Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Društvo

09.09.2020 u 10:33

Ruše fabriku staru 119 godina

UŽICE – Objekat bivše užičke Tkačnice, simbol početka industrijalizacije u ovom gradu sagrađen na razmeđi 19. i 20. veka, ovih dana radnici građevinskim mašinama ruše do temelja. Ovdašnje preduzeće MPP „Jedinstvo”, vlasnik te građevine u ovoj deceniji, za dva-tri meseca završiće rušenje. Namera je da na tom povećem placu, na dobroj lokaciji uz gradsku plažu, bude napravljena velika stambeno-poslovna zgrada. Tako vreme i nove potrebe trajno brišu tragove nekadašnje fabrike tekstilnih proizvoda (zvala se Tkačka radionica, pa „Cveta Dabić”, a naposletku „Froteks”), koja je poznate peškire i druge proizvode pravila do stečaja 2006. godine. Devedesete su je gurnule u poslovne teškoće, novi milenijum ju je dokrajčio. Odavde su stare mašine iznete pre nekoliko godina. Za rušenje su

Društvo

05.09.2020 u 16:00

Srpski đaci ozareni francuskom kulturom

Kreće se lađa francuska, a u njoj srpski đaci i studenti morem putuju sa Krfa u Francusku. Da u licejima i internatima Nice, Sent Etjena i drugih gradova steknu znanja kao hleb potrebna oslobođenoj otadžbini. „Trebaće Srbiji školovanih ljudi posle rata”, poruku je slao srpski ministar prosvete Ljubomir Davidović. Valjalo je na vreme stvoriti buduću intetlektualnu elitu. Ova putovanja i učenja, o kojima piše Slobodan Radović u vrednoj knjizi „Znameniti profesori Užica”, u to vreme su regulisana ugovorom i uredbom. Na predlog prijatelja srpskog naroda, poslanika Andre Onora, potpisan je ugovor sa Francuskom o školovanju srpskih đaka i studenata u toj zemlji. Važan čovek da to sprovede bio je profesor Miloš Trifunović, ministar u Pašićevoj vladi, koji je u Nici kao izaslanik srpske vlade sa

Društvo

30.08.2020 u 12:43

„Kineska četvrt” kraj užičke plaže

Užice – Svoje Kineze, tako su ih zvali, imalo je Užice znatno pre kineskih robnih kuća i ovovremenih dolazaka trgovaca i turista iz najmnogoljudnije zemlje sveta. Poznatu sedmoricu braće Stefanović, odraslih u porodičnoj kući kraj užičke plaže, zbog čijeg je nadimka to naselje poneko nazivao „kineska četvrt”. Ko su Kinezi bele puti među Erama kazivao nam je ovih dana sin jednog od njih, Užičanin Aleksandar Stefanović, naravno zvani Kinez. On sada živi u kući gde su mu se rodili otac Petar i šestorica stričeva: Boško, Milorad, Dragoljub, Slobodan. Tomislav i Mitar. Od njih je potekao taj porodični nadimak kojeg se ni njihovi potomci ne odriču. Još su živa dvojica najmlađih od sedmorice, Mitar i Petar, osamdesete gaze. – Između dva rata u ovoj kući kraj Đetinje živeli su supružnici

Društvo

20.08.2020 u 11:17

Krenule prve kabine zlatiborske gondole

Zlatibor. – Prvih pet kabina gondole, za sada bez putnika, izašle su juče, jedna za drugom, iz međustanice na Ribničkom jezeru i krenule žicom panoramske žičare ka vrhu Tornika. Upravo je počeo probni period njihovog rada – voziće ovuda narednih mesec dana, ali opterećene teretom. Da se urađeno dobro proveri pod budnim okom francuskih stručnjaka, sajla zategne i sistem pripremi za predstojeći prevoz putnika u svih 55 ovih kabina. Time je u probni rad puštena zlatiborska „Gold gondola”, jedinstven turistički poduhvat te vrste kod nas. Simbolično na Preobraženje, uvek važno za Zlatibor: pre pet godina na ovaj verski praznik počela je gradnja te gondole, a na isti dan pre 127 leta dolazak kralja Aleksandra, koji je dao odobrenje da se ovde primaju gosti, uzet je za početak

Magazin

19.08.2020 u 14:44

Ovako zamišljam raj

Više lepote prirode na manjem prostoru nema nadaleko, zapisao je davno jedan turista opčinjen bajinobaštanskim krajem. Gde se čarobna planina Tara naslanja na lepoticu Drinu, boje i mirisi osvajaju, a pogled s vidikovaca uživa. – Ja ovako zamišljam raj – reče Etkin Klark, direktor Evropske fondacije za zaštitu prirode i nacionalnih parkova, prilikom boravka u Nacionalnom parku „Tara”. Uistinu, mirna varoš Bajina Bašta pokraj Drine i državne granice ima okolinu za nezaborav. Čiste reke i impresivni kanjon, jedinstvenu Kućicu na Drini, atraktivna jezera Perućac i Zaovine, nepregledne četinarske šume i privlačne livade, nacionalni park s najviše medveda i Pančićevom omorikom, prastari manastir Raču, najkraću reku zvanu Godina, najposećeniju regatu, čak i jednu – vampirovu vodenicu. Dovoljno

Društvo

18.08.2020 u 12:32

Najskupljih pet kilometara asfalta

Užice – Radili su neumorno putari i u ovoj vanrednoj situaciji na gradnji i obnovi užičkih ulica (kroz Turicu, na Dovarju...) te asfaltiranju seoskih puteva (u Buaru, Volujcu, Lunovom Selu...). Kilometri novog asfalta su postavljeni, ponegde je i u udaljene zaseoke (sa malim brojem kuća i glasača) stigao savremeni put. Ali jednom makadamskom se nešto ne da. Na sedmom kilometru je od grada, uz šetalište omiljeno Užičanima bivšom „ćirinom” trasom pored Đetinje prema novom manastiru, a sav je u blatu i rupama, kao u 19. veku. Pet kilometara je dug. Da li je onda od suvog zlata taj asfalt koji bi na ovu propalu podlogu stavili, pitaju se i čude Ere. Upućeni pogađaju – reč je o putu od Staparske banje do brane Vrutci. Nastavku asfaltiranog šetališta od plaže u Užicu do te banje

Društvo

17.08.2020 u 12:33

U Stopića pećini 2.000 posetilaca dnevno

Zlatibor – Stopića pećinu u Rožanstvu na Zlatiboru, izuzetno posećenu prethodnih godina, ponovo mnogi pohode posle prolećnog perioda slabije posete. Turistička organizacija Zlatibor, koja upravlja ovim atraktivnim i uređenim speleološkim objektom (u kome su bigrene kade, vodopad, krečnjački tobogan, „džinovski lonci”, bogatstvo pećinskog nakita...), najavljuje novi godišnji rekord u obilasku Stopića pećine. – Pre početka letnje sezone na Zlatiboru ova pećina, jedno od najposećenijih mesta u prošloj godini, brojala je 20.000 posetilaca manje nego 2019. U julu se to izmenilo, a do prošle sedmice broj onih koji su obišli ovo prirodno blago skoro se izjednačio sa brojem poseta u istom periodu prethodne godine. Da bi pretprošle nedelje samo u jednom danu broj gostiju dosegao 2.000! Dnevne posete

Društvo

16.08.2020 u 21:30

Selo i banja na dnu jezera

Užice – Stare i odumiru sela u brdskim predelima, a jedno u užičkom kraju sasvim je nestalo. Duboko pod vodom jezera za vodosnabdevanje. Na njegovom dnu odavno su ostaci kuća, uske pruge, „ćirine” stanice, seoske škole, doma kulture... Pa i lekovite banje po kojoj je selo nazvano. To su Vrutci, postojbina „Rujanskog četvorojevanđelja”, prve knjige štampane na našem tlu. Trajali su Vrutci kraj reke Đetinje stolećima, a nestali pod njenom vodom s kraja prošlog veka. Osamdesetih je ovde betonskom branom visokom 77 metara reka pregrađena i nastala je vodoakumulacija „Vrutci” za snabdevanje Užica. Porodice iz sela su iseljene, većina ih se u ovaj grad naselila. Na zaboravljeno selo s banjom u ovo doba još samo podsećaju pojedini zapisi i publikacije. Jedna takva, o obnovljenom manastiru

Društvo

14.08.2020 u 20:14

Savezničke pilote spasili, slomljenih krila ostali

Užice – Za spasavanje savezničkih avijatičara u misiji „Halijard” u Pranjanima, svuda se zna, a zaboravom su sasvim prekrivena slična dešavanja na Zlatiboru 1944. godine. Javnosti je nedovoljno poznato da su četnici i narod na ovoj planini tada spasili šest posada sa ukupno 47 savezničkih vazduhoplovaca. Ali njihovi potomci iz sveta to ni u ovo vreme ne zaboravljaju. Te pojedinosti rasvetljava knjiga „Slomljena krila Zlatibora”, u izdanju užičkog Istorijskog arhiva, koja narednog meseca (kao dvojezična, srpska i engleska) izlazi iz štampe. Njen autor Užičanin Dejan Đerić, master inženjer elektrotehnike, posvećeno se upustio u istraživanje ovih davnih događaja. Čiju je istinu, kako za „Politiku” on ukazuje, komunistička vlast decenijama namerno prikrivala od naroda: – U istoriji koju

Društvo

12.08.2020 u 18:00

Pančić za omorikom tragao dve decenije

Bajina Bašta – Tokom 19. stoleća tragao je uporni Josif Pančić za retkim biljnim vrstama po planini Tari, pa u lepom selu Zaovine, tačno pre 145 godina, otkrio jedinstven četinar, omoriku kasnije po njemu prozvanu. Godišnjica ovog otkrića obeležena je nedavno prigodnom izložbom na Mitrovcu. Postavka je deo prekograničnog projekta za očuvanje biološke raznolikosti u slivu Drine, finansiranog iz fondova EU, i okuplja šest opština sa obe strane reke (uz podršku ministarstava i institucija) u borbi za opstanak Pančićeve omorike i drugih retkih vrsta. Taj jedinstveni četinar (endemit Balkana) ugrožen je u ovo doba, osobito zbog klimatskih promena, ističu savremeni prirodnjaci upozoravajući da za pedesetak godina, bude li nebrige, Pančićeva omorika može potpuno nestati. Otuda vrednost pomenutog

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branko Pejović