Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Бранко Пејовић

Друштво

09.09.2020 у 10:33

Руше фабрику стару 119 година

УЖИЦЕ – Објекат бивше ужичке Ткачнице, симбол почетка индустријализације у овом граду саграђен на размеђи 19. и 20. века, ових дана радници грађевинским машинама руше до темеља. Овдашње предузеће МПП „Јединство”, власник те грађевине у овој деценији, за два-три месеца завршиће рушење. Намера је да на том повећем плацу, на доброј локацији уз градску плажу, буде направљена велика стамбено-пословна зграда. Тако време и нове потребе трајно бришу трагове некадашње фабрике текстилних производа (звала се Ткачка радионица, па „Цвета Дабић”, а напослетку „Фротекс”), која је познате пешкире и друге производе правила до стечаја 2006. године. Деведесете су је гурнуле у пословне тешкоће, нови миленијум ју је докрајчио. Одавде су старе машине изнете пре неколико година. За рушење су остали

Друштво

05.09.2020 у 16:00

Српски ђаци озарени француском културом

Креће се лађа француска, а у њој српски ђаци и студенти морем путују са Крфа у Француску. Да у лицејима и интернатима Нице, Сент Етјена и других градова стекну знања као хлеб потребна ослобођеној отаџбини. „Требаће Србији школованих људи после рата”, поруку је слао српски министар просвете Љубомир Давидовић. Ваљало је на време створити будућу интетлектуалну елиту. Ова путовања и учења, о којима пише Слободан Радовић у вредној књизи „Знаменити професори Ужица”, у то време су регулисана уговором и уредбом. На предлог пријатеља српског народа, посланика Андре Онора, потписан је уговор са Француском о школовању српских ђака и студената у тој земљи. Важан човек да то спроведе био је професор Милош Трифуновић, министар у Пашићевој влади, који је у Ници као изасланик српске владе са

Друштво

30.08.2020 у 12:43

„Кинеска четврт” крај ужичке плаже

Ужице – Своје Кинезе, тако су их звали, имало је Ужице знатно пре кинеских робних кућа и ововремених долазака трговаца и туриста из најмногољудније земље света. Познату седморицу браће Стефановић, одраслих у породичној кући крај ужичке плаже, због чијег је надимка то насеље понеко називао „кинеска четврт”. Ко су Кинези беле пути међу Ерама казивао нам је ових дана син једног од њих, Ужичанин Александар Стефановић, наравно звани Кинез. Он сада живи у кући где су му се родили отац Петар и шесторица стричева: Бошко, Милорад, Драгољуб, Слободан. Томислав и Митар. Од њих је потекао тај породични надимак којег се ни њихови потомци не одричу. Још су живa двојица најмлађих од седморице, Митар и Петар, осамдесете газе. – Између два рата у овој кући крај Ђетиње живели су супружници

Друштво

20.08.2020 у 11:17

Кренуле прве кабине златиборске гондоле

Златибор. – Првих пет кабина гондоле, за сада без путника, изашле су јуче, једна за другом, из међустанице на Рибничком језеру и кренуле жицом панорамске жичаре ка врху Торника. Управо је почео пробни период њиховог рада – возиће овуда наредних месец дана, али оптерећене теретом. Да се урађено добро провери под будним оком француских стручњака, сајла затегне и систем припреми за предстојећи превоз путника у свих 55 ових кабина. Тиме је у пробни рад пуштена златиборска „Голд гондола”, јединствен туристички подухват те врсте код нас. Симболично на Преображење, увек важно за Златибор: пре пет година на овај верски празник почела је градња те гондоле, а на исти дан пре 127 лета долазак краља Александра, који је дао одобрење да се овде примају гости, узет је за почетак

Магазин

19.08.2020 у 14:44

Овако замишљам рај

Више лепоте природе на мањем простору нема надалеко, записао је давно један туриста опчињен бајинобаштанским крајем. Где се чаробна планина Тара наслања на лепотицу Дрину, боје и мириси освајају, а поглед с видиковаца ужива. – Ја овако замишљам рај – рече Еткин Кларк, директор Европске фондације за заштиту природе и националних паркова, приликом боравка у Националном парку „Тара”. Уистину, мирна варош Бајина Башта покрај Дрине и државне границе има околину за незаборав. Чисте реке и импресивни кањон, јединствену Кућицу на Дрини, атрактивна језера Перућац и Заовине, непрегледне четинарске шуме и привлачне ливаде, национални парк с највише медведа и Панчићевом омориком, прастари манастир Рачу, најкраћу реку звану Година, најпосећенију регату, чак и једну – вампирову воденицу. Довољно

Друштво

18.08.2020 у 12:32

Најскупљих пет километара асфалта

Ужице – Радили су неуморно путари и у овој ванредној ситуацији на градњи и обнови ужичких улица (кроз Турицу, на Доварју...) те асфалтирању сеоских путева (у Буару, Волујцу, Луновом Селу...). Километри новог асфалта су постављени, понегде је и у удаљене засеоке (са малим бројем кућа и гласача) стигао савремени пут. Али једном макадамском се нешто не да. На седмом километру је од града, уз шеталиште омиљено Ужичанима бившом „ћирином” трасом поред Ђетиње према новом манастиру, а сав је у блату и рупама, као у 19. веку. Пет километара је дуг. Да ли је онда од сувог злата тај асфалт који би на ову пропалу подлогу ставили, питају се и чуде Ере. Упућени погађају – реч је о путу од Стапарске бање до бране Врутци. Наставку асфалтираног шеталишта од плаже у Ужицу до те бање проглашеног

Друштво

17.08.2020 у 12:33

У Стопића пећини 2.000 посетилаца дневно

Златибор – Стопића пећину у Рожанству на Златибору, изузетно посећену претходних година, поново многи походе после пролећног периода слабије посете. Туристичка организација Златибор, која управља овим атрактивним и уређеним спелеолошким објектом (у коме су бигрене каде, водопад, кречњачки тобоган, „џиновски лонци”, богатство пећинског накита...), најављује нови годишњи рекорд у обиласку Стопића пећине. – Пре почетка летње сезоне на Златибору ова пећина, једно од најпосећенијих места у прошлој години, бројала је 20.000 посетилаца мање него 2019. У јулу се то изменило, а до прошле седмице број оних који су обишли ово природно благо скоро се изједначио са бројем посета у истом периоду претходне године. Да би претпрошле недеље само у једном дану број гостију досегао 2.000! Дневне посете

Друштво

16.08.2020 у 21:30

Село и бања на дну језера

Ужице – Старе и одумиру села у брдским пределима, а једно у ужичком крају сасвим је нестало. Дубоко под водом језера за водоснабдевање. На његовом дну одавно су остаци кућа, уске пруге, „ћирине” станице, сеоске школе, дома културе... Па и лековите бање по којој је село названо. То су Врутци, постојбина „Рујанског четворојеванђеља”, прве књиге штампане на нашем тлу. Трајали су Врутци крај реке Ђетиње столећима, а нестали под њеном водом с краја прошлог века. Осамдесетих је овде бетонском браном високом 77 метара река преграђена и настала је водоакумулација „Врутци” за снабдевање Ужица. Породице из села су исељене, већина их се у овај град населила. На заборављено село с бањом у ово доба још само подсећају поједини записи и публикације. Једна таква, о обновљеном манастиру Рујно на

Друштво

14.08.2020 у 20:14

Савезничке пилоте спасили, сломљених крила остали

Ужице – За спасавање савезничких авијатичара у мисији „Халијард” у Прањанима, свуда се зна, а заборавом су сасвим прекривена слична дешавања на Златибору 1944. године. Јавности је недовољно познато да су четници и народ на овој планини тада спасили шест посада са укупно 47 савезничких ваздухопловаца. Али њихови потомци из света то ни у ово време не заборављају. Те појединости расветљава књига „Сломљена крила Златибора”, у издању ужичког Историјског архива, која наредног месеца (као двојезична, српска и енглеска) излази из штампе. Њен аутор Ужичанин Дејан Ђерић, мастер инжењер електротехнике, посвећено се упустио у истраживање ових давних догађаја. Чију је истину, како за „Политику” он указује, комунистичка власт деценијама намерно прикривала од народа: – У историји коју је победник

Друштво

12.08.2020 у 18:00

Панчић за омориком трагао две деценије

Бајина Башта – Током 19. столећа трагао је упорни Јосиф Панчић за ретким биљним врстама по планини Тари, па у лепом селу Заовине, тачно пре 145 година, открио јединствен четинар, оморику касније по њему прозвану. Годишњица овог открића обележена је недавно пригодном изложбом на Митровцу. Поставка је део прекограничног пројекта за очување биолошке разноликости у сливу Дрине, финансираног из фондова ЕУ, и окупља шест општина са обе стране реке (уз подршку министарстава и институција) у борби за опстанак Панчићеве оморике и других ретких врста. Тај јединствени четинар (ендемит Балкана) угрожен је у ово доба, особито због климатских промена, истичу савремени природњаци упозоравајући да за педесетак година, буде ли небриге, Панчићева оморика може потпуно нестати. Отуда вредност поменутог

Претходна Следећа

Почетна / Бранко Пејовић

16.06.2026 у 13:37

Брнабић: Словенија је за Србију изузетно значајан партнер и глас који нас гура ка ЕУ

16.06.2026 у 13:34

„Афро фестивал” у Музеју афричке уметности 20. и 21. јуна

16.06.2026 у 13:28

Макрон признао Зеленском да се тешко договорити са Трампом

16.06.2026 у 13:27

Стевановић у Београду: Парламенти Србије и Словеније отварају нову страницу сарадње

16.06.2026 у 13:26

Вујић најавио расправу о сету правосудних закона

16.06.2026 у 13:26

Приштинске власти привремено затвориле српску амбуланту у Косовској Каменици