Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Društvo

13.09.2016 u 18:00

Život dao, ali narod nije ostavio

Bašaid – U hramu Svetog Nikole osamdesetih godina prošlog veka postavljena je tabla na kojoj piše da je ovde služio paroh Svetozar Trlajić, potonji episkop gornjokarlovački Sava, koji je skončao 1941. mučeničkom smrću na Velebitu. To je jedino obeležje na ovim prostorima zavičaja tog čoveka koji je početkom ovog veka proglašen za sveca. Na njega podseća još samo hor SPC u rodnom Molu, na desnoj obali Tise. Ne zna se za kuću u kojoj je rođen 1884. godine. Životom sveštenomučenika bavio se protojerej Jovan Silaški, sveštenik koji je duže od decenije bio paroh u Bašaidu, u hramu u kome je vladika Sava proveo 16 godina, od 1911. do 1927. godine. Jovan Silaški beleži da je za svog boravka u Bašaidu paroh Svetozar Trlajić bio izuzetno cenjen i da je među vernicima ostavio dubok trag. Bio je

Srbija

08.09.2016 u 22:00

Prinudan rad ili borba protiv izležavanja

Sečanj – Zahtev direktorke Centra za socijalni rad u maloj srednjobanatskoj opštini da u zamenu za novčanu socijalnu pomoć njeni primaoci moraju da čupaju travu na privatnom imanju mahom je naišao na odbijanje korisnika, ali i na žestoku kritiku u javnosti. Direktorka tvrdi da je sve po uredbi vlade i da će korisnicima koji se ne odazovu biti uskraćena pomoć. Predrag Andonov priča kako je sa još dvadesetak primalaca socijalne pomoći, koja po pojedincu iznosi 5.800 dinara i prima se devet meseci godišnje, došao na sastanak sa direktorkom Centra za socijalni rad opštine Sečanj Milimirkom Bebom Antić. – Sastanku je prisustvovao i Perica Kostić, predstavnik PP „Ratar” koji pripada kompaniji „Matijević”. Tu nam je, uz pretnju gubitka ili umanjenja pomoći, saopšteno da smo dužni da bez

Srbija

07.09.2016 u 18:45

Slikari u fabrici

U zrenjaninskoj porodičnoj firmi UM–ING koja se uspešno bavi izgradnjom opreme za uljarsku industriju, silose i razna skladišta, pa i celih fabrika, već tri godine deluje likovna kolonija. Devet slikara, vajar i umetnički fotograf počeli su da stvaraju svoja dela u okruženju u kome se inače projektuju industrijski sklopovi. – Koristimo tradicionalnu tehniku ulja na platnu i obavezno štafelaj. Domaćin nam obezbeđuje materijal, a nastale slike se uklapaju u kalendar koji će, kao što je ustaljena praksa, biti izdan na prelazu između dve godine, kaže zrenjaninski slikar Slavko Konculov, selektor, osnivač i učesnik kolonije. On i Rudolf Brkić i Viorel Flora (na slici zdesna) umetnici su čiji je cilj da, pored slikanja, u koloniji savetima pomažu mlađim kolegama. Odlični student

Srbija

30.08.2016 u 10:22

Bitka za zadružnu zemlju u Banatskom Višnjićevu

Banatsko Višnjićevo – Ne uspevaju pokušaji društvenog preduzeća „Branko Gleđa“ da se transformiše u zemljoradničku zadrugu. U međuvremenu su se pojavili i novi pretendenti na 270 hektara državne zemlje koju obrađuje ovo poljoprivredno preduzeće. Oranice oko Višnjićeva obrađivali su solunski dobrovoljci koji su osnovali selo i kao ratnici dobili na poklon određene parcele. Pedesetih godina prošlog veka i njih i njihove potomke je zahvatio talas udruživanja u zadruge i oni su 1960. osnovali zadrugu „Branko Gleđa“. U sledećem talasu transformacije srpskog društva zadruga postaje društveno preduzeće i 1976. pristupa zrenjaninskom kombinatu „Servo Mihalj“, u okviru koga je godinama uspešno poslovala. Posle raspada kombinata, početkom devedesetih, „Branko Gleđa“ je nastavilo da radi kao

Društvo

29.08.2016 u 09:05

Pazi leđa tačno u podne

Zrenjanin – U grad se iznenada sjurila grupa pljačkaša revolveraša. Prava banda. Pucali su jašući na konjima, gađali prozorska stakla. Ujahivali su u banke i pucali u kase, u salonima gađali pune flaše. Ko god se našao na ulici naglo se izgubio. Pobegli su i psi. Kanzas je počeo da viče: „Šerif, šerif, gde je šerif!” Ustao je sa stolice, raspitivao se u tami bioskopske sale, a onda istrčao i pred bioskopom nastavio dozivanje čuvara reda i njihovo traženje po okolnim prodavnicama. Takve i slične „performanse”, poput ovog prilikom prikazivanja filma „Jahači na duge staze”, izvodio je pre više od tri-četiri decenije ljubitelj filma Janoš Vajs zvani Kanzas. U Zrenjaninu je živeo od 1937. do 1995, a nadimak su mu dodelili sugrađani. Nije baš do kraja rasvetljeno zbog čega: da li zbog toga

Srbija

24.08.2016 u 17:48

"Garavi sokak", "Zabranjeno pušenje" i "Prljavo kazalište" na Velikogospojinskim danima u Bečeju

Novi Bečej – Suštinski nema velike promene, jedino što će manifestacija biti kraća za jedan dan iz finansijskih razloga, poručuju organizatori Velikogospojinskih dana u Novom Bečeju. I ove godine od 26. do 28. avgusta gosti tradicionalne narodne svetkovine moći će da posete Poljofest i Etno-bazar, uživaju u Gospojinskom kotliću, prate Takmičenje tamburaških bandi i Reviju paradnih zaprega, a decu odvedu u Avliju zabavliju. Od poznatih imena sa naše i inostrane estrade u petak, 26. avgusta, nastupa „Garavi sokak“, a sutradan uveče su koncerti grupa „Zabranjeno pušenje“ i „Prljavo kazalište“. Poslednje večeri sviraju i pevaju „Leksington bend“ i Saša Matić. Organizacioni odbor se izvinio ovdašnjoj mađarskoj nacionalnoj zajednici što nije uspeo u nameri da dovede neku muzičku grupu iz

Srbija

23.08.2016 u 19:05

Zapenilo pivo na Begeju

Zrenjanin – Promenadom fijakera iz kojih je građanima nuđeno pivo, u Zrenjaninu je počela svetkovina u slavu ovog planetarno popularnog pića. Niška grupa „Galija“ sinoć je ovde održala rođendanski koncert, s obzirom da obeležava 40 godina postojanja i rada, a centralni muzički događaj 31. „Dana piva“ biće nastup jedne od najvećih muzičkih zvezda ovog područja – Zdravka Čolića, u petak, 26. avgusta u 22 časa. Organizatori najavljuju još tri velika koncerta na glavnom gradskom trgu, a kao i prethodne godine ponovo će „uvodni“ koncert održati Zrenjaninska filharmonija, u četvrtak, 25. avgusta. Dan posle Zdravka Čolića nastupiće Saša Kovačević, a u nedelju, 28. avgusta, „Dane piva“ zatvara „Crvena jabuka“. Koncert filharmonije počinje u 21 čas, a svi ostali u 22 časa. Programi u

Društvo

22.08.2016 u 08:06

Simbol nestabilnog života

Od našeg specijalnog izveštača Donja Bačuga – Hram Svetog Stevana u Donjoj Bačugi na Baniji podignut je 1846. Od tada do danas, oko njega se bar dva puta godišnje okuplja narod. S prekidima, čiji su razlozi uglavnom bili ratovi. I posle poslednjeg rata, u kojem su Srbi iz sela s ovih prostora oterani u velikom zbegu, prestalo je zborovanje kod crkve. Prva okupljanja retkih povratnika događala su se upravo oko nje. I ove godine održan je zbor, kako se vekovima nazivao skup pored hrama, koliko su se ovde i sastajali Banijci iz okolnih sela. Prema legendi, prilikom završetka hrama, kad je hteo da postavi krst na njegov visoki toranj, onesvestio se sin majstora koji je izradio versko obeležje. Pre toga je doviknuo ocu da ne vidi pripremljenu rupu u koju je trebao da postavi versko

Srbija

10.08.2016 u 22:00

Žedni u tri smene, a čekaju majsku platu

Zrenjanin – Livnica „Radijator”, poslednja živa firma iz nekada moćnog zrenjaninskog metalskog kompleksa, sve češće je na kolenima. Radnici nekad poznatog proizvođača raznih odlivaka, kotlova i radijatora ponovo su stupili u štrajk. Na taj korak su se odlučili zbog kašnjenja plata i nepodnošljivih uslova za rad. Sindikalno rukovodstvo tvrdi da je neobjašnjivo da se u pogonima radi bez prestanka, da roba odlazi a da plata nema. Obrad Gogić iz Samostalnog sindikata kaže novinarima da radnicima još nije isplaćena majska zarada, ali da im više smeta što su od početka godine bez zdravstvenog osiguranja, a radni staž nije uplaćen dve godine i osam meseci. Još više zabrinjava što oko 400 zaposlenih radi u nehumanim i nehigijenskim uslovima, na mašinama koje nisu ispitane. Radnička

Društvo

09.08.2016 u 09:30

Zataškavanje istine

Fotografije logoraša zatočenih u tvrđavi u Aradu u Rumuniji, u vreme Prvog svetskog rata, slate su u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. Mada predstavljaju dragoceno svedočanstvo o još jednom stratištu za Srbe kroz istoriju, reč je o dokumentima sa zadrškom. Oni ne pokazuju pravu istinu i zahtevaju objašnjenje. Austrougarska ih je koristila u propagandne svrhe. Srbi iz Rumunije su pripremili izložbu fotografija i ona se sa uspehom prikazuje u Srbiji i Republici Srpskoj, a to je prilika da se u ovdašnjoj javnosti skrene pažnja na stvarna događanja u zloglasnom logoru. U nizu primera za stradanje srpskog naroda i drugih nelojalnih naroda u vreme austrougarske okupacije u Prvom svetskom ratu, nalazi se i logor u tvrđavi u Aradu. Aradska tvrđava sagrađena je, prema projektu austrijskog arhitekte

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Đuro Đukić