Петак, 12.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Ђуро Ђукић

Друштво

13.09.2016 у 18:00

Живот дао, али народ није оставио

Башаид – У храму Светог Николе осамдесетих година прошлог века постављена је табла на којој пише да је овде служио парох Светозар Трлајић, потоњи епископ горњокарловачки Сава, који је скончао 1941. мученичком смрћу на Велебиту. То је једино обележје на овим просторима завичаја тог човека који је почетком овог века проглашен за свеца. На њега подсећа још само хор СПЦ у родном Молу, на десној обали Тисе. Не зна се за кућу у којој је рођен 1884. године. Животом свештеномученика бавио се протојереј Јован Силашки, свештеник који је дуже од деценије био парох у Башаиду, у храму у коме је владика Сава провео 16 година, од 1911. до 1927. године. Јован Силашки бележи да је за свог боравка у Башаиду парох Светозар Трлајић био изузетно цењен и да је међу верницима оставио дубок траг. Био је

Србија

08.09.2016 у 22:00

Принудан рад или борба против излежавања

Сечањ – Захтев директорке Центра за социјални рад у малој средњобанатској општини да у замену за новчану социјалну помоћ њени примаоци морају да чупају траву на приватном имању махом је наишао на одбијање корисника, али и на жестоку критику у јавности. Директорка тврди да је све по уредби владе и да ће корисницима који се не одазову бити ускраћена помоћ. Предраг Андонов прича како је са још двадесетак прималаца социјалне помоћи, која по појединцу износи 5.800 динара и прима се девет месеци годишње, дошао на састанак са директорком Центра за социјални рад општине Сечањ Милимирком Бебом Антић. – Састанку је присуствовао и Перица Костић, представник ПП „Ратар” који припада компанији „Матијевић”. Ту нам је, уз претњу губитка или умањења помоћи, саопштено да смо дужни да без

Србија

07.09.2016 у 18:45

Сликари у фабрици

У зрењанинској породичној фирми УМ–ИНГ која се успешно бави изградњом опреме за уљарску индустрију, силосе и разна складишта, па и целих фабрика, већ три године делује ликовна колонија. Девет сликара, вајар и уметнички фотограф почели су да стварају своја дела у окружењу у коме се иначе пројектују индустријски склопови. – Користимо традиционалну технику уља на платну и обавезно штафелај. Домаћин нам обезбеђује материјал, а настале слике се уклапају у календар који ће, као што је устаљена пракса, бити издан на прелазу између две године, каже зрењанински сликар Славко Концулов, селектор, оснивач и учесник колоније. Он и Рудолф Бркић и Виорел Флора (на слици здесна) уметници су чији је циљ да, поред сликања, у колонији саветима помажу млађим колегама. Одлични студент новосадске

Србија

30.08.2016 у 10:22

Битка за задружну земљу у Банатском Вишњићеву

Банатско Вишњићево – Не успевају покушаји друштвеног предузећа „Бранко Глеђа“ да се трансформише у земљорадничку задругу. У међувремену су се појавили и нови претенденти на 270 хектара државне земље коју обрађује ово пољопривредно предузеће. Оранице око Вишњићева обрађивали су солунски добровољци који су основали село и као ратници добили на поклон одређене парцеле. Педесетих година прошлог века и њих и њихове потомке је захватио талас удруживања у задруге и они су 1960. основали задругу „Бранко Глеђа“. У следећем таласу трансформације српског друштва задруга постаје друштвено предузеће и 1976. приступа зрењанинском комбинату „Серво Михаљ“, у оквиру кога је годинама успешно пословала. После распада комбината, почетком деведесетих, „Бранко Глеђа“ је наставило да ради као ДП, а у

Друштво

29.08.2016 у 09:05

Пази леђа тачно у подне

Зрењанин – У град се изненада сјурила група пљачкаша револвераша. Права банда. Пуцали су јашући на коњима, гађали прозорска стакла. Ујахивали су у банке и пуцали у касе, у салонима гађали пуне флаше. Ко год се нашао на улици нагло се изгубио. Побегли су и пси. Канзас је почео да виче: „Шериф, шериф, где је шериф!” Устао је са столице, распитивао се у тами биоскопске сале, а онда истрчао и пред биоскопом наставио дозивање чувара реда и њихово тражење по околним продавницама. Такве и сличне „перформансе”, попут овог приликом приказивања филма „Јахачи на дуге стазе”, изводио је пре више од три-четири деценије љубитељ филма Јанош Вајс звани Канзас. У Зрењанину је живео од 1937. до 1995, а надимак су му доделили суграђани. Није баш до краја расветљено због чега: да ли због тога што је

Србија

24.08.2016 у 17:48

"Гарави сокак", "Забрањено пушење" и "Прљаво казалиште" на Великогоспојинским данима у Бечеју

Нови Бечеј – Суштински нема велике промене, једино што ће манифестација бити краћа за један дан из финансијских разлога, поручују организатори Великогоспојинских дана у Новом Бечеју. И ове године од 26. до 28. августа гости традиционалне народне светковине моћи ће да посете Пољофест и Етно-базар, уживају у Госпојинском котлићу, прате Такмичење тамбурашких банди и Ревију парадних запрега, а децу одведу у Авлију забавлију. Од познатих имена са наше и иностране естраде у петак, 26. августа, наступа „Гарави сокак“, а сутрадан увече су концерти група „Забрањено пушење“ и „Прљаво казалиште“. Последње вечери свирају и певају „Лексингтон бенд“ и Саша Матић. Организациони одбор се извинио овдашњој мађарској националној заједници што није успео у намери да доведе неку музичку групу из

Србија

23.08.2016 у 19:05

Запенило пиво на Бегеју

Зрењанин – Променадом фијакера из којих је грађанима нуђено пиво, у Зрењанину је почела светковина у славу овог планетарно популарног пића. Нишка група „Галија“ синоћ је овде одржала рођендански концерт, с обзиром да обележава 40 година постоjања и рада, а централни музички догађаj 31. „Дана пива“ биће наступ једне од наjвећих музичких звезда овог подручја – Здравка Чолића, у петак, 26. августа у 22 часа. Организатори најављују jош три велика концерта на главном градском тргу, а као и претходне године поново ће „уводни“ концерт одржати Зрењанинска филхармониjа, у четвртак, 25. августа. Дан после Здравка Чолића наступиће Саша Ковачевић, а у недељу, 28. августа, „Дане пива“ затвара „Црвена jабука“. Концерт филхармониjе почиње у 21 час, а сви остали у 22 часа. Програми у интимноj

Друштво

22.08.2016 у 08:06

Симбол нестабилног живота

Од нашег специјалног извештача Доња Бачуга – Храм Светог Стевана у Доњој Бачуги на Банији подигнут је 1846. Од тада до данас, око њега се бар два пута годишње окупља народ. С прекидима, чији су разлози углавном били ратови. И после последњег рата, у којем су Срби из села с ових простора отерани у великом збегу, престало је зборовање код цркве. Прва окупљања ретких повратника догађала су се управо око ње. И ове године одржан је збор, како се вековима називао скуп поред храма, колико су се овде и састајали Банијци из околних села. Према легенди, приликом завршетка храма, кад је хтео да постави крст на његов високи торањ, онесвестио се син мајстора који је израдио верско обележје. Пре тога је довикнуо оцу да не види припремљену рупу у коју је требао да постави верско обележје, а овај

Србија

10.08.2016 у 22:00

Жедни у три смене, а чекају мајску плату

Зрењанин – Ливница „Радијатор”, последња жива фирма из некада моћног зрењанинског металског комплекса, све чешће је на коленима. Радници некад познатог произвођача разних одливака, котлова и радијатора поново су ступили у штрајк. На тај корак су се одлучили због кашњења плата и неподношљивих услова за рад. Синдикално руководство тврди да је необјашњиво да се у погонима ради без престанка, да роба одлази а да плата нема. Обрад Гогић из Самосталног синдиката каже новинарима да радницима још није исплаћена мајска зарада, али да им више смета што су од почетка године без здравственог осигурања, а радни стаж није уплаћен две године и осам месеци. Још више забрињава што око 400 запослених ради у нехуманим и нехигијенским условима, на машинама које нису испитане. Радничка таласања трају од

Друштво

09.08.2016 у 09:30

Заташкавање истине

Фотографије логораша заточених у тврђави у Араду у Румунији, у време Првог светског рата, слате су у Србију и Босну и Херцеговину. Мада представљају драгоцено сведочанство о још једном стратишту за Србе кроз историју, реч је о документима са задршком. Они не показују праву истину и захтевају објашњење. Аустроугарска их је користила у пропагандне сврхе. Срби из Румуније су припремили изложбу фотографија и она се са успехом приказује у Србији и Републици Српској, а то је прилика да се у овдашњој јавности скрене пажња на стварна догађања у злогласном логору. У низу примера за страдање српског народа и других нелојалних народа у време аустроугарске окупације у Првом светском рату, налази се и логор у тврђави у Араду. Арадска тврђава саграђена је, према пројекту аустријског архитекте Филипа

Претходна Следећа

Почетна / Ђуро Ђукић

12.06.2026 у 09:40

Ухапшен убица из Параћина

12.06.2026 у 09:38

Експлозија у ресторану брзе хране, две особе повређене

12.06.2026 у 09:36

Малолетник код Тутина погинуо чистећи пушку

12.06.2026 у 09:32

Украјина тражи додатних 20 милијарди евра за одбрану

12.06.2026 у 09:30

Трамп жели историју без мрље: покренута иницијатива за брисање опозива

12.06.2026 у 09:29

Најмање осморо мртвих у несрећама на ауто-путу у Мађарској