Жедни у три смене, а чекају мајску плату

Зрењанин – Ливница „Радијатор”, последња жива фирма из некада моћног зрењанинског металског комплекса, све чешће је на коленима. Радници некад познатог произвођача разних одливака, котлова и радијатора поново су ступили у штрајк. На тај корак су се одлучили због кашњења плата и неподношљивих услова за рад.

Синдикално руководство тврди да је необјашњиво да се у погонима ради без престанка, да роба одлази а да плата нема. Обрад Гогић из Самосталног синдиката каже новинарима да радницима још није исплаћена мајска зарада, али да им више смета што су од почетка године без здравственог осигурања, а радни стаж није уплаћен две године и осам месеци.

Још више забрињава што око 400 запослених ради у нехуманим и нехигијенским условима, на машинама које нису испитане. Радничка таласања трају од почетка ове године, једно време услови су се донекле побољшали, али су се поново јавили проблеми, сада у још тежим околностима.

Менаџмент више не реагује на њихове захтеве и правда се да је статус предузећа промењен, његово седиште је сад у Београду. Тамошњи Привредни суд отворио је и одмах обуставио стечајни поступак над ливницом, прихватајући Унапред припремљени план реорганизације (УППР).

У секретаријату Привредног суда синдикалце су упутили на стечајног управника, али он нема одговоре на захтеве штрајкачког одбора. У Министарству рада, опет, упућују на надлежне државне институције.

– Када би оне радиле свој посао, не бисмо ни били у штрајку, а то се посебно односи на Пореску управу због толерисања неплаћања пореза и доприноса – огорчени су радници и синдикалне вође у ливници.

Приликом усвајања УППР-а Привредни суд је већинском власнику „Радијатора”, конзорцијуму из хрватског града Бјеловара, дао шансу да ливница опстане на тржишту, али и да покушају да се наплате повериоци. Укупне обавезе ливнице су 2,8 милијарди динара, док целокупна имовина вреди 1,3 милијарде, па би банкротом фабрике сигурно многи остали „кратких рукава”.

Велике финансијске тешкоће у 2015. кад је фабрици искључена и струја донекле су превазиђене овог пролећа. Обновљена је месечна производња од 1.100 тона и извоз камина и шахтова у земље Европске уније.

– Радимо у три смене, а плата нам је ускраћена. Изгледа да сви хоће да се намире пре нас. А ми чак немамо ни воде за пиће, ни основне услове за одржавање хигијене – јадају се чланови штрајкачког одбора.