Принудан рад или борба против излежавања

Сечањ – Захтев директорке Центра за социјални рад у малој средњобанатској општини да у замену за новчану социјалну помоћ њени примаоци морају да чупају траву на приватном имању махом је наишао на одбијање корисника, али и на жестоку критику у јавности. Директорка тврди да је све по уредби владе и да ће корисницима који се не одазову бити ускраћена помоћ.

Предраг Андонов прича како је са још двадесетак прималаца социјалне помоћи, која по појединцу износи 5.800 динара и прима се девет месеци годишње, дошао на састанак са директорком Центра за социјални рад општине Сечањ Милимирком Бебом Антић.

– Састанку је присуствовао и Перица Костић, представник ПП „Ратар” који припада компанији „Матијевић”. Ту нам је, уз претњу губитка или умањења помоћи, саопштено да смо дужни да без икакве надокнаде радимо у ПП „Ратар”, на чупању корова из соје која је у то време била, отприлике метар висока, и ја сам то одбио. На моје питање на основу чега је извршена селекција прималаца, одговорено ми је да смо ми позвани „радно способни”, јер нисмо доставили документацију о радној неспособности коју издаје комисија из Новог Сада. Када сам госпођу Антић упозорио да сам имао инфаркт, за шта докази постоје у мом картону у Дому здравља Јаша Томић и да не могу да радим на повећаној влажности и на сунцу у пољу, одговорено ми је да идем у Нови Сад на комисију и прибавим документацију. Пут, иначе, кошта око 2.000 динара, а ја тај новац немам – прича своју муку Предраг Андонов, корисник социјалне помоћи из Јаше Томића.

Каже да му на његово питање како је могућ рад код приватника без уговора, и шта ће се догодити ако се неко повреди приликом транспорта на рад или при самом раду, није одговорено.

– Мислим да су овим поступком директорке прекршени чланови Устава Србије који говоре о принудном раду и социјалној политици, као и многе међународне конвенције о људским правима које је и држава Србија потписала – каже Андонов, иначе дипломирани инжењер хидроградње, који нажалост није имао среће да икад добије посао у струци. Радио је разне послове: у Ковачници „Јаша Томић”, фарми свиња, приватним фирмама. У некадашњим друштвеним предузећима у транзицији је остајао без посла, без личне кривице, а у приватним фирмама је добијао или давао отказе након што га нису плаћали по неколико месеци. У сличној ситуацији су и остали примаоци социјалне помоћи. Сви су они углавном протестовали кад им је нуђен поменути посао јер им, кажу, ништа прецизније није речено осим да је тај посао користан за село, јер би „Ратар”својом механизацијом обављао неке послове на уређењу места. О томе да ли би били бар осигурани, ако би им се на послу нешто десило, нико ништа није знао да им каже.

Када се у јавности прочуло за овакав вид радног ангажовања, уследиле су оштре прозивке и оцене. Случај су, свакако, користиле и странке па су неке рекле да је реч о увођењу ропства у општини Сечањ. Тврди се да је поступање директорке грубо кршење чланова 26. и 69. и Конвенције УН број 105 која се односи на укидање принудног рада. Речено је да наш Устав децидирано забрањује принудни рад и „економско искоришћавање лица које је у неповољном положају”, те да он прописује да се право на социјалну заштиту заснива на „начелима социјалне правде, хуманизма и поштовања људског достојанства”.

Директорка сечањског Центра за социјални рад Милимирка Антић овим поводом за „Политику” каже да је Уредбом Владе РС о мерама социјалне укључености корисника новчане помоћи предвиђено да се радно способни корисници НСП активирају кроз друштвено користан рад у локалној заједници.

– Од 2015. године, од када се и примењује уредба, овај центар је закључио више од 50 појединачних споразума о радној активацији кроз мере и активност корисника у локалној заједници. Друштвено користан рад је током 2015. спроведен у насељеним местима Сечањ, Бока, Јарковац и Јаша Томић на опште задовољство становника ових насеља – каже директорка. Она тврди да је проблем ове године настао због неколико корисника који примају НСП више година, а навикли су да не раде ништа.

– Реформама које је трасирала Влада РС на челу са премијером Александром Вучићем и ресорним министром Александром Вулином, одлучено је да се овоме одлучно стане на пут. Желим овим путем да напоменем да ће свим овим корисницима НСП бити укинут уколико не потпишу споразуме већ до краја месеца. Не може се више седети кући и чекати 17. у месецу када је дан исплате социјале. Треба очистити наше улице од лишћа и снега и храбро кренути у будућност у коју сви верујемо – закључује први сечањски социјални радник.

Радна активација није за приватна имања

Ангажовање оних који примају социјалну помоћ је могуће и пожељно, али уз њихову сагласност и предвиђа друштвено користан рад типа чишћење снега, уређење места, а не рад на приватним имањима, објашњавају за “Политику” у Министарству за рад и социјална питања. Истина је да има и злоупотреба у примању социјалне помоћи, које се истражују, али радна активација поразумева пар сати рада и то не свих пет дана у недељи, већ повремено. Истина је да дао прималаца одлази у иностранство, тамо ради на црно или се пријављује за азил, а када их одбију или принудно врате настављају овде да траже од државе оно што могу да добију. Зато се контроле прималаца организују једном годишње, а сматра се и да би позивање да се радно ангажују открило оне који имају неки посао на црно или нису уопште у месту где примају помоћ.

Позитиван случај је Младеновац где се 30 социјалних случајева пријавило за рад у јавном комуналном предузећу и после неког времена део њих је добио стални посао.

Пример је и приватно предузеће „Дарт” са Уба у којем су примаоци социјалне помоћи били привремено ангажовани на преквалификацији. Они су у овој фирми, којој је недостајала радна снага, за то време примали половину плате и били уредно пријављени да би после завршене преквалификације били примљени у радни однос.

Г. В.