Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Kultura

28.05.2021 u 14:51

Josif Marinković (1851–1931) rođen je u Vranjevu, današnjem Novom Bečeju, a muzikolozi ga smatraju rodonačelnikom srpske solo pesme gde je dao doprinos njenom očuvanju, poput svog savremenika Stevana Mokranjca u našoj horskoj muzici. Stoga i manifestacija „Obzorja na Tisi”, koja opstaje gotovo tri decenije, ima izuzetan značaj za našu muzičku kulturu jer je posvećena afirmaciji Marinkovića i solo pesme. Ona se upravo održava u Novom Bečeju i ove godine je posvećena Pozivnom kompozitorskom konkursu. Organizatori iz novobečejskog Doma kulture na ovaj način nastoje da se ne zaborave trajne vrednosti Marinkovićevog dela, ali i da se one prenose na nova pokolenja. U toku dvadeset i devet godina postojanja, skup oko solo pesme razvijao se u dva smera, kao otvoreno takmičenje mladih solo

Društvo

19.05.2021 u 08:01

Obnova prevodnice na Begeju

Srpski Itebej – U toku je veliko spremanje na reci Begej. Odavno se u ovom delu Banata mašta da se ovaj vodotok očisti, da se ponovo učini plovnim i da on čvršće poveže Rumuniju i Srbiju, zemlje kroz koje protiče. Upravo se ostvaruje plan nazvan Bega, a po tom imenu reku prepoznaju u međunarodnoj javnosti, koji ima za cilj prekogranično povezivanje kroz unapređenje plovne opreme, kao i unapređenje rečnog korita i celog porečja u međunarodno prepoznatu turističku destinaciju. U ostvarivanju tih namera u završnoj fazi su, pored ostalih, predvodnice i ustave u Kleku i Srpskom Itebeju, a kao deo ovog projekta već je izgrađena staza namenjena biciklistima sve do granice s Rumunijom. Završen je i pristan za čamce i brodice u Zrenjaninu. Kad je u pitanju prevodnica u rekonstrukciji kod

Društvo

30.04.2021 u 11:09

Aerodrom „Ečka” traži granični prelaz

Zrenjanin – Privatni inostrani avioni ako žele da se spuste na neki od manjih aerodroma u Srbiji moraju najpre da slete na jedan od tri velika aerodroma u Beogradu, Nišu ili Kraljevu, jer samo na njima mogu da obave policijske i carniske formalnosti i tek onda da nastave let u unutrašnjosti zemlje. Ta činjenica posebno otežava poslovanje aerodroma „Ečka” kod Zrenjanina, koji se u poslednjih nekoliko godina razvija i pokušava da prati ekspanziju privrede grada na Begeju, a za njega se interesuju i inostrani kupci. Dok se na većini malih vazduhoplovnih luka ušlo u, pre svega, agilne marketinške pokušaje, a od infrasrtukture je urađeno malo, „Ečka” ima sve: adekvatnu i opremeljenu zgradu, pistu, ima najviše aktivnosti u domenu generalne avijacije u zemlji, ne traži pare od države i

Društvo

19.04.2021 u 14:04

Psi lutalice – tema zrenjaninske skupštine

Zrenjanin – Pitanje velikog broja pasa lutalica na zrenjaninskim ulicama stiglo je i do gradske skupštine. postavljeno. Kao glavni vinovnici, pomenute su odgajivačnice, ali kinolozi naglašavaju da su problemi mnogo složeniji i da je krug odgovornih veoma širok. – Od početka do sredine novembra prošle godine u prihvatilištu je bilo 436 uginulih i 387 eutanaziranih pasa. Očigledno da nešto u toj oblasti nije kako treba i zbog toga se mora javno govoriti o svemu, pa i priznati da je bilo grešaka – istakla je odbornica Svetlana Vukobratović Novković, inače aktivistkinja u zaštiti životinja. Prema zaključcima udruženja koja se bave ovom problematikom, a koje je citirala, situacija s psima lutalicama je posledica neodgovornog ponašanja vlasnika više od 350 nelegalnih odgajivačnica. Kada

Društvo

14.04.2021 u 09:10

Zabranjen rad kineske fabrike za reciklažu plastike u Perlezu

Zrenjanin – Inspekcija za zaštitu životne sredine grada Zrenjanina, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine, naložila je juče obustavu rada kineskoj fabrici za reciklažu plastike „Feitijansuje” u pogonu u Perlezu. Kako je tim povodom saopšteno u gradskoj upravi, u redovnoj godišnjoj kontroli, utvrđeno je da je proizvođač postupio suprotno ugovoru, i nije sproveo sve investicije iz oblasti smanjenja uticaja na životnu sredinu. To je izazvalo odstupanje pojedinih parametara emisije nedozvoljenih materija. Kineskom investitoru naložene su mere da proizvodnju uskladi sa lokalnim ekološkim propisima i ugovornim obavezama, a do otklanjanja nedostataka, naređena je obustava proizvodnje. Inspekcija je navela da se vlasniku privremeno zabranjuje

Društvo

05.04.2021 u 18:37

Plamen progutao simbol jedne epohe

Banatski Despotovac – Kad je požar progutao zadružni dom u Banatskom Despotovcu, u pepeo je otišao simbol jedne epohe. Krajišnici sa Kupresa, od Glamoča, Šipova, Bugojna, Mrkonjića sa Livanjskog polja, po dolasku u Banat sami su 1948. gradili svoj Dom kulture, koga su dugo zvali Zadružni. Tvrde da je u to vreme bio najlepši u Vojvodini. Prostran, sa velikim balkonima iznad i oko partera. Dok nije formiran tamburaški orkestar, Savo Avramović je sam svirao harmoniku na igrankama, po čitavu noć. –Plesalo bi stotinu parova, a kad bi došlo na red kolo u njega su se svi hvatali ‒ seća se Savo. Na jednom koncertu narodnog pevača on je pevao refren „pogledajte šta mi fali”, i kad bi ga god ponovio, iz publike su dobacivali „pamet u glavi”. On se naljutio, prekinuo nastup, istrčao u mrak, pa

Društvo

18.03.2021 u 09:19

Glineni golubovi iz Žitišta lete širom sveta

ŽITIŠTE – Milan Majkić Miša bavi se neobičnim poslom. Proizvodi glinene golubove koji se koriste u sportskoj disciplini koju su smislili lovci. Ona ima sve više poklonika i pristalica po celom svetu, pa se očekuje da će uskoro biti svrstana u veliku porodicu olimpijskih sportova. Nagli razvoj sporta kojim se najviše bave lovci omogućava i Miši da stvara planove o širenju porodične firme u Žitištu gde bi, još ove godine, trebalo da se izgradi sportski centar sa strelištem za gađanje glinenih golubova. Miša je, u stvari, najbolje rezltate postizao u sportskom ribolovu. Čak je 2006. na Svetskom prvenstvu u Portugaliji osvojio zlatnu medalju. Kako je došao do ideje da se bavi proizvodnjom glinenih golubova? Reč je o predmetu što liči na tanjir koga na takmičenju, nakon ga izbaci poseban

Društvo

13.03.2021 u 20:24

Otpadne vode guše Žitište

Žitište – Meštani banatske varošice žale se na neočišćene kanale u kojima se zadržava zagađena voda iz koje se šire neugodni mirisi. Oni za ovo stanje optužuju klanicu živine, „Vode Vojvodine” i loklanu vlast. Reagovale su i nadležne pokrajinske inspekcije. U ovdašnjem komunalnom preduzeću ne negiraju ekološke teškoće ali najavljuju skoro rešenje. Izgrađen je prečistač otpadnih voda na koju je povezana nova kanalizaciona mreža, a priključivanje domaćinstva i preduzeća je u toku. – Kanal se nalazi tačno preko puta naše kuće, od njega se neprijatan miris širi zimi, a leti je nepodnošljivo.U taj kanal ispuštaju se fekalije i otpadne vode. Još 2015. godine smo apelovali, pisali žalbe slali peticije, dolazile su inspekcije, pravljeni su zapisnici i do danas se stanje nije promenilo ‒

Društvo

09.03.2021 u 21:00

Teškoće žena sa periferije

Novi Bečej – Apsurd je da je, prema podacima iz institucija u vreme epidemije, formalno došlo do smanjenja nasilja u porodici, a stvarno je nasilje bilo u porastu, jer se smanjila mogućnost njegovog prijavljivanja na zvaničnim mestima. Žene koje su najčešće izložene nasilju i u periodu ograničenja kretanja bile su još više izložene nasilnicima jer su i oni duže boravili kod kuće. Da se ne govori o tome da je zbog ograničenja kretanja marginalizovanim grupama, poput Roma, otežano prikupljanje sredstava za život. Recimo, kroz sakupljanje sekundarnih sirovina čime se oni najčešće bave. Ovo je, pored ostalog pokazalo istraživanje koje je obuhvatilo 537 učesnica, a nazvano je „Uticaj kovid 19 pandemije na socioekonomski položaj žena iz marginalizovanih grupa u AP Vojvodini”, a koje je

Društvo

19.02.2021 u 18:52

Ko šest godina muti vodu u Zrenjaninu

Kada će da se izbistri voda u zrenjaninskom vodovodu još se ne zna. Ušlo se u šestu godinu kako je počela izgradnja nove fabrike za prečišćavanje. Voda iz ovdašnjih slavina je još mutna, a kako je tada obećano, postrojenje je trebalo da bude završeno za osam meseci. Strasti su se ponovo uzburkale kada je nedavno počelo prepucavanje između zainteresovanih strana. Ispada da se čvor oko nove fabrike još više zapetljao i da se još ne vidi skidanje zabrane korišćenja vode iz zrenjaninskih slavina za piće i spremanje hrane, uvedene pre 17 godina, pre svega zbog nedozvoljenog prisustva arsena. Ugovor o angažovanju investitora, koji je trebao da pruža usluge prečišćavanja vode i isporučuje je u gradsku mrežu, potpisali su „Grupa Zilio”, tada predstavljena kao italijanska firma, s jedne strane,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Đuro Đukić