Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Kultura

18.10.2020 u 13:00

Prva žena romanopisac u Srbiji borila se i za prava žena

Srpska Crnja – Ovde je rođena i živela Draginja Draga Gavrilović, prva žena romanopisac u srpskoj književnosti. Pored traga koji je ostavila u literaturi ona je bila i preteča borbe za prava žena na ovim prostorima. Uglavnom je živela i stvarala dalje od metropola i u senci mnogo poznatijeg pesnika i slikara Đure Jakšića. Prava afirmacija žena u našem stvaralaštvu počela je tek u ovom veku, a tada je došlo i do osvrtanja na život i delo Drage u Srpskoj Crnji gde se sve više na nju skreće

Društvo

28.09.2020 u 21:15

Kozarčani u prvom vozu bez voznog reda

Čestereg – Ovog septembra navršava se 75 godina otkako su u banatsko selo Čestereg stigli doseljenici iz Bosanske krajine, iz Potkozarja i okruženja. Reč je o stradalnicima koji su godine Drugog svetskog rata proveli u bitkama, a žene starci i deca u zbegovima. Svi oni našli su se i u vozu koji je u velikoj seobi prvi stigao u pomenuto selo. Po dolasku u Čestereg, Krajišnici su prošli period prilagođavanja na drugačiju vodu, hranu i klimu. U stari zavičaj vratilo se kasnije 12 odsto doseljenih u Banat. Česteregom i njegovom istorijom bavi se Milorad Savić, dugogodišnji novinar i svojevremeno žitelj ovog mesta, u upravo izašloj knjizi. Savić se poziva na popis stanovništva u Jugoslaviji 1948. prema kome je, od septembra 1945. u 114 vojvođanskih naselja iz svih krajeva zemlje

Društvo

09.09.2020 u 10:52

Otkriveni organizmi stari 500 miliona godina

Zrenjanin – U Specijalnom rezervatu prirode „Ritovi donjeg Potisja” pronađena je vrsta „Pectinatella magnifica” koja spada u briozoe, veoma stare grupe organizama, nastale još pre 500 miliona godina. Verovatno najstarije stanovnike ovog kraja tokom terenskog istraživanja pronašli su mladi istraživači iz Zrenjanina Jasna Jovanov iz Ustanove „Rezervati prirode” i Ivan Tot iz udruženja „Habi Prot”, oboje master biolozi i bivše kolege sa novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta. – Vrsta je pronađena uz banatsku obalu reke Tise koja je ujedno i granica zaštićenog područja. Uobičajen naziv za ovu grupu jeste mahovnjaci (životinje mahovine), a za vrstu veličanstvena briozoa. Ona je pronađena i u Severnoj Americi, u jezerima i mirnim vodama istočno od Misisipija, od Ontarija do Floride.

Društvo

04.09.2020 u 08:41

Ne smemo zaboraviti kapetana Marinosa Ricudisa

ZRENjANIN - Vajar Boško Ivić zalaže se da nikad ne zaboravimo ime Marinosa Ricudisa. Da ovaj Grk nije za zaborav već za večno pamćenje poručila je „Politika” pre dve godine kada je on primio najviši crkveni orden Svetog cara Konstantina, koji mu je dodelio Sveti arhijerejski sinod SPC. Ovim odlikovanjem, rekao je tada srpski patrijarh Irinej, skromni Ricudis je uvršćen u niz nezaboravnih heroja i dobrotvora srpskog naroda. Rečeni vajar intenzivno radi na poprsju koje bi bilo izloženo na javnom mestu i tako trajno podsećalo na veliki gest. Predočavajući događaj koji je Ricudisa uzdigao u našim očima, „Politika” je objasnila da u vreme NATO napada na SRJ, Grčka, iako članica alijanse, nije učestvovala u bombardovanju. Međutim, uputila je u jadranske vode ratni brod „Temistoklis”,

Kultura

11.08.2020 u 18:15

Politika prolazi kultura opstaje

Književnik Radovan Vlahović osnovao je Banatski kulturni centar. Pre petnaest godina u selu Novo Miloševo, u opštini Novi Bečej, s banatske strane reke Tise. BKC je danas mesto koje se u javnosti afirmisalo kao institucija koja iz dana u dan privlači sve veću pažnju. Radovan kaže da je reč o projektu koji je pokrenuo sa svojom porodicom u svom dvorištu kao „kreativnu industriju” koja se bavi umetničkim stvaralaštvom, produkcijom i različitim vidovima delovanja u kulturi. Oni sada imaju razvijenu izdavačku produkciju, redovno izlažu na sajmovima knjiga, organizuju ukupno šest tradicionalnih manifestacija i festivala godišnje nudeći svojim radom jedinstveni koncept kulturološkog delovanja. Pero Zubac je jednom prilikom na književnoj večeri pričao kako se školovao u Zrenjaninu i da je

Društvo

21.07.2020 u 11:36

Zrenjaninska voda nije prošla kontrole

Zrenjanin – Kvalitet vode iz podzemnih rezervi sa dubine od oko stotinu metara koja je prečišćavana u novom postrojenju, kako tvrde sa nadležnog mesta, još nije postignut, pa ona i dalje nije za ljudsku upotrebu nakon što je zabranjena pre šesnaest godina. Investitoru nove fabrike dat je rok do danas. Mada se najavljuje i njegovo produženje. Rok da se okonča probni rad i da investitor konačno počne da isporučuje ispravan proizvod u gradsku vodovodnu mrežu ističe danas, odnosno 21. jula. Predrag Bodiroga, direktor JKP „Vodovod i kanalizacija”, koje je bilo jedna strana kod potpisivanja ugovora o izgradnji fabrike vode 2015. godine, nedavno je najavio mogućnost da se investitoru dozvoli i probijanje roka. Pre svega zbog toga da bi se dostigao pritisak u mreži. (Fot Đ.

Kultura

28.06.2020 u 12:49

U istoriju pojedinačno

Više od trećine sastava Prve srpske dobrovoljačke divizije na frontu u Dobrudži ratne 1916. bilo je sa ovih prostora, a slično je bilo i uoči proboja Solunskog fronta kada su oni činili gotovo četvrtinu svih dobrovoljaca u srpskoj vojsci. Ovo je rečeno na promociji knjige dr Milana Micića „Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje 1914–1918” koja je održana u atrijumu zrenjaninskog Narodnog muzeja i privukla neočekivano veliku pažnju publike. Skup je održan na otvorenom i velikom prostoru kako bi se poštovale mere iznuđene ponovnim širenjem virusa korona. Milan Micić je autor četrdesetak knjiga kojima se, u istoriografskom delu, uglavnom bavi dobrovoljačkim pokretom i kolonizacijom Vojvodine i u ove dve oblasti stručnjaci ga već odavno smatraju ekspertom. U delu koje je

Društvo

11.05.2020 u 20:20

Visoka moralna načela oca srpske onkologije

Zrenjanin – Farmaceut Stevan Vukov bavi se istraživanjem života i rada poznatih lekara iz srpske istorije. Ovaj Zrenjaninac je u gradu na Begeju osnovao i Muzej apotekarstva, koji svedoči o zavidnoj zdravstvenoj kulturi na ovim prostorima. Posebnu pažnju posvetio je dr Đorđu Joanoviću. Vukov je inače poreklom iz Novog Miloševa (opština Novi Bečej), a u tom mestu je sahranjen i dr Joanović. – Dom mojih predaka i nekadašnju kuću Joanovićevih u Novom Miloševu dele četiri kuće i jedno raskršće. Moja baka, učiteljica Jovanka Nedeljkov, imala je 20 godina kada se desila tragična smrt dr Đorđa Joanovića. Živo se sećala dr Đoke, kako su ga zvali, njegovog brata Simona i Simonove supruge Ane. Ona mi je skrenula pažnju na život i delo čuvenog lekara, kojim sam se kasnije pomno bavio – priča

Društvo

24.04.2020 u 21:00

Život invalida u vreme izolacije

Zrenjanin – U ovim vremenima neprestano slušamo o problemu policijskog časa, karantina, izolacije. Retko ko je pomislio na termin celoživotne izolacije sa kojima se susreću neke osobe. Ova korona izolacija se računa u satima, danima i sigurno će proći, ali neki je žive ceo život. „Mi možemo samo da se nadamo da će kad se ovo sve završi postojati veća želja svih za rešavanje problema i predrasuda sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom”, kaže Nenad Krbavac, aktivista u zrenjaninskom Udruženju paraplegičara Banata, i sam u invalidskim

Kultura

21.04.2020 u 20:00

Hajka na poeziju, hajka na besmrtnu zver

Mnoge me uspomene ali i podsticajne šifre sećaju na druženje s Todorom Manojlovićem. Bard je bio krovna ali i ispovedna institucija umetničkog odrastanja jedne generacije tada mladih zrenjaninskih pisaca. Smiren, odmeren sadržajno srdačan čak i u savetima. Ovo kaže književnik Radivoj Šajtinac, nedavno proglašen za dobitnika Nagrade za moderni umetnički senzibilitet koja se dodeljuje iz Fonda sa imenom najpoznatijeg umetnika i intelektualca Velikog Bečkereka, Petrovgrada i Zrenjanina. „Aktivno učestvujući gotovo pola veka na književno-umetničkoj sceni Srbije kao pesnik i prozni pisac, Radivoj Šajtinac je ostvario izrazito moderno i respektabilno književno delo, na jasnom tragu poetike Todora Manojlovića. Raznovrsnost i bogatstvo književnosti koju je stvorio Radivoj Šajtinac ističu ga

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Đuro Đukić