Среда, 10.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Ђуро Ђукић

Култура

18.10.2020 у 13:00

Прва жена романописац у Србији борила се и за права жена

Српска Црња – Овде је рођена и живела Драгиња Драга Гавриловић, прва жена романописац у српској књижевности. Поред трага који је оставила у литератури она је била и претеча борбе за права жена на овим просторима. Углавном је живела и стварала даље од метропола и у сенци много познатијег песника и сликара Ђуре Јакшића. Права афирмација жена у нашем стваралаштву почела је тек у овом веку, а тада је дошло и до освртања на живот и дело Драге у Српској Црњи где се све више на њу скреће

Друштво

28.09.2020 у 21:15

Козарчани у првом возу без возног реда

Честерег – Овог септембра навршава се 75 година откако су у банатско село Честерег стигли досељеници из Босанске крајине, из Поткозарја и окружења. Реч је о страдалницима који су године Другог светског рата провели у биткама, а жене старци и деца у збеговима. Сви они нашли су се и у возу који је у великој сеоби први стигао у поменуто село. По доласку у Честерег, Крајишници су прошли период прилагођавања на другачију воду, храну и климу. У стари завичај вратило се касније 12 одсто досељених у Банат. Честерегом и његовом историјом бави се Милорад Савић, дугогодишњи новинар и својевремено житељ овог места, у управо изашлој књизи. Савић се позива на попис становништва у Југославији 1948. према коме је, од септембра 1945. у 114 војвођанских насеља из свих крајева земље настањено 37.616

Друштво

09.09.2020 у 10:52

Откривени организми стари 500 милиона година

Зрењанин – У Специјалном резервату природе „Ритови доњег Потисја” пронађена је врста „Pectinatella magnifica” која спада у бриозое, веома старе групе организама, настале још пре 500 милиона година. Вероватно најстарије становнике овог краја током теренског истраживања пронашли су млади истраживачи из Зрењанина Јасна Јованов из Установе „Резервати природе” и Иван Тот из удружења „Хаби Прот”, обоје мастер биолози и бивше колеге са новосадског Природно-математичког факултета. – Врста је пронађена уз банатску обалу реке Тисе која је уједно и граница заштићеног подручја. Уобичајен назив за ову групу јесте маховњаци (животиње маховине), а за врсту величанствена бриозоа. Она је пронађена и у Северној Америци, у језерима и мирним водама источно од Мисисипија, од Онтарија до Флориде. У

Друштво

04.09.2020 у 08:41

Не смемо заборавити капетана Мариноса Рицудиса

ЗРЕЊАНИН - Вајар Бошко Ивић залаже се да никад не заборавимо име Мариноса Рицудиса. Да овај Грк није за заборав већ за вечно памћење поручила је „Политика” пре две године када је он примио највиши црквени орден Светог цара Константина, који му је доделио Свети архијерејски синод СПЦ. Овим одликовањем, рекао је тада српски патријарх Иринеј, скромни Рицудис је увршћен у низ незаборавних хероја и добротвора српског народа. Речени вајар интензивно ради на попрсју које би било изложено на јавном месту и тако трајно подсећало на велики гест. Предочавајући догађај који је Рицудиса уздигао у нашим очима, „Политика” је објаснила да у време НАТО напада на СРЈ, Грчка, иако чланица алијансе, није учествовала у бомбардовању. Међутим, упутила је у јадранске воде ратни брод „Темистоклис”, на

Култура

11.08.2020 у 18:15

Политика пролази култура опстаје

Књижевник Радован Влаховић основао је Банатски културни центар. Пре петнаест година у селу Ново Милошево, у општини Нови Бечеј, с банатске стране реке Тисе. БКЦ је данас место које се у јавности афирмисало као институција која из дана у дан привлачи све већу пажњу. Радован каже да је реч о пројекту који је покренуо са својом породицом у свом дворишту као „креативну индустрију” која се бави уметничким стваралаштвом, продукцијом и различитим видовима деловања у култури. Они сада имају развијену издавачку продукцију, редовно излажу на сајмовима књига, организују укупно шест традиционалних манифестација и фестивала годишње нудећи својим радом јединствени концепт културолошког деловања. Перо Зубац је једном приликом на књижевној вечери причао како се школовао у Зрењанину и да је добро

Друштво

21.07.2020 у 11:36

Зрењанинска вода није прошла контроле

Зрењанин – Квалитет воде из подземних резерви са дубине од око стотину метара која је пречишћавана у новом постројењу, како тврде са надлежног места, још није постигнут, па она и даље није за људску употребу након што је забрањена пре шеснаест година. Инвеститору нове фабрике дат је рок до данас. Мада се најављује и његово продужење. Рок да се оконча пробни рад и да инвеститор коначно почне да испоручује исправан производ у градску водоводну мрежу истиче данас, односно 21. јула. Предраг Бодирога, директор ЈКП „Водовод и канализација”, које је било једна страна код потписивања уговора о изградњи фабрике воде 2015. године, недавно је најавио могућност да се инвеститору дозволи и пробијање рока. Пре свега због тога да би се достигао притисак у мрежи. (Фот Ђ. Ђукић) Директор нове

Култура

28.06.2020 у 12:49

У историју појединачно

Више од трећине састава Прве српске добровољачке дивизије на фронту у Добруџи ратне 1916. било је са ових простора, а слично је било и уочи пробоја Солунског фронта када су они чинили готово четвртину свих добровољаца у српској војсци. Ово је речено на промоцији књиге др Милана Мицића „Српски добровољци из Баната, Бачке и Барање 1914–1918” која је одржана у атријуму зрењанинског Народног музеја и привукла неочекивано велику пажњу публике. Скуп је одржан на отвореном и великом простору како би се поштовале мере изнуђене поновним ширењем вируса корона. Милан Мицић је аутор четрдесетак књига којима се, у историографском делу, углавном бави добровољачким покретом и колонизацијом Војводине и у ове две области стручњаци га већ одавно сматрају експертом. У делу које је представљено

Друштво

11.05.2020 у 20:20

Висока морална начела оца српске онкологије

Зрењанин – Фармацеут Стеван Вуков бави се истраживањем живота и рада познатих лекара из српске историје. Овај Зрењанинац је у граду на Бегеју основао и Музеј апотекарства, који сведочи о завидној здравственој култури на овим просторима. Посебну пажњу посветио је др Ђорђу Јоановићу. Вуков је иначе пореклом из Новог Милошева (општина Нови Бечеј), а у том месту је сахрањен и др Јоановић. – Дом мојих предака и некадашњу кућу Јоановићевих у Новом Милошеву деле четири куће и једно раскршће. Моја бака, учитељица Јованка Недељков, имала је 20 година када се десила трагична смрт др Ђорђа Јоановића. Живо се сећала др Ђоке, како су га звали, његовог брата Симона и Симонове супруге Ане. Она ми је скренула пажњу на живот и дело чувеног лекара, којим сам се касније помно бавио – прича

Друштво

24.04.2020 у 21:00

Живот инвалида у време изолације

Зрењанин – У овим временима непрестано слушамо о проблему полицијског часа, карантина, изолацијe. Ретко ко је помислио на термин целоживотне изолације са којима се сусрећу неке особе. Ова корона изолација се рачуна у сатима, данима и сигурно ће проћи, али неки је живе цео живот. „Ми можемо само да се надамо да ће кад се ово све заврши постојати већа жеља свих за решавање проблема и предрасуда са којима се сусрећу особе са инвалидитетом”, каже Ненад Крбавац, активиста у зрењанинском Удружењу параплегичара Баната, и сам у инвалидским

Култура

21.04.2020 у 20:00

Хајка на поезију, хајка на бесмртну звер

Многе ме успомене али и подстицајне шифре сећају на дружење с Тодором Манојловићем. Бард је био кровна али и исповедна институција уметничког одрастања једне генерације тада младих зрењанинских писаца. Смирен, одмерен садржајно срдачан чак и у саветима. Ово каже књижевник Радивој Шајтинац, недавно проглашен за добитника Награде за модерни уметнички сензибилитет која се додељује из Фонда са именом најпознатијег уметника и интелектуалца Великог Бечкерека, Петровграда и Зрењанина. „Активно учествујући готово пола века на књижевно-уметничкој сцени Србије као песник и прозни писац, Радивој Шајтинац је остварио изразито модерно и респектабилно књижевно дело, на јасном трагу поетике Тодора Манојловића. Разноврсност и богатство књижевности коју је створио Радивој Шајтинац истичу га као

Претходна Следећа

Почетна / Ђуро Ђукић

10.06.2026 у 21:11

Трамп: Више од 200 комерцијалних бродова прошло кроз Ормуз као део „тајне мисије”

10.06.2026 у 21:04

Србија са МОЛ-ом постигла компромис

10.06.2026 у 20:57

Млака реакција Унеска на напад Украјине на музеј у Севастопољу

10.06.2026 у 20:50

Протојереј цркве УПЦ присилно мобилисан

10.06.2026 у 20:47

Ненад Милијаш званично нови тренер фудбалера ТСЦ-а

10.06.2026 у 20:45

Посредници из Катара стигла у Техеран на разговоре о примирју САД и Ирана