Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Magazin

22.06.2019 u 20:00

Kompozitor s nemirom u nogama

Na svečanosti u Beogradu nedavno mu je dodeljena Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za doprinos u očuvanju naše kulture u dijaspori. Odmah su to zabeležile i „Srpske narodne novine”, koje izlaze u Budimpešti, jer Gaboru Lenđelu upravo je odato priznanje za njegov umetnički angažman u Mađarskoj. Muzičaru i kompozitoru Gaboru Lenđelu rodna Subotica središte je života, mesto kojem se vraća, dok su umetničke i muzičke niti ukrštale njegove puteve širom prostora nekadašnje Jugoslavije, ali i izvan nje. S lakoćom je menjao gradove, ne obazirući se na međe ondašnjih republika, sticao prijatelje čim je sporazumevanje prelazilo na notni sistem. Stvorio je antologijske melodije, prvi uveo etno u rok, potpisao prvu rok operu... I sport i muzika Međutim, na početku, u jednom trenutku,

Srbija

16.05.2019 u 22:55

Da li rusko tržište traži „fotokopirane” jabuke

Subotica – Meštani naselja Tavankut, koji se bave uzgojem jabuka, ove godine nisu imali drugog izbora nego da svoje voćnjake stave pod hipoteku kako bi pripremili rasade za novi rod. „Prošlu godinu sam završio u minusu od nekoliko hiljada evra i nije ostala druga mogućnost nego da se zadužimo kod banaka. Treba platiti prihranu, zaštitu, obradu zemlje, naftu, a da ne govorimo o orezivanju ili branju jabuka”, priča za „Politiku” Mirko Nimčević, jedan od ovdašnjih jabučara i član zadruge „Voćko”. Mirko Nimčević pod jabukama ima 15 hektara, dok je u čitavom Tavankutu oko 1.500 hektara pod stablima ovog voća. Prosečan rod po hektaru je oko 50 tona i prethodnih godina najveći deo ove proizvodnje, bar 80 odsto odlazilo je na rusko tržište. U poslednje dve godine, situacija se

Srbija

09.05.2019 u 21:30

Josip Sič – dobrovoljac sa Košara

Subotica – Proleće je je uvek težak period za Margitu Sič. To su dani kada je datumi, godišnjice, praznici, podsećaju na ono što je izgubila. Margita je udovica Josipa Siča, dobrovoljca iz Subotice koji je 1999. godine poginuo na Košarama, na mestu Maja Glava od minobacačke vatre. Imao je 46 godina. Ovo proleće kao da joj još teže pada, obeležavanje 20 godina od bitke na Košarama povređuje staru bol, a kaže otkako je gledala film o tim strašnim ratnim mesecima na ovom isturenom delu zemlje, oseća se još gore. U jednoj sceni vidi se mrtvo telo Josipa Siča, a njegovi ratni drugovi govore svoja sećanja o njemu.

Srbija

24.04.2019 u 21:21

Uređeno odmorište na subotičkom Majdanu

Izletište i jezero Majdan u sred šume na Kelebiji, jedno je od omiljenih mesta na koje Subotičani izlaze u prirodu i na rekreaciju. Grad je odlučio da započne ulaganje u ovaj prostor koji su građani pretvorili u izletište, a leti i u kupalište. Tako je JP „Palić-Ludaš”, koje se stara o ovom prirodnom prostranstvu, prošle godine za ovu namenu prvi put dobilo budžet od 808 hiljada dinara za koji je uređen plato za mirno odmorište sa pet kompleta klupa i stolova i igralištem za decu. Prostor je uređen na čistini koja se izdiže malo iznad jezera, a između drveća.

Srbija

23.04.2019 u 18:30

Vodeni ponedeljak u Bajmoku

Subotica – Momci u Bajmoku, ali i u mnogim selima oko Subotice, bili su juče na velikoj probi. Prvi dan po Uskrsu, po gregorijanskom kalendaru, jeste Vodeni ponedeljak, dan kada momci obilaze kuće u kojima žive mlade devojke, polivaju ih vodom sa bunara. Možda to baš nije najsuptilniji način da se iskažu simpatije, ali običaj datira od davnina, a danas se praktikuje u ublaženoj verziji. Pouzdano poreklo i objašnjenje običaja nije poznato, ali mnogi smatraju da bi jedno do tumačenja moglo da potiče od toga što su žene koje su javile da je Hristov grob prazan, car Herod polio vodom da se „osveste”. Ovo je veseli, mladalački praznik koji sedamnaesti put u Bajmoku organizuje ovdašnji Bunjevački kulturni centar sa meštaninom Brankom Pokornićem na čelu. „Svake godine nam se priključuje sve

Srbija

14.04.2019 u 14:18

Kako se Subotica oprostila od tramvaja

Subotica – Tema tramvaja povremeno iskrsava u javnom životu Subotice, ili neki političar poletno obeća da će razmotriti njegovo vraćanje, ili se pojavi neko novo sećanje, ali ovog aprila tramvaj se s pravom vratio da bi Subotičani obeležili tužan jubilej – 45 godina od njegovog ukidanja. U holu Art-bioskopa „Aleksandar Lifka”, otvorena je izložba fotografija Zlatka Jovanova, nekadašnjeg fotoreportera „Subotičkih novina”, i Edvarda Kirbusa, a prikazan je i film Ognjena Aleksića povodom 2. aprila 1974. godine, kada se subotički tramvaj zauvek odvezao u remizu. Međutim, svako malo njegov duh vrati se na ulice grada kojim je špartao 77 godina. Tramvajske šine postavio je preduzimljivi bečki industrijalac Ernest Lindhajm 1897, povezujući uvođenje tramvaja sa elektrifikacijom Subotice. Na

Srbija

07.04.2019 u 21:30

Srbi i Mađari u kolu kulture

Morahalom, Mađarska – Od kraja marta u pograničnom mađarskom mestu Morahalom počeo je s radom Srpski kulturni centar „Kolo”. Izgrađen je novcem Evropske unije, kao i same lokalne samouprave. Kroz ovaj IPA projekat prekogranične saradnje i sa srpske strane, na Paliću, gradi se Mađarski kulturni centar. Za investiciju pod nazivom „Raznobojna saradnja” (Colourful cooperation) izdvojeno je 3,17 miliona evra iz fonda EU, a objekat u naselju Morahalom završen je za godinu dana. „Kolo” još nije zvanično otvoreno, čeka se dogovor o terminu koji bi odgovarao i Beogradu i Budimpešti, ali novo kulturno sedište uveliko obavlja misiju povezivanja i negovanja kulture dva naroda.

Srbija

02.04.2019 u 12:15

Nakon sto godina obnova pruge Subotica–Senta

Subotica – Na izlasku iz subotičke železničke stanice počela je obnova pruge koja se račva ka Senti. Ukupno 38,5 kilometara pruge treba da bude obnovljeno za 270 dana, to jest do kraja ove godine, a radovi koštaju 2,5 milijardi dinara. Posao koji je upravo počeo ima gotovo istorijski značaj, jer pruga Subotica–Senta izgrađena je 1889. godine, poslednji put obnovljena je dvadesetih prošlog veka i od tada, gotovo punih sto godina, u nju više nije ulagano, tako da je po železničkim merilima ona četiri puta nadživela svoj funkcionalni vek koji traje od 25 do 30 godina. Oni koji su putovali ovom prugom, to su svakako i osetili: voz se kretao brzinom od 10 do 16 kilometara na čas, a za teretni saobraćaj problem je bilo osovinsko opterećenje od svega 16 tona. „Ova investicija je bitna i

Srbija

30.03.2019 u 18:02

Sanacioni izlov babuški

Subotica – Na pet mesta u jezeru Palić članovi porodične ribarnice Kun iz Nemačke i njihovi saradnici iz Srbije, SZR „Izlov ribe Jovičin”iz Kovilja, pobacali su posebne vrške u jezero. Njima će iz jezera izloviti srebrnog karaša, poznatiju kao babušku, ribu koja je prenaselila jezero Palić i bukvalno ne dozvoljava drugim ribama i biljkama da dišu u vodi. „Od ponedeljka je počeo sanacioni izlov koji možda u finansijskom smislu nije najveći, ali jeste jedan od najznačajnijih segmenata zaštite biodiverziteta jezera Palić u okviru programa koji finansira Nemačka razvojna banka”, kaže Ervin Molnar, rukovodilac projekta. Izlov babuške smatra se sanacionim izlovom, jer ova riba čini 95 odsto ribljeg fonda u jezeru i procenjuje se da u vodi ima oko 160 tona babuške. Pre tri godine prvi put

Srbija

28.03.2019 u 16:30

Zaštita jezera Palić i Ludaš

Subotica – Nakon izvesne pauze u izveštavanju javnosti o tome kako napreduje projekat „Zaštita biodiverziteta jezera Palić i Ludaš”, a za koji je Nemačka razvojna banka (KfW) donirala 6,5 miliona evra, zajednički su se oglasili predstavnici većine preduzeća uključenih u ostvarivanje projekta. Ervin Molnar, rukovodilac Jedinice za upravljanje projektom pri gradskom Sekretarijatu za investicije, podsetio je da je projekat zvanično otpočeo 10. septembra 2018. godine, kada je angažovan stručni konsultant – firma „Poš i partners”, međutim, ovaj projekat se priprema već nekoliko godina. Upravo je u toku i izbor izvođača radova na tenderu za izgradnju kanalizacione mreže u stambenom i turističkom delu Palića. Kako je rekao Đerđ Šugar, direktor JKP „Vodovod i kanalizacija”, gradi se 19

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Isakov