Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
102.3	102.92	102.61
126.42	127.18	126.8

Kultura

20.10.2016 u 11:00

Poruke sa srpskog zida plača

Kragujevac – Šta je muzej, ustanova koja samo nešto čuva ili i mesto susretanja ljudi koji razgovaraju, komentarišu izloženo i razmenjuju utiske i stavove o viđenom? Istoričar Marko Terzić ovo pitanje smatra važnim, ali za njega ono nije jedino. Izložbom „Punctum saliens”, ovaj kustos Spomen-muzeja „21. oktobar” zapravo pokreće raspravu o ulozi jedne ustanove memorijalnog karaktera u 21. veku. Izložba je zasnovana na komentarima koje su posetioci, počev od 2001, ostavljali u knjizi utisaka Spomen-muzeja „21. oktobar”, a otvorena je u okviru obeležavanja 40 godina rada ove važne nacionalne ustanove koja je, kao baštinik i promotor kulture sećanja, poznata i priznata i van granica naše zemlje. Muzej je posvećen nevinim žrtvama nacističke odmazde u Kragujevcu s početka Drugog svetskog

Srbija

17.10.2016 u 16:45

Vlada šalje tim u „Zastavu inpro”

Kragujevac – Radnici „Zastave inpro” nastavili su štrajk glađu, iako je direktor ove zaštitne radionice Branko Veljović još u petak podneo ostavku. Invalidi drugog i trećeg stepena, njih 28, koji su protest započeli prošlog utorka, traže da se ispune i ostali zahtevi. Veljović je o ostavci obavestio Vladu Srbije, čiji bi pregovarački tim, kako „Politika” saznaje, već sredinom ove sedmice mogao da započne razgovore o sudbini ove kragujevačke fabrike kojoj preti stečaj. Prema rečima predsednika Štrajkačkog odbora Stevana Pušonje, radnici neće odustati od štrajka sve dok im se ne isplati cela avgustovska plata, a traže i da se vrate na radna mesta koja su izgubili kada je francuska kompanija „Trigano”, zajedno sa 160 njihovih kolega, preuzela izvozno orijentisani deo „Zastave inpro” u

Uvodnik

14.10.2016 u 22:00

Protivzakonito gladni

Sve što je bilo, više ne sme postojati. Tako je neko odlučio, pa je došao red i na kragujevačku „Zastavu”, taj poslednji bastion samoupravnog socijalizma. Od dolaska „Fijata”, „Zastava” postoji samo na papiru, ali je sada, najkasnije do kraja godine, treba izbrisati i sa „papira”. Ako to neće da učine radnici, svojim dobrovoljnim odlaskom iz preostalih pogona, to će, umesto njih, uraditi država, već pomalo nervozna što „mrtvac” još diše. To je tako, samo što to još niko nije saopštio proleterima, koji se bune i traže pomoć države, misleći da ih ona i dalje štiti, kao što ih je štitila nekad. Ne znaju da je „svemu” došao kraj, pa su, čak, započeli i štrajk glađu. Štrajkuje glađu 28 radnika „Zastave inpro”, invalidi drugog i trećeg stepena koji su se u ovoj zaštitnoj radionici

Srbija

14.10.2016 u 12:00

Zdravlje lošije, zahtevi brojniji

Kragujevac – Zdravstveno stanje 28 radnika zaštitne radionice „Zastava inpro” koji od utorka štrajkuju glađu sve je lošije. Prema rečima Stevana Pušonje, predsednika Štrajkačkog odbora, pojedini imaju ozbiljne probleme sa krvnim pritiskom, žale se na bolove u grudima, stomaku, nogama. Uprkos tome, lista zahteva je sve šira. Osim isplate avgustovske plate, radnici sada traže smenu direktora Branka Veljovića i preispitivanje privatizacije dela preduzeća za proizvodnju automobilskih prikolica, koje je pre dva meseca kupio francuski „Trigano”. – I zdrav čovek bi teško podneo da ne jede dva ili tri dana, a mi smo svi invalidi drugog i trećeg stepena. Hitna pomoć dolazi nekoliko puta dnevno, ljudi se guše, povraćaju, daje im se infuzija, u fabrici je hladno. Tražićemo od Crvenog krsta ležajeve, da

Srbija

13.10.2016 u 12:05

Sve je po zakonu, osim štrajka glađu

Kragujevac – U Srbiji je, izgleda, i gladovanje zabranjeno. Strahujući da će ostati bez posla, grupa od tridesetak radnika zaštitne radionice „Zastava inpro” u Kragujevcu stupila je u utorak u štrajk glađu, ali im je inspektor rada juče saopštio da naš zakon ne poznaje takav vid protesta. Činovnik Ministarstva rada nije se, doduše, izjasnio da li će i kako kazniti radnike, ali im je objasnio da se u Srbiji, po zakonu, ne sme štrajkovati glađu. Radnici „Zastave inpro” koji štrajkuju glađu pripadaju kategoriji invalida drugog i trećeg stepena. Nekada su radili u „Zastavinoj” fabrici automobila koja je, praktično, ugašena 2008, kada je u Kragujevac došao „Fijat”. Po nalogu države, koja je čuvala socijalni mir, raspoređeni su u „Zastavu inpro”, iako ni u toj firmi za njih nije bilo

Srbija

11.10.2016 u 17:39

Štrajk u zaštitnoj radionici

Kragujevac – Nastavlja se stara kragujevačka priča. Štrajkovi radnika, koji su ovim gradom tutnjali s početka 21. veka, kada je počelo gašenje „Zastave”, kao jednog od poslednjih bastiona socijalističkog samoupravljanja, i danas su u modi, uprkos tome što je kapitalizam prodro u sve pore našeg društva dugo naviknutog na državni intervencionizam. Naime, grupa radnika „Zastave inpro”, kragujevačke zaštitne radionice koja zapošljava veliki broj osoba sa invaliditetom, je odlučila da pokrene najradikalniji vid protesta – štrajk glađu zbog neisplaćene avgustovske plate i nedefinisanog statusa u ovom, još uvek, društvenom preduzeću. Njih 28 potpisalo je peticiju kojom se od poslovodstva firme, ali i od države, traži hitna i adekvatna akcija koja bi doprinela da svi njihovi problemi budu

Društvo

10.10.2016 u 11:56

Film o resama na tepisima može, o Draži ne može

Miloslav Samardžić, urednik nekadašnjeg časopisa „Pogledi” i autor obimnog dela „General Draža Mihailović i opšta istorija četničkog pokreta” u pet tomova, upravo snima televizijsku seriju „Kraljevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu”, čiji je scenarista i reditelj. Trodelni dokumentarac od po šest epizoda koproducentsko je delo preduzeća „Pogledi” i Udruženja boraca Jugoslovenske kraljevske vojske u Velikoj Britaniji, a recenzenti serije su bivši načelnik Vojnog arhiva u Beogradu, pukovnik u penziji mr Dragan Krsmanović, i istoričar, specijalista za Drugi svetski rat Milutin Velisavljević. Serija sadrži mnoštvo detalja nepoznatih široj javnosti o kojima govore akteri sukoba, američki piloti, njihovi potomci, naši i strani istoričari. Serija se bavi uzrocima Drugog svetskog rata,

Srbija

07.10.2016 u 20:02

Otpušteni radnici „Fijata” žele da rade u Poljskoj

Kragujevac – Sajam zapošljavanja je relativno mlada manifestacija koja se u Kragujevcu organizuje desetak godina. Praktično, otkad su i poslednji delovi „Zastave” koji nisu bili potrebni „Fijatu” prestali da rade. Onaj ko nije otišao u taksiste ili molere, završio je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, koja i organizuje ovaj sajam, što je, možda, neprikladna reč za skup „mučenika” koji godinama vape za bilo kakvim poslom. Ove godine, Sajam zapošljavanja u Kragujevcu je okupio 37 firmi iz šumadijskog regiona, koje su ponudile oko 240 radnih mesta. Inače, u Kragujevcu je bez posla više od 22.000 ljudi, a u celoj Šumadiji oko 34.500. Dakle, ponuda radnih mesta je više nego skromna. Tako je bilo i prethodnih godina, pa je teško očekivati da će ovakvi skupovi, u

Kultura

05.10.2016 u 19:05

Tri muzeja u jedan

Kragujevac – Posle namere da se Narodna biblioteka „Vuk Karadžić”, koja nema svoj matični, namenski, objekat smesti u Robnu kuću „Beograd”, kragujevačka kultura je suočena sa novom inicijativom, čiji je ishod, takođe, neizvestan. Zagovara se formiranje nove gradske ustanove kulture pod čijim bi se krovom našla sva tri ovdašnja muzeja – Narodni muzej, Spomen muzej „21. oktobar” i Muzej oružja „Stara livnica”.

Srbija

01.10.2016 u 11:30

Plačite kad vam je teško

Kragujevac – Svake godine psihijatru se obrati oko 18.500 Kragujevčana, kažu statistički podaci. Šta muči te ljude, zbog čega pate? I koliko je onih koji ne zatraže pomoć lekara, a nešto ih razjeda? Mogu li se sami izboriti sa problemima, stresom i depresijom, ili im je potrebna pomoć lekara, stručnih lica? Kakvo je psihičko zdravlje Kragujevčana?, pitali smo psihijatra Suzanu Perović, donedavno direktorku Zavoda za zbrinjavanje odraslih lica „Male pčelice”, a sada predsednicu Upravnog odbora nedavno formiranog Udruženja osoba sa mentalnim smetnjama „Luna”. – Ako se svake godine psihijatru obrati 18.500 ljudi, to znači da svaki deseti stanovnik ovog grada ima neku psihijatrijsku dijagnozu. Od teških bolesti, poput šizofrenije, boluje nešto više od 920 Kragujevčana, ostali, uglavnom, imaju

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Brane Kartalović