Protivzakonito gladni

Sve što je bilo, više ne sme postojati. Tako je neko odlučio, pa je došao red i na kragujevačku „Zastavu”, taj poslednji bastion samoupravnog socijalizma.

Od dolaska „Fijata”, „Zastava” postoji samo na papiru, ali je sada, najkasnije do kraja godine, treba izbrisati i sa „papira”. Ako to neće da učine radnici, svojim dobrovoljnim odlaskom iz preostalih pogona, to će, umesto njih, uraditi država, već pomalo nervozna što „mrtvac” još diše.

To je tako, samo što to još niko nije saopštio proleterima, koji se bune i traže pomoć države, misleći da ih ona i dalje štiti, kao što ih je štitila nekad. Ne znaju da je „svemu” došao kraj, pa su, čak, započeli i štrajk glađu.

Štrajkuje glađu 28 radnika „Zastave inpro”, invalidi drugog i trećeg stepena koji su se u ovoj zaštitnoj radionici zaposlili 2008. po dolasku „Fijata” u Kragujevac, Tu su prebačeni po nalogu države, koja je, u skladu sa zatamnjenim klauzulama ugovora, njihovu matičnu fabriku – „Zastava automobili” izbrisala sa spiska aktivnih privrednih subjekata.

Nisu imali izbora, kao što se toj odluci nije mogao usprotiviti ni direktor „Zastave inpro” Branko Veljović, iako je znao, i upozoravao, da u fabrici nema dovoljno posla ni za radnike koji su tu već bili zaposleni. Invalidi „Zastava automobila” bili su „višak” i pre no što će sada, zvanično, biti proglašeni tehnološkim viškom.

Umesto da na adekvatan način reši problem, zbrine invalide onako kako se to radi svuda u svetu, kroz radni angažman i socijalnu pomoć, država je u „Zastavu inpro” poslala svog inspektora, koji je radnicima saopštio da nemaju pravo na štrajk glađu, pošto taj vid protesta naši zakoni ne prepoznaju.

Mučeći se kako da ljudsku muku ipak podvede pod neki paragraf, ovaj činovnik je potpuno izgubio iz vida šta se, zapravo, dešava u fabrici: da su radnici gladni i bolesni, da im je pomoć hitno potrebna i da prvo treba rešavati njihove egzistencijalne probleme, pa posle pisati zapisnik.

Ali zar državni službenik može da se ponaša drugačije nego njegov poslodavac. Konkretno u ovom slučaju, to je Ministarstvo rada i ministar Aleksandar Vulin.

Čitav ovaj problem iniciralo je jedno drugo ministarstvo – Ministarstvo privrede, pod vođstvom Gorana Kneževića, koje je letos francuskoj kompaniji „Trigano” prodalo najprofitabilniji deo „Zastave inpro”.

Od izvoza automobilskih prikolica ova zaštitna radionica je uspevala da inkasira oko četiri miliona evra godišnje, ali preduzeće nije privatizovano kao pravni subjekt, nego po modelu prodaje imovine, pa je kupac preuzeo posao za svega 287.000 evra, koliko su ga koštale fabričke mašine.

Radnici traže da se ova privatizacija preispita, a štrajk glađu su započeli, zamislite koliko je tek to protivzakonito, zato što su ostali bez sredstava za rad.