Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.71	117.36
102.47	103.08	102.77
126.75	127.52	127.13

Kultura

09.05.2022 u 12:45

Književna plovidba Dunavom

Anđelo je na svom konju sanjao o Italiji, ženama i dinjama, ja na svom biciklu sanjam o Beogradu, ženama i lubenicama, samo mi fali čašica rakije da sve to zalijem, piše francuski pisac Emanuel Ruben u svojoj putopisnoj knjizi „Uz Dunav”, biciklističkoj odiseji kroz Evropu duž ove reke, u kojoj nas vodi kroz istoriju i kulturu naroda koji žive na tom prostoru. Putovanje koje je trajalo 48 dana počeo je Ukrajini, a završio ga u Nemačkoj, dok je najveći deo knjige napisao dok je boravio u Novom Sadu, zbog čega se u njoj ovaj grad pominje čak 65 puta. Knjiga je nedavno objavljena i kod nas u izdanju „Akademske knjige” u prevodu Melite Logo Milutinović i ne čudi što će svoju trodnevnu promociju imati upravo u Novom Sadu, koja počinje danas od 17 sati, kada će autor potpisivati knjige na

Kultura

27.04.2022 u 20:00

Do sledećeg ultimatuma

Često proklinjem što sam dospeo na ovaj svet po tuđoj volji i odluci, bez obzira na to što u drugim okolnostima sebe doživljavam na prijatan način iako ne u meri da bih pevao himne o ljudskom postojanju, poput Maksima Gorkog, reči su Vladimira Petrića (1928‒2019), koje čitamo u knjizi „Vlada Petrić – Do sledećeg ultimatuma”. Reč je zapravo o intervjuu koji je sa ovim poznatim teoretičarem, istoričarem i estetičarem filma i dugogodišnjim profesorom Harvarda, kao i suosnivačem Harvardskog filmskog arhiva, priredila Meliha Pravdić, novinarka Radio Beograda, i koji je nedavno objavljen kao knjiga u izdanju RTS izdavaštva. Prema rečima autorke, intervju su počeli 2006. godine, a završili ga nekoliko godina pre njegove smrti. Trebalo je da bude objavljen na Drugom programu Radio Beograda,

Kultura

15.03.2022 u 16:18

Odlazak britkog polemičara

Vest o smrti Igora Mandića, pisca, književnog kritičara i britkog polemičara rastužila je one koji su ga poznavali i voleli zbog njegove nenadmašne duhovitosti, i to u celom regionu, jer on je bio od onih koji je brisao granice. „Napravio sam jednu vrstu automonografije, da se niko ne muči posle moje smrti”, rekao je prilikom našeg razgovora za „Politiku” u leto 2014. godine a povodom knjige „Oklop od papira” koja je donela izbor njegovih tekstova, eseja, kolumni i feljtona već objavljenih u najvažnijim časopisima i novinama nekadašnje Jugoslavije i današnje Hrvatske i Srbije od 1966. do 2003. godine, ali i izbor intervjua koje je dao proteklih decenija. Napravio je, rekao je, neku vrstu retrospektive kao što to rade slikari u njegovim godinama. I već tada na koricama knjige „Oklop od

Kultura

12.02.2022 u 15:15

„Dobri momak” Mira Furlan

Zar nisam ja bila ona koja je naivno mislila da nas umetnost može spasiti od rata? Zar nisam ja bila jedan od onih „dobrih momaka”? A ako jesam, kako sam završila kao narodni neprijatelj? Ovo se pita Mira Furlan u svojoj obimnoj autobiografiji „Voli me više od svega na svijetu” koja je na 736 strana objavljena kod nas u izdanju „Buke”, a u kojoj pokušava da nađe neke odgovore i ostavi ih u nasleđe svom sinu. Glumica čija je karijera imala uzlaznu putanju sve do raspada Jugoslavije početkom devedesetih kad je sa Goranom Gajićem, srpskim rediteljem, otišla u SAD, preminula je prošle godine, a ovu autobiografiju posthumno je objavio njen suprug. Na početku knjige čitamo pismo Mire Furlan sinu, rođenom u Americi, u kome se priseća kako mu je, kada je bio u šestom razredu, pokazala sliku njenog

Kultura

04.02.2022 u 20:00

Traganje za višim sferama

Kulturo, zbogom ‒ jedna je od brojnih poruka kojima se na društvenim mrežama prijatelji i poštovaoci opraštaju od Velimira Velje Pavlovića koji je preminuo u Beogradu u sredu. Ovaj kratki izraz sadrži u sebi sve ono što bi moglo da se naširoko ispriča o našem zagađenom medijskom prostoru u kome je Velja Pavlović koračao na svoj osobit način i tako postao dobri duh ovog grada, njegove kulture, rokenrola i promoter duhovnosti. U svom novinarskom radu, dugom više od četiri decenije, bio je, ako zanemarimo neke kratke izlete, veran Studiju B, kojeg je poistovećivao sa stilom života, najpre radiju gde je radio od 1978. godine, a od 1983. bio urednik kulturnog programa, a zatim i televiziji gde je bio od prvog dana. U drugoj polovini osamdesetih bio je i saradnik Kulturne rubrike našeg

Kultura

21.01.2022 u 13:41

Čitalac ne sme da se dosađuje

Volim Nabokovljevu tezu po kojoj najbolji siže literature svakog pravog pisca predstavlja sâm stil. Svoje knjige ne zasnivam na dve i po teme koje onda razglabam dok ne udavim i sebe i druge, kaže Nebojša Milenković, autor romana „Savršen antitalenat za sreću”, objavljenog pre tri meseca u izdanju „Akademske knjige”. Ovih dana priprema se drugo izdanje ove knjige, koja je bila i u užem izboru za Ninovu nagradu. Reč je o drugom romanu ovog istoričara umetnosti, poznatog po britkim izjavama u javnosti o društvenim i političkim temama. – U prethodnoj knjizi pišem kako je u književnosti najvažnije sačuvati neizvesnost sledeće rečenice, i tu se ništa nije promenilo. Što nije spontano lako se prepozna, a što je višak – neminovno štrči. Pisac, prosto, ne sme da blefira, kao što ni čitalac ne

Kultura

14.01.2022 u 20:00

Interkulturalni dijalog je potreban više nego ikada

Ovo je moj prvi dolazak u Srbiju i oduševljena sam, kaže za naš list Eva Ngijen Bin, predsednica Francuskog instituta u Parizu i ambasadorka za kulturno delovanje van Francuske, koja je posetila Srbiju kako bi prisustvovala svečanom otvaranju Evropske prestonice kulture u Novom Sadu. U svojoj bogatoj diplomatskoj karijeri, Eva Ngijen Bin (1970), koja je diplomirala na Institutu za političke nauke u Strazburu 1994, bila je između ostalog izvanredna i opunomoćena ambasadorka Republike Francuske u Kraljevini Kambodža od 2017. godine, a pre toga vršila je funkciju savetnice za saradnju i kulturu i direktorke Francuskog instituta u Vijetnamu. Kao visoki savetnik za spoljne poslove, bila je na brojnim funkcijama, između ostalog i savetnik ministra spoljnih poslova Francuske za Aziju i Latinsku

Kultura

13.01.2022 u 11:12

Novo vreme – novi komesari

Partija, kao i domovina, znaju biti teške ljubavnice... A neutralno tlo postaje domovina jedino ako se omasti krvlju neprijatelja, čitamo u romanu Doba mjedi hrvatskog pisca Slobodana Šnajdera, objavljenog 2021. i u Srbiji u izdanju Akademske knjige. Roman se u Hrvatskoj pojavio 2015. godine, a u međuvremenu je preveden na više evropskih jezika. U inostranstvu je dobio blistave kritike, nazvan je remek-delom evropske književnosti, s punim pravom uveriće se svako ko pročita ovu obimnu knjigu koja odiše humanom porukom iako govori o Evropi razorenoj fašizmom, komunizmom i u novije vreme opet nacionalizmom. O knjizi je dosta pisano i kod nas, a sam Šnajder u razgovoru za „Politiku” kaže da mu je važno što su pisali kritičari svih generacija: oni koji tek dolaze, poput Svetlane Savić, ali i osobe s

Kultura

17.12.2021 u 20:00

Rušenje mita o majčinstvu

Dok je prošla, 2020. godina za ceo svet bila je jedna od crnih godina ovog veka, američka spisateljica indijskog porekla Avni Doši pamtiće je, prema sopstvenom priznanju, kao jednu od najboljih u svom životu. Te godine je dobila drugo dete, a njen debitantski roman prvenac „Zagoreli šećer” našao se u užem izboru za nagradu „Buker”. Godinu dana pre toga, 2019, isti taj prvenac je objavljen u Indiji pod naslovom „Devojka u belom pamuku”. Posle izdanja na engleskom i nominacije za ovu nagradu, preveden je na 26 jezika, a ove godine je stigao i pred naše čitaoce u izdanju kuće „Booka ” (Buka), u prevodu Eli Gilić. Takođe ove godine proglašen je i knjigom godine britanskih listova „Gardijan”, „Ekonomist” i „Spektejtor”. Mada je centralna tema romana kompleksan odnos između majke Tare i kćerke

Kultura

15.12.2021 u 14:44

Vek edicije „Albatros”

Ove godine izdavačka kuća „Albatros Plus” obeležava sto godina od pokretanja edicije „Albatros”, po kojoj je takoreći dobila ime. Sto godina i dvesta sedam do sada objavljenih naslova – da li je to dovoljno ili će neko možda reći malo? Jagoš Đuretić, urednik ove izdavačke kuće, kaže da to i nije tako mali broj ako se uzme u obzir da najmanje dve trećine tog vremena otpada na potpuni prekid izlaženja te edicije, te da su nakon njene obnove 1985. godine usledile ratne devedesete godine, kada ništa nije bilo normalno. Jagoš Đuretić (Foto: lična arhiva) – Uostalom, ja nikada nisam težio da budem „makroizdavač”, niti je broj naslova ikada bio ono u čemu sebe vidim izdavački, bez obzira na to što time ne želim da kažem kako je ovaj broj beznačajan. Međutim, što se tiče

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Gordana Popović