Evropa, islam i psihijatrija

Evropa se strahovito promenila za samo dve godine. Svi su sada drugačije posmatrali muslimane, i to ne samo zbog terorizma, pa ni zbog njihove velike zastupljenosti u statistikama o silovanju i drugim kriminalnim prekršajima, ili zbog toga što se treća generacija imigranata jednako loše snalazila u školi i u društvu kao i prva. Ne, stvar je bila u novom shvatanju koje se raširilo: Evropa je u ratu s islamom ne zato što Evropljani to hoće već zato što većina muslimana to tako doživljava.

Ovo je deo iz romana „Evropsko proleće” Kaspara Kolinga Nilsena, jednog od najupečatljivijih glasova savremene danske književnosti koji u svojim delima govori o problemima savremenog društva, spajajući grotesku, društvenu satiru i naučnu fantastiku. Ovaj pisac, kao i još nekolicina danskih autora objavljenih u poslednje vreme kod nas, dokaz su neposustale snage skandinavske književnosti, o kojoj se poslednjih godina ponovo mnogo govori zahvaljujući norveškom književniku Karlu Uveu Knausgoru.

U pomenutom romanu „Evropsko proleće” koji je kod nas objavljen u izdanju izdavačke kuće „Booka” u prevodu Radoša Kosovića, radnja je smeštena u budućnost, u vreme kulminacije migrantske krize u Danskoj koja dovodi do radikalne segregacije – muslimani žive u imigrantskim zonama pod strogim nadzorom, a danska vlada deportuje stotine hiljada nepoželjnih u izbeglički grad izgrađen u Mozambiku. S druge strane ostrvo Loland je pretvoreno u idilično i strogo čuvano utočište, tehnološki napredno i ekološki održivo, gde pripadnici elite uživaju u veštački poboljšanoj prirodi. Na ostrvo se sele glavne ličnosti romana – sredovečni galerista Stig i njegova žena Elisabet, naučnica, kao i umetnik Kristijan. Istovremeno, Stigova i Elisabetina kćerka, koja ima zdravstvene probleme, solidariše se sa izbeglicama i odlazi u Mozambik...

Karen Fastrup (Instagram/carenfastrup)

Budućnost koju Koling Nilsen predviđa u „Evropskom proleću” provokativna je mešavina satirične društvene kritike i distopije, a autor na jedinstven način obrađuje i pitanje komercijalizacije umetnosti. Od perioda romantizma kada je umetnik bio neko ko dobija inspiraciju od Boga, preko prodora modernizma kada se umetnik više posmatrao kao autsajder, umobolnik koji iz nekog razloga ima direktan pristup nesvesnim slojevima psihe, a ujedno i sposobnost da te duboke tajne izrazi u svojoj umetnosti, pa sve do doba komercijalizacije umetnosti kada preovlađuje predstava da umetnik nije ni medijum ni prorok već sasvim običan čovek, po sposobnosti neretko ispod proseka...

U izdanju „Booke” objavljen je i klasik danske književnosti „Kopenhaška trilogija” autorke Tove Ditlevsen, jedne od najznačajnijih ličnosti danske književnosti 20. veka, koja je izvršila samoubistvo 1976. godine. U ovoj ispovednoj knjizi, koju je kritika ocenila kao „moćno, psihološki pronicljivo delo samoispitivanja i sećanja”, autorka donosi intimnu priču o iskustvima koja su joj obeležila život. U prvom delu „Detinjstvo” ona opisuje tegobno odrastanje neprilagođene devojčice, odlučne da jednoga dana postane književnica. Drugi deo „Mladost” opisuje adolescentni period obeležen teškim poslovima u okolnostima kad oko nje buja nacizam a ona pokušava da piše poeziju i da bude nezavisna. Treći deo knjige „Zavisnost” počinje prvim od njena četiri braka i opisuje pad u zavisnost od opijata u koju ju je uvukao treći muž. Sa radikalnom iskrenošću, ne tražeći saosećanje, niti se pravdajući, autorka opisuje rastrzanost između uloga kćerke, supruge i majke, potrebe da stvara i bolnog osećanja nepripadanja koje ju je dovelo u zavisnost.

Tove Ditlevsen je rođena 1917. godine, a u književnosti je debitovala 1939. zbirkom pesama „Devojačka duša”. Autobiografski roman „Ulica detinjstva (1943) smatra se jednim od njenih glavnih dela iz ranog perioda njenog stvaralaštva. Kasnije je pisala o nezadovoljavajućem položaju žena a njena razmišljanja relevantna su i za današnje diskusije o feminizmu. Roman „Lica” (1968) i memoarska proza „Kopenhaška trilogija”, koju je napisala od 1967. do 1971. godine, njena su najznačajnija dela.

Roman „Izgladnelo srce” savremene danske autorke Karen Fastrup, koji je ovenčan nagradom danskog Državnog fonda za kulturu za delo od izuzetne književne vrednosti, a koji je bio i u užem izboru za nagradu „DR Romanprisen”, ruši sve tabue o ljudskom umu i tananoj granici između normalnosti i ludila. Kod nas je objavljen u izdanju izdavačke kuće „Albatros plus” u prevodu Sanje Stefanjesko. Ovde je takođe reč o čistoj autofikciji, koja se bavi strahovima, ljubavlju i psihijatrijskim lečenjem, a boravak u psihijatrijskoj ustanovi ispresecan je scenama iz detinjstva u jednoj komplikovanoj porodici.

Karen Fastrup se nije ustručavala da prizna da je zapravo opisivala svoj život: posle nekoliko godina provedenih u Tanzaniji, vratila se u Dansku i na kulturnu scenu Kopehagena, očajnički se zaljubila u jednog muzičara i u njihovoj vezi je sve bilo u redu dok jedne noći u njoj nije pobesnela divlja zver zbog čega je dospela na psihijatrijsku kliniku...

„Potpuno sam se razotkrila u toj knjizi. Za to sam imala mnogo umetničkih razloga, ali i jedan politički: nisam želela da se krijem iza nekog drugog imena samo zato što se stidim da otvoreno kažem da sam mentalno obolela. Sve sam priznala, a pošto sam ja to učinila, možda ćete se i vi na to usuditi”, izjavila je za magazin „Femina” književnica koja osim što piše, drži i predavanja o temi mentalnog zdravlja i javno zagovara promenu društvenog i zdravstvenog tretmana ljudi koji pate od mentalnih bolesti.