Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.72	117.36
102.24	102.85	102.55
127.09	127.86	127.47

Kultura

15.10.2019 u 21:00

Gde je nestalo vatreno srce borca

Nekadašnji pesnik, u isti mah odvažan i umiljat, pesnik u kojem su bili pomešani revolucionarni i ljubavni žar, pretvorio se u oronulog despota, mrzovoljnog i svadljivog, kaže o Džoniju Štuliću Ivan Ivačković u svojoj knjizi „Između krajnosti” koja se upravo pojavila u knjižarama u izdanju „Lagune”, a za koju autor tvrdi da „nije išla na šminkanje, farbanje i depilaciju” pre izlaska pred čitaoce. Publicista Ivačković analizira fenomen Štulića koji je u svesti njegove generacije ostao 27-godišnjak koji ih očarava „Jablanom” i „Gracijom” i čija je najvažnija poruka s početka osamdesetih bila da treba „misliti rođenom glavom”, ali koji se sada „iznutra promenio do neprepoznatljivosti” i čije je „vatreno srce borca postalo daleko srce stranca”. Knjiga izlazi povodom četiri decenije od objavljivanja prve

Kultura

25.09.2019 u 21:00

Izdavaštvo u Srbiji u boljem stanju nego u Hrvatskoj

Kao što su Nemačka, Austrija, Švajcarska i Lihtenštajn isti kulturni prostor, tako je i ovo naše drugi zajednički kulturni prostor, bez obzira na to kakve državne granice između nas postoje i u kakvim su odnosima naše nacionalne političke elite, kaže za naš list Miljenko Jergović, jedan od pisaca iz regiona koji rado cirkuliše između Hrvatske, u kojoj živi, i Srbije u koju često dolazi. – Ja cirkulišem zato što ovaj prostor našeg zajedničkog i međusobno razumljivog jezika doživljavam kao isti kulturni prostor. To je razlog zbog kojeg ne odustajem, niti sam u prilici da odustanem – navodi, a na pitanje da napravi paralelu između srpske i hrvatske kulturne scene, odgovara da to nije lako. – Teško je tu praviti poređenja, jer po onome što je loše u Hrvatskoj i što je loše u Srbiji, postoje

Kultura

13.09.2019 u 22:13

Delo o staljinističkoj represiji i strahu

Mnoge ratove Rusija je vodila… A koliko je u svim tim ratovima bilo izdajnika? Da li je ikada bilo zapaženo da je ruskom vojniku izdajstvo ukorenjeno u duši? A sada najednom – u najpravičnijem društvenom uređenju i u najpravičnijem ratu – milioni izdajnika iz običnog naroda. Kako to da prihvatimo? Čime da objasnimo? Možda upravo ovaj kratki odlomak iz poznatog dela Aleksandra Solženjicina „Arhipelag GULAG”, koje je sudbonosno uticalo na njegov život, najbolje dočarava i razlog zašto ga je napisao. „Plašim se i usta da razvežem: možda je ipak problem u državnom uređenju”, dodaje on, citirajući prastaru rusku poslovicu koja ovako opravdava padanje u zarobljeništvo: „Od roba išta, od groba ništa.” Roman je upravo objavljen kod nas u izdanju „Akademske knjige” u prevodu Vidaka Rajkovića

Kultura

23.08.2019 u 22:00

Grupa iz kafea Gorboa

Nekoliko slikara rekoše uglas: „Umetnost je glavna stvar. Kao hleb ili vino ili topao zimski kaput. Oni koji misle da je ona luksuz, imaju samo trunku mozga. Duša čoveka gladuje za umetnošću kao što želudac krči za hranom.” Ovo čitamo u knjizi „Dubina slave” Irvinga Stouna, koja prati život izvanrednog i plodnog slikara Kamija Pisaroa (1830–1903), jednog od začetnika impresionizma. Mada je Pisaro u središtu ove pripovesti, ispričane u dve knjige, koje je kod nas objavio „Vulkan” u prevodu Ljerke Radović, ona je i zadivljujuće svedočanstvo o umetnicima njegovog vremena kao što su Mone, Dega, Renoar, Mane, Sezan, Gogen, Van Gog, Bodler, Zola, s kojima je bio prijatelj i delio ljubav prema umetnosti. Svi ovi slikari, pisci, trgovci umetninama bili su važne figure francuske umetničke scene te

Kultura

21.08.2019 u 20:00

Zbog prostora otkazali gostovanja pisaca

Hvala Udruženju profesionalnih izdavača Srbije što je stalo u odbranu profesije i struke. Intelektualna javnost upoznata je s izdavačkim programom „Akademske knjige” i velika mi je satisfakcija što stalno dobijamo poruke podrške naših čitalaca, autora, prevodilaca i ostalih saradnika, kaže za naš list Bora Babić, osnivač i direktorka „Akademske knjige”, a povodom saopštenja pomenutog udruženja u kome se traži veći prostor za ovog izdavača na predstojećem Sajmu knjiga. – Već četiri godine „Akademska knjiga” na Beogradskom sajmu ne može da dobije štand veličine koja bi bila u skladu s brojem i kvalitetom objavljenih knjiga, čime se krše propozicije samog Sajma knjiga. Svih prethodnih godina, kao i ove, žalili smo se, ali Odbor sajma nije menjao prvobitnu odluku. Odgovor je bio kratak i glasio je da

Kultura

21.08.2019 u 21:00

Svaka Ljubina izložba znak je da je prisutan

Potpuno sam svesna činjenice da umetnici žive onoliko dugo koliko žive njihova dela, kaže Adriana Popović, očekujući izložbu svog oca Ljube Popovića, koja će biti otvorena u SANU 4. septembra. Vajarka koja živi i radi u Parizu, trenutno letuje s porodicom na Vrniku, u kući koju su njeni roditelji davno kupili, a početkom septembra doći će u Beograd kako bi prisustvovala otvaranju pomenute izložbe. – Svaka Ljubina izložba za mene je dragoceno podsećanje da je moj otac prisutan, da je sve što je stvorio svojim talentom, idejnošću i tom posebnom pikturalnošću koju je utisnuo na svoja platna, i dalje tu među nama. Posebno je u svemu tome važan rad Moderne galerije u Valjevu, koja neguje Ljubinu zaostavštinu i nastavlja putem koji je on postavio – naglašava. Da li je neko kontaktirao s vama iz

Kultura

23.07.2019 u 21:00

Terorizam, beskućnici i uspon desnice

Terorizam je neizbežna tema u savremenom francuskom romanu, kao i izbeglice, beskućnici i uspon desnice, kaže francuska spisateljica Viržini Depent, čija je trilogija „Vernon Trodon” postigla veliki uspeh, ne samo u Francuskoj, a bila je i u najužem izboru za nagradu Men Buker 2018. Prvi deo trilogije nedavno je objavljen i kod nas u izdanju „Buke” u prevodu Novaka Golubovića, a iz ove izdavačke kuće kažu da će drugi deo biti objavljen u novembru, dok je treći planiran za maj sledeće godine. Kritika ovu trilogiju naziva moćnom freskom savremenog francuskog društva, porede je čak s velikim romanima 19. veka jer Viržini Depent ovde kroz satiru i mračan humor prikazuje modernu Francusku, sukobljenu iznutra do ivice eksplozije, i obrađuje brojne kontroverzne teme poput mizoginije, rasizma,

Kultura

04.06.2019 u 21:30

Buka i bes književnosti

U mutnim i mračnim poratnim vremenima, po Bogdanu Junskom, klozeti su bili jedina mesta pisane slobodne reči. Na klozetskim zidovima pisao je svako šta je hteo. „Tamo nema cenzure”, napisao je Milisav Savić u priči „Hronika sa klozetskih zidova”, objavljenoj 1969. godine u kultnoj knjizi crnog talasa u srpskoj prozi „Bugarska baraka”. Ova zbirka priča nedavno je, posle punih pet decenija, ponovo objavljena, ovaj put u izdanju „Talije” i „Raške škole”. Novo izdanje obogaćeno je komentarima samog pisca posle svake priče, kao i esejističkim prilozima za istoriju i poetiku crne proze u drugom delu knjige, pa je tako posle pomenute „Hronike sa klozetskih zidova”, Savić napisao da ga je upravo ona proslavila kao hrabrog pisca: „Nastala je, vidi se, posle studentskih demonstracija u junu 1968.

Kultura

02.06.2019 u 21:00

Šta to beše politička korektnost

Kada se Milena Berić, koja predvodi tim za organizaciju festivala „Krokodil”, pohvalila da je Mišel Uelbek, koji 7. juna dolazi u Srbiju, odbio da poseti 43 druge zemlje, neoprezno objašnjavajući da je jedan od njegovih uslova da dođe u Beograd bio da može da puši u hotelu i na drugim mestima, neki su se upitali da li on ovde i dolazi samo zbog nepostojanja zabrane pušenja. A sam Uelbek je time otkrio da ima isti problem kao i Floren-Klod Labrus, (anti)junak njegovog novog romana „Serotonin”, koji prilikom preseljenja u hotel bira isključivo onaj iz lanca „Merkur”, jer je tu dozvoljeno pušenje.

Kultura

17.05.2019 u 20:00

Rob je danas isplativiji nego ikad

Nikad ranije nisam dolazila u Srbiju, ali imam prijatelje Srbe u Parizu. Većina mojih komšija su vaši sunarodnici, tako da veoma često slušam srpski jezik, ali još ga ne razumem, kaže za „Politiku” Veronik Olmi, francuska književnica koja je ovih dana bila gost književne manifestacije „Molijerovi dani” u Beogradu, gde je predstavila svoj roman „Bakita”, upravo objavljen i kod nas u izdanju „Klija” u prevodu Ljiljane Mirković. Priča o Bakiti, o njenom putu od robinje do svetice, o njenom otporu i izdržljivosti, napisana u ovom romanu sa velikom snagom, doživela je uspeh u Francuskoj. Roman je bio nominovan za prestižne književne nagrade (a dobitnik je nagrade Fnak 2017). Pošto je bila i u najužem izboru za Gonkurovu nagradu, naši studenti su joj prošle godine dodelili „Gonkurovu nagradu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Gordana Popović