Четвртак, 09.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.01	117.71	117.36
	102.47	103.08	102.77
	126.75	127.52	127.13

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Гордана Поповић

Култура

15.10.2019 у 21:00

Где је нестало ватрено срце борца

Некадашњи песник, у исти мах одважан и умиљат, песник у којем су били помешани револуционарни и љубавни жар, претворио се у оронулог деспота, мрзовољног и свадљивог, каже о Џонију Штулићу Иван Ивачковић у својој књизи „Између крајности” која се управо појавила у књижарама у издању „Лагуне”, а за коју аутор тврди да „није ишла на шминкање, фарбање и депилацију” пре изласка пред читаоце. Публициста Ивачковић анализира феномен Штулића који је у свести његове генерације остао 27-годишњак који их очарава „Јабланом” и „Грацијом” и чија је најважнија порука с почетка осамдесетих била да треба „мислити рођеном главом”, али који се сада „изнутра променио до непрепознатљивости” и чије је „ватрено срце борца постало далеко срце странца”. Књига излази поводом четири деценије од објављивања прве

Култура

25.09.2019 у 21:00

Издаваштво у Србији у бољем стању него у Хрватској

Као што су Немачка, Аустрија, Швајцарска и Лихтенштајн исти културни простор, тако је и ово наше други заједнички културни простор, без обзира на то какве државне границе између нас постоје и у каквим су односима наше националне политичке елите, каже за наш лист Миљенко Јерговић, један од писаца из региона који радо циркулише између Хрватске, у којој живи, и Србије у коју често долази. – Ја циркулишем зато што овај простор нашег заједничког и међусобно разумљивог језика доживљавам као исти културни простор. То је разлог због којег не одустајем, нити сам у прилици да одустанем – наводи, а на питање да направи паралелу између српске и хрватске културне сцене, одговара да то није лако. – Тешко је ту правити поређења, јер по ономе што је лоше у Хрватској и што је лоше у Србији, постоје

Култура

13.09.2019 у 22:13

Дело о стаљинистичкој репресији и страху

Многе ратове Русија је водила… А колико је у свим тим ратовима било издајника? Да ли је икада било запажено да је руском војнику издајство укорењено у души? А сада наједном – у најправичнијем друштвеном уређењу и у најправичнијем рату – милиони издајника из обичног народа. Како то да прихватимо? Чиме да објаснимо? Можда управо овај кратки одломак из познатог дела Александра Солжењицина „Архипелаг ГУЛАГ”, које је судбоносно утицало на његов живот, најбоље дочарава и разлог зашто га је написао. „Плашим се и уста да развежем: можда је ипак проблем у државном уређењу”, додаје он, цитирајући прастару руску пословицу која овако оправдава падање у заробљеништво: „Од роба ишта, од гроба ништа.” Роман је управо објављен код нас у издању „Академске књиге” у преводу Видака Рајковића (у три

Култура

23.08.2019 у 22:00

Група из кафеа Горбоа

Неколико сликара рекоше углас: „Уметност је главна ствар. Као хлеб или вино или топао зимски капут. Они који мисле да је она луксуз, имају само трунку мoзга. Душа човека гладује за уметношћу као што желудац крчи за храном.” Ово читамо у књизи „Дубина славе” Ирвинга Стоуна, која прати живот изванредног и плодног сликара Камија Писароа (1830–1903), једног од зачетника импресионизма. Мада је Писаро у средишту ове приповести, испричане у две књиге, које је код нас објавио „Вулкан” у преводу Љерке Радовић, она је и задивљујуће сведочанство о уметницима његовог времена као што су Моне, Дега, Реноар, Мане, Сезан, Гоген, Ван Гог, Бодлер, Зола, с којима је био пријатељ и делио љубав према уметности. Сви ови сликари, писци, трговци уметнинама били су важне фигуре француске уметничке сцене те епохе,

Култура

21.08.2019 у 20:00

Због простора отказали гостовања писаца

Хвала Удружењу професионалних издавача Србије што је стало у одбрану професије и струке. Интелектуална јавност упозната је с издавачким програмом „Академске књиге” и велика ми је сатисфакција што стално добијамо поруке подршке наших читалаца, аутора, преводилаца и осталих сарадника, каже за наш лист Бора Бабић, оснивач и директорка „Академске књиге”, а поводом саопштења поменутог удружења у коме се тражи већи простор за овог издавача на предстојећем Сајму књига. – Већ четири године „Академска књига” на Београдском сајму не може да добије штанд величине која би била у складу с бројем и квалитетом објављених књига, чиме се крше пропозиције самог Сајма књига. Свих претходних година, као и ове, жалили смо се, али Одбор сајма није мењао првобитну одлуку. Одговор је био кратак и гласио је да

Култура

21.08.2019 у 21:00

Свака Љубина изложба знак je да је присутан

Потпуно сам свесна чињенице да уметници живе онолико дуго колико живе њихова дела, каже Адриана Поповић, очекујући изложбу свог оца Љубе Поповића, која ће бити отворена у САНУ 4. септембра. Вајарка која живи и ради у Паризу, тренутно летује с породицом на Врнику, у кући коју су њени родитељи давно купили, а почетком септембра доћи ће у Београд како би присуствовала отварању поменуте изложбе. – Свака Љубина изложба за мене је драгоцено подсећање да је мој отац присутан, да је све што је створио својим талентом, идејношћу и том посебном пиктуралношћу коју је утиснуо на своја платна, и даље ту међу нама. Посебно је у свему томе важан рад Модерне галерије у Ваљеву, која негује Љубину заоставштину и наставља путем који је он поставио – наглашава. Да ли је неко контактирао с вама из

Култура

23.07.2019 у 21:00

Тероризам, бескућници и успон деснице

Тероризам је неизбежна тема у савременом француском роману, као и избеглице, бескућници и успон деснице, каже француска списатељица Виржини Депент, чија је трилогија „Вернон Тродон” постигла велики успех, не само у Француској, а била је и у најужем избору за награду Мен Букер 2018. Први део трилогије недавно је објављен и код нас у издању „Буке” у преводу Новака Голубовића, а из ове издавачке куће кажу да ће други део бити објављен у новембру, док је трећи планиран за мај следеће године. Критика ову трилогију назива моћном фреском савременог француског друштва, пореде је чак с великим романима 19. века јер Виржини Депент овде кроз сатиру и мрачан хумор приказује модерну Француску, сукобљену изнутра до ивице експлозије, и обрађује бројне контроверзне теме попут мизогиније, расизма,

Култура

04.06.2019 у 21:30

Бука и бес књижевности

У мутним и мрачним поратним временима, по Богдану Јунском, клозети су били једина места писане слободне речи. На клозетским зидовима писао је свако шта је хтео. „Тамо нема цензуре”, написао је Милисав Савић у причи „Хроника са клозетских зидова”, објављеној 1969. године у култној књизи црног таласа у српској прози „Бугарска барака”. Ова збирка прича недавно је, после пуних пет деценија, поново објављена, овај пут у издању „Талије” и „Рашке школе”. Ново издање обогаћено је коментарима самог писца после сваке приче, као и есејистичким прилозима за историју и поетику црне прозе у другом делу књиге, па је тако после поменуте „Хронике са клозетских зидова”, Савић написао да га је управо она прославила као храброг писца: „Настала је, види се, после студентских демонстрација у јуну 1968.

Култура

02.06.2019 у 21:00

Шта то беше политичка коректност

Када се Милена Берић, која предводи тим за организацију фестивала „Крокодил”, похвалила да је Мишел Уелбек, који 7. јуна долази у Србију, одбио да посети 43 друге земље, неопрезно објашњавајући да је један од његових услова да дође у Београд био да може да пуши у хотелу и на другим местима, неки су се упитали да ли он овде и долази само због непостојања забране пушења. А сам Уелбек је тиме открио да има исти проблем као и Флорен-Клод Лабрус, (анти)јунак његовог новог романа „Серотонин”, који приликом пресељења у хотел бира искључиво онај из ланца „Меркур”, јер је ту дозвољено пушење.

Култура

17.05.2019 у 20:00

Роб је данас исплативији него икад

Никад раније нисам долазила у Србију, али имам пријатеље Србе у Паризу. Већина мојих комшија су ваши сународници, тако да веома често слушам српски језик, али још га не разумем, каже за „Политику” Вероник Олми, француска књижевница која је ових дана била гост књижевне манифестације „Молијерови дани” у Београду, где је представила свој роман „Бакита”, управо објављен и код нас у издању „Клија” у преводу Љиљане Mирковић. Прича о Бакити, о њеном путу од робиње до светице, о њеном отпору и издржљивости, написана у овом роману са великом снагом, доживела је успех у Француској. Роман је био номинован за престижне књижевне награде (а добитник је награде Фнак 2017). Пошто је била и у најужем избору за Гонкурову награду, наши студенти су јој прошле године доделили „Гонкурову награду

Претходна Следећа

Почетна / Гордана Поповић

09.07.2026 у 01:59

Углавном сунчано и топло, са температурама до 30 степени

09.07.2026 у 01:46

НАТО покреће мрежу предузећа за повећање производње оружја

09.07.2026 у 01:32

Кијев циља гасоводе ка Турској

09.07.2026 у 00:55

Иран оборио Америци дронове вредне око пола милијарде долара

09.07.2026 у 00:50

Пожар код фабрике наоружања КНДС код Буржа, нема ризика за муницију

09.07.2026 у 00:36

Украјина добија лиценцу за производњу система „патриот”