Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.37	101.98	101.67
127.16	127.93	127.54

Gastronomija

04.11.2019 u 14:17

Mak sa svih meridijana

Najbolji sladoled u životu nisam probala ni na jednom od onih izvikanih mesta u svetu ispred kojih ljudi dobrovoljno čekaju po sat vremena da budu usluženi. Našla sam ga u centru Budimpešte, u maloj italijanskoj poslastičarnici ispod Eržebet mosta gde su se raznobojne kugle jele s nogu, iz korneta ili papirne činijice. Uz već poznate ukuse ledene poslastice, tu sam prvi put liznula sladoled od pirinča, od sira i – od maka. Sitna crna zrnca iz takozvane opijumske čaure koja ostaje nakon divljih cvetova najčešće plamenocrvenih, ali i belih, roze, narandžastih i plavih, poznata su u gotovo svim drevnim civilizacijama, često korišćena u ishrani, i još češće kao opijat. Zbog opijuma, koji se dobija od maka, ova biljka došla je na zao glas – podsetimo da su i kod nas u selima žene nekada kuvale

Kultura

14.10.2019 u 20:00

Oktobar, mesec Milene Dravić

Oktobar je za Milenu Dravić bio sudbinski: rođena je petog, a umrla lane 14. dana ovog meseca, u razmaku od 78 godina. Da je još sa nama, ove 2019. slavila bi šest decenija od svoje prve uloge na filmu, „Vrata ostaju otvorena” Františeka Čapa. Veliku umetnicu, jednu od najomiljenijih jugoslovenskog i srpskog filma i pozorišta, oni koji su je poznavali pamte po mnogo čemu kao osobenu ličnost. Bila je zvezda, a privatno vrlo skromna, srdačna, ljubazna. – Takav sam utisak i lično stekla, ali posebno su zanimljiva zapažanja njenih kolega, koji otkrivaju i neke javnosti manje poznate crte Milenine ličnosti, njenu neverovatnu posvećenost poslu, privrženost, ljudsku toplinu, ali i žensku stidljivost – kaže za „Politiku” Anita Panić, autorka monografije „Milena Dravić, ili ključ snova”, koja

Gastronomija

30.09.2019 u 15:36

Meso i riba – kao dodatak

Pristalice tradicionalne trpeze smatraju da ručak ili večera bez obilja mesa nisu pravi obed (ni običan, a kamoli svečani), već više užina ili zakuska. Šnicla i pečenje su glavne „zvezde” tih obroka, ali i gulaš, musaka, punjene paprike, sarme... moraju pre svega da budu pune dobre seckane ili mlevene junetine i svinjetine, sve ostalo je samo „garnirung”. Savremeni kuvari, međutim, smatraju da je ovakvom stavu „odzvonilo”. U elitnim restoranima sve ređe se i nudi i traži pladanj otežao od prasetine, jagnjetine, krmenadli, vešalica, kotleta, pljeskavica i kobasica. Gosti se radije opredeljuju za jela s dosta povrća, gde je meso (ili riba) tek – dodatak, odnosno jedan od sastojaka. Obrok salate, tortilje, testenine, rolnice, rižoto, sve su to kombinacije koje mogu, ali i ne moraju da

Kultura

30.09.2019 u 18:15

Francuz među Srbima

Pozorišna produkcija „Kako vam drago” iz Beograda, u saradnji sa pozorištem „Slavija”, za prvi petak u oktobru najavljuje novu premijeru, vodvilj „Samo tri noći”, o dvoje zaljubljenih cimera – Jeleni (glumi je Ivona Momirović) i Marku (Andrija Daničić), i njihovom francuskom gostu Kamilu (Arno Amber). Predstava je nastala po ideji mladog francuskog glumca, pisca i reditelja Arnoa Ambera koji već pet godina živi i radi u Beogradu, a našoj publici se predstavio svojim autorskim komadima „Kad je Francuz sreo Srpkinju” (sa džez pevačicom Jovanom Milošević) i „Ljubav i padeži” (prva saradnja sa koleginicom Ivonom). Sve tri predstave imaju nešto zajedničko, a to je „sudar kultura” – jer govore o svemu onome što se kod nas podrazumeva, kao deo naše tradicije i mentaliteta, a strancima je

Kultura

20.09.2019 u 20:17

Ulaznica u srpsku kinematografiju

Jedan od naših „bisera rasutih po svetu” je Marijana Janković, glumica i rediteljka rođena u Jugoslaviji (u Beranu), stasala u Danskoj, nagrađivana u Njujorku i Holivudu. Domaća publika ima priliku prvi put da je vidi u filmu „Pijavice”, čije prikazivanje je upravo počelo u bioskopima. Premijera snažne i hrabre priče o neuništivosti špijunaže, njenom opstanku svuda i za sva vremena – koju je reditelj Dragan Marinković, radeći na scenariju zajedno s Dušanom Spasojevićem, snimio podstaknut istoimenim romanom Davida Albaharija – bila je na ovogodišnjem Festu, nakon čega su usledila priznanja. Na 19. Beverli Hils filmskom festivalu je proglašen za najbolji igrani film, a na 52. Međunarodnom filmskom festivalu u Hjustonu osvojio je „Platinum Remi Award” za film i „Gold Remi Award” za

Kultura

18.09.2019 u 18:38

Ne samo smotra filmova već pre svega saradnja

Beogradska publika će od 23. do 26. septembra imati jedinstvenu priliku da na Festivalu italijansko-srpskog filma vidi u Jugoslovenskoj kinoteci nekoliko najzapaženijih ostvarenja savremenih italijanskih reditelja i da ih, na neki način, uporedi sa najnovijim domaćim bioskopskim hitovima, koji će takođe biti prikazani na ovoj smotri. Ljubitelji „zlatnog doba” italijanske kinematografije moći će, u ova tri dana, u Domu omladine da se podsete čuvenih imena, poput reditelja Lukina Viskontija, kostimografa Pjera Tosija i glumice Ane Manjani, kroz njihove filmove iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Predviđen je i bogat prateći program za profesionalce omogućen zahvaljujući saradnji Ministarstva kulture Srbije, ambasade Italije, Italijanskog instituta u Beogradu, Instituta

Magazin

14.09.2019 u 20:51

Sećaš li se muzike, Doli Bel...

Hodate tako ulicom, pa usput čujete poznatu melodiju, počnete da je pevušite, osmehujete se, pokrenula je neke lepe uspomene... Sećate li se kada ste se i gde sa njom prvi put sreli? Možda u nekom filmu ili televizijskoj seriji? Bilo je davno, reći ćete, ali kao da je oduvek tu, oko nas. Takva je muzika koju komponuje Zoran Simjanović Simke – kad se jednom sa notnog papira preseli na male i velike ekrane ili na pozorišnu scenu, uvuče se u glavu i više je odatle nikad ne možete proterati. Od prvog igranog filma za koji je napisao muziku, a bilo je to „Specijalno vaspitanje”, usledilo ih je još 67, pa 45 televizijskih serija (uključujući i kultnu „Grlom u jagode”), pedesetak dokumentaraca i crtaća, 45 pozorišnih predstava i više od 600 reklamnih spotova. – Trudio sam se da moja

Zdravlje

14.09.2019 u 14:17

Odgovori tela

1. METALNI UKUS U USTIMA neposredno pre nego što ćete povratiti javlja se usled povećane kiselosti pljuvačke, a njom se neutrališe navala želudačne kiseline pred „izbacivanje” hrane na usta. Osobe koje pate od refluksa, vraćanja želudačnog sadržaja u jednjak, ovaj metalni ukus osećaju vrlo često. 2. PROBADANjE SA STRANE KAD POČNETE DA TRČITE, koje vam naglo oduzme dah, nikako nije znak da ćete dobiti infarkt srca, već to telo reaguje na novu rutinu. Mišići pritiskaju dijafragmu između stomaka i pluća, smanji se protok krvi i ona se grči – otuda taj bol. Čim se telo prilagodi naporu, on će uminuti. 3. ZEVANjE može biti zarazno – čim vidite nekoga da to radi i vama se to dešava, ponekad u situacijama kad je to krajnje neprijatno. Verovali ili ne, razlog zevanja je za naučnike ostao tajna, mada

Zdravlje

08.09.2019 u 12:50

Mišić nazvan po krojaču

LEVORUKOST Verovali ili ne, i životinje mogu biti „levoruke”, recimo šimpanze i polarni medvedi – ali dok je kod njih podjednaka verovatnoća da će dominantna strana biti leva ili desna, kod ljudi je ovaj odnos znatno drugačiji. Desnorukih je 90 odsto, u odnosu na 10 odsto levorukih. Zašto – naučnici još ne znaju. NAJDUŽI MIŠIĆ U TELU Mišić koji spaja karlicu i koleno, a naziva se sartorius, na latinskom to znači – krojač, najduži je mišić u našem telu. Ime je dobio po tome što su ga najviše koristili krojači, koji su sedeli prekrštenih nogu na podu dok su sekli i šili. TREPTANjE U proseku svako od nas trepne 15 do 20 puta u jednom minutu. Za vreme svakog treptaja, kapci luče smešu ulja i sekreta kojim oblažu i vlaže očnu jabučicu. Treptanje takođe štiti oko od nepovoljnih

Gastronomija

02.09.2019 u 15:53

Život bez šećera i brašna

Umerenost u svemu, pa i u hrani, glavna je preporuka za dug, zdrav i zadovoljan život, govorio je još Aristotel, i u to su se uverili svi koji su se pridržavali ovog saveta, od antičkog doba do danas. Postoje, međutim, ljudi koji, iz određenih razloga, nisu u stanju da budu umereni u jelu, bilo da je reč o jednoj vrsti namirnica (recimo slatkišima) ili hrani uopšte, i oni uprkos raznim dijetama stalno imaju problem sa viškom kilograma – i kad ih „skinu”, brzo ih vrate. Njima je, po sopstvenom priznanju, pripadala i dr Suzan Pirs Tompson, profesorka neurologije na Univerzitetu u Ročesteru. Ona je postala stručnjak na polju psihologije ishrane upravo da bi objasnila zašto su neke osobe u stanju da odrede sebi kad, šta i koliko će jesti, ostalo vreme ni ne pomislivši na hranu. Drugi ljudi,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Mijalković