Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.04	117.74	117.39
101.37	101.98	101.67
127.16	127.93	127.54

Гастрономија

04.11.2019 у 14:17

Најбољи сладолед у животу нисам пробала ни на једном од оних извиканих места у свету испред којих људи добровољно чекају по сат времена да буду услужени. Нашла сам га у центру Будимпеште, у малој италијанској посластичарници испод Ержебет моста где су се разнобојне кугле јеле с ногу, из корнета или папирне чинијице. Уз већ познате укусе ледене посластице, ту сам први пут лизнула сладолед од пиринча, од сира и – од мака. Ситна црна зрнца из такозване опијумске чауре која остаје након дивљих цветова најчешће пламеноцрвених, али и белих, розе, наранџастих и плавих, позната су у готово свим древним цивилизацијама, често коришћена у исхрани, и још чешће као опијат. Због опијума, који се добија од мака, ова биљка дошла је на зао глас – подсетимо да су и код нас у селима жене некада кувале

Култура

14.10.2019 у 20:00

Октобар, месец Милене Дравић

Октобар је за Милену Дравић био судбински: рођена је петог, а умрла лане 14. дана овог месеца, у размаку од 78 година. Да је још са нама, ове 2019. славила би шест деценија од своје прве улоге на филму, „Врата остају отворена” Франтишека Чапа. Велику уметницу, једну од најомиљенијих југословенског и српског филма и позоришта, они који су је познавали памте по много чему као особену личност. Била је звезда, а приватно врло скромна, срдачна, љубазна. – Такав сам утисак и лично стекла, али посебно су занимљива запажања њених колега, који откривају и неке јавности мање познате црте Миленине личности, њену невероватну посвећеност послу, приврженост, људску топлину, али и женску стидљивост – каже за „Политику” Анита Панић, ауторка монографије „Милена Дравић, или кључ снова”, која је

Гастрономија

30.09.2019 у 15:36

Месо и риба – као додатак

Присталице традиционалне трпезе сматрају да ручак или вечера без обиља меса нису прави обед (ни обичан, а камоли свечани), већ више ужина или закуска. Шницла и печење су главне „звезде” тих оброка, али и гулаш, мусака, пуњене паприке, сарме... морају пре свега да буду пуне добре сецкане или млевене јунетине и свињетине, све остало је само „гарнирунг”. Савремени кувари, међутим, сматрају да је оваквом ставу „одзвонило”. У елитним ресторанима све ређе се и нуди и тражи пладањ отежао од прасетине, јагњетине, крменадли, вешалица, котлета, пљескавица и кобасица. Гости се радије опредељују за јела с доста поврћа, где је месо (или риба) тек – додатак, односно један од састојака. Оброк салате, тортиље, тестенине, ролнице, рижото, све су то комбинације које могу, али и не морају да буду

Култура

30.09.2019 у 18:15

Француз међу Србима

Позоришна продукција „Како вам драго” из Београда, у сарадњи са позориштем „Славија”, за први петак у октобру најављује нову премијеру, водвиљ „Само три ноћи”, о двоје заљубљених цимера – Јелени (глуми је Ивона Момировић) и Марку (Андрија Даничић), и њиховом француском госту Камилу (Арно Амбер). Представа је настала по идеји младог француског глумца, писца и редитеља Арноа Амбера који већ пет година живи и ради у Београду, а нашој публици се представио својим ауторским комадима „Кад је Француз срео Српкињу” (са џез певачицом Јованом Милошевић) и „Љубав и падежи” (прва сарадња са колегиницом Ивоном). Све три представе имају нешто заједничко, а то је „судар култура” – јер говоре о свему ономе што се код нас подразумева, као део наше традиције и менталитета, а странцима је чудно,

Култура

20.09.2019 у 20:17

Улазница у српску кинематографију

Један од наших „бисера расутих по свету” је Маријана Јанковић, глумица и редитељка рођена у Југославији (у Берану), стасала у Данској, награђивана у Њујорку и Холивуду. Домаћа публика има прилику први пут да је види у филму „Пијавице”, чије приказивање је управо почело у биоскопима. Премијера снажне и храбре приче о неуништивости шпијунаже, њеном опстанку свуда и за сва времена – коју је редитељ Драган Маринковић, радећи на сценарију заједно с Душаном Спасојевићем, снимио подстакнут истоименим романом Давида Албахарија – била је на овогодишњем Фесту, након чега су уследила признања. На 19. Беверли Хилс филмском фестивалу је проглашен за најбољи играни филм, а на 52. Међународном филмском фестивалу у Хјустону освојио је „Platinum Remi Award” за филм и „Gold Remi Award” за

Култура

18.09.2019 у 18:38

Не само смотра филмова већ пре свега сарадња

Београдска публика ће од 23. до 26. септембра имати јединствену прилику да на Фестивалу италијанско-српског филма види у Југословенској кинотеци неколико најзапаженијих остварења савремених италијанских редитеља и да их, на неки начин, упореди са најновијим домаћим биоскопским хитовима, који ће такође бити приказани на овој смотри. Љубитељи „златног доба” италијанске кинематографије моћи ће, у ова три дана, у Дому омладине да се подсете чувених имена, попут редитеља Лукина Висконтија, костимографа Пјера Тосија и глумице Ане Мањани, кроз њихове филмове из педесетих и шездесетих година прошлог века. Предвиђен је и богат пратећи програм за професионалце омогућен захваљујући сарадњи Министарства културе Србије, амбасаде Италије, Италијанског института у Београду, Института „Луче

Магазин

14.09.2019 у 20:51

Сећаш ли се музике, Доли Бел...

Ходате тако улицом, па успут чујете познату мелодију, почнете да је певушите, осмехујете се, покренула је неке лепе успомене... Сећате ли се када сте се и где са њом први пут срели? Можда у неком филму или телевизијској серији? Било је давно, рећи ћете, али као да је одувек ту, око нас. Таква је музика коју компонује Зоран Симјановић Симке – кад се једном са нотног папира пресели на мале и велике екране или на позоришну сцену, увуче се у главу и више је одатле никад не можете протерати. Од првог играног филма за који је написао музику, а било је то „Специјално васпитање”, уследило их је још 67, па 45 телевизијских серија (укључујући и култну „Грлом у јагоде”), педесетак документараца и цртаћа, 45 позоришних представа и више од 600 рекламних спотова. – Трудио сам се да моја

Здравље

14.09.2019 у 14:17

Одговори тела

1. МЕТАЛНИ УКУС У УСТИМА непосредно пре него што ћете повратити јавља се услед повећане киселости пљувачке, а њом се неутралише навала желудачне киселине пред „избацивање” хране на уста. Особе које пате од рефлукса, враћања желудачног садржаја у једњак, овај метални укус осећају врло често. 2. ПРОБАДАЊЕ СА СТРАНЕ КАД ПОЧНЕТЕ ДА ТРЧИТЕ, које вам нагло одузме дах, никако није знак да ћете добити инфаркт срца, већ то тело реагује на нову рутину. Мишићи притискају дијафрагму између стомака и плућа, смањи се проток крви и она се грчи – отуда тај бол. Чим се тело прилагоди напору, он ће уминути. 3. ЗЕВАЊЕ може бити заразно – чим видите некога да то ради и вама се то дешава, понекад у ситуацијама кад је то крајње непријатно. Веровали или не, разлог зевања је за научнике остао тајна, мада

Здравље

08.09.2019 у 12:50

Мишић назван по кројачу

ЛЕВОРУКОСТ Веровали или не, и животиње могу бити „леворуке”, рецимо шимпанзе и поларни медведи – али док је код њих подједнака вероватноћа да ће доминантна страна бити лева или десна, код људи је овај однос знатно другачији. Десноруких је 90 одсто, у односу на 10 одсто леворуких. Зашто – научници још не знају. НАЈДУЖИ МИШИЋ У ТЕЛУ Мишић који спаја карлицу и колено, а назива се sartorius, на латинском то значи – кројач, најдужи је мишић у нашем телу. Име је добио по томе што су га највише користили кројачи, који су седели прекрштених ногу на поду док су секли и шили. ТРЕПТАЊЕ У просеку свако од нас трепне 15 до 20 пута у једном минуту. За време сваког трептаја, капци луче смешу уља и секрета којим облажу и влаже очну јабучицу. Трептање такође штити око од неповољних

Гастрономија

02.09.2019 у 15:53

Живот без шећера и брашна

Умереност у свему, па и у храни, главна је препорука за дуг, здрав и задовољан живот, говорио је још Аристотел, и у то су се уверили сви који су се придржавали овог савета, од античког доба до данас. Постоје, међутим, људи који, из одређених разлога, нису у стању да буду умерени у јелу, било да је реч о једној врсти намирница (рецимо слаткишима) или храни уопште, и они упркос разним дијетама стално имају проблем са вишком килограма – и кад их „скину”, брзо их врате. Њима је, по сопственом признању, припадала и др Сузан Пирс Томпсон, професорка неурологије на Универзитету у Рочестеру. Она је постала стручњак на пољу психологије исхране управо да би објаснила зашто су неке особе у стању да одреде себи кад, шта и колико ће јести, остало време ни не помисливши на храну. Други људи,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Александра Мијалковић