Мак са свих меридијана

Најбољи сладолед у животу нисам пробала ни на једном од оних извиканих места у свету испред којих људи добровољно чекају по сат времена да буду услужени. Нашла сам га у центру Будимпеште, у малој италијанској посластичарници испод Ержебет моста где су се разнобојне кугле јеле с ногу, из корнета или папирне чинијице. Уз већ познате укусе ледене посластице, ту сам први пут лизнула сладолед од пиринча, од сира и – од мака.

Ситна црна зрнца из такозване опијумске чауре која остаје након дивљих цветова најчешће пламеноцрвених, али и белих, розе, наранџастих и плавих, позната су у готово свим древним цивилизацијама, често коришћена у исхрани, и још чешће као опијат. Због опијума, који се добија од мака, ова биљка дошла је на зао глас – подсетимо да су и код нас у селима жене некада кувале чај од чаура мака и појиле њиме бебе да буду мирне кад их понесу са собом на њиву.

Семе мака налазимо у арапској, кинеској, турској, бенгалској, немачкој, аустријској, украјинској, румунској, мађарској и војвођанској кухињи, у најразличитијим јелима, од пецива и колача (рецимо чувених штрудли с маком, међумурске гибанице и плетеница посутих црним зрнцима), преко меса и салата, па до сладоледа. Број поновно откривених старих јела од мака, и неких потпуно нових, свакодневно се умножава, као и других производа, понекад неочекиване намене – меда, ракије, уља, сапуна…

Једна предузимљива аустријска породица, Гресл, у сеоцету надомак Кремса на Дунаву отворила је Музеј мака усред такозваног „Маковог замка” а слоган им је „Нудимо све од мака, осим опијума!”. У Италији се тестенина пуни (равиоле) или прелива (њоке) маком препрженим на мешавини маслаца и маслиновог уља или са ситно сецканом димљеном сланином; мак се додаје у дресинг за салату уз мајонез, бундевино уље или балзамово сирће, а препечен, самлевен и измешан са сенфом одличан је прелив за јунеће шницле. Умак од мака, павлаке и влашца сјајан је уз ростбиф, а могу му се додати и кувана жуманца, црни бибер и сок од лимуна. Италијани су смислили и чоколаду с маком!

Од нане, рођене Банаћанке, добила сам најједноставнији пречански рецепт за сјајну посластицу: скувам и процедим танке домаће резанце, поспем ванили шећером и млевеним маком.

Они који би нешто финије, нека пробају приложени рецепт за италијанске равиоле. Лично, сасвим сам задовољна резанцима и сладоледом – ако опет посетим Будимпешту.

Слатке равиоле

Замесити тесто од 250 г брашна, мало воде, једног јајета, кашичице шећера и прстохвата соли. Оставити да одстоји, па разваљати танко на побрашњеној површини. Калупом или чашом оштрог руба изрезати кругове жељене величине. Припремити смесу од око 100 г млевеног мака преливеног с мало вруће воде, две кашике шећера, две кашичице рума или ракије и шаке сувог грожђа (смеса нека одстоји пола сата). У сваки круг теста ставити по кашичицу ове смесе, преклопити да добије облик шкољке, притиснути ивице лагано да се равиоле залепе. Убацити готову тестенину на неколико минута у кипућу воду, добро оцедити, посути ванили шећером.