Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.76	117.41
100.65	101.25	100.95
127.69	128.46	128.07

Magazin

04.03.2020 u 21:00

Heroji izašli iz senke

Pisao je knjigu u slavu ratnika Užičke vojske s jakim osećanjima jer su u Velikom ratu izginuli gotovo svi muški članove njegove porodice. Kada su trubači po selima i varošima Srbije oglašavali mobilizaciju, sve muške glave znale su šta treba da učine. Pokupili su se i uputili na zborna mesta svojih pukova. Mnogima je to bio put s koga se nisu vratili. – I tri moja đeda bila su među njima: Đunisije, Jelisije i Radivoje. Zagrljeni su krenuli u rat i ni jedan se nije vratio. Za sobom su ostavili ucveljenu majku Tijanu, oca Savu, supruge i brojnu siročad. I moj stric Vasilije izgubio je u tom ratu sva tri sina – oficira: Dobrosava, Radisava i Vladimira. Zato sam ovu knjigu posvetio njihovom junaštvu i njihovoj žrtvi – kaže Luka Nikolić, autor knjige „Ratna dejstva Užičke vojske u 1914.

Magazin

08.02.2020 u 14:00

Spojio Guču i Egzit

Dejan Petrović, naš najpoznatiji trubač, u ovo doba godine jedva čeka predah od decembarskih i januarskih slavlja. U februaru puni baterije, najčešće na svom rodnom Zlatiboru (rođen je u selu Duboka), a onda ponovo kreće na turneje i koncerte sa svojim Big bendom, karakterističnim po tome što je naš jedini orkestar sastavljen ne samo od trubača već i od gitarista, bubnjara, perkusionista... Dejan i njegov brat Darko, takođe član benda, potiču iz ugledne porodice iz užičkog kraja koja je dala trubače u četiri generacije. Svirka na Kustendorfu Dejanova muzička priča počela je rano, još dok je bio dete, ali je svoj sadašnji profil dobila pre desetak-dvanaest godina. Tačnije 2007. i to na Kustendorfu. Jedna grupa je iznenada otkazala nastup na otvaranju filmskog festivala na Mokroj Gori

Magazin

10.01.2020 u 15:47

Lepe želje na mnogo načina

U Jugoslaviji je proslava Nove godine poseban značaj počela da dobija tek posle Drugog svetskog rata, i to da bi se suzbio značaj Božića, koji je veliki deo hrišćanskog stanovništva s ovih prostora slavio. – Pažnja je usmeravana na do tada manje proslavljanu i religiozno nepopularnu Novu godinu kako bi se izbegla podvojenost stanovništva različitih veroispovesti i stvorio osećaj pripadnosti jednoj zajednici – kaže Ana Panić, viša kustoskinja muzejskog fonda u Muzeju Jugoslavije. Prva čestitka Josipu Brozu stigla iz Londona U ovoj ustanovi i Arhivu Jugoslavije čuvaju se čestitke koje su našoj državi pristizale iz različitih delova sveta. Posebno su zanimljive one koje je Josip Broz Tito primao i slao od 1945. do 1980. godine. One predstavljaju pravu malu istoriju želja druge polovine

Magazin

17.12.2019 u 14:24

Vreme praštanja i milosrđa

Ovogodišnji božićni post počeo je u četvrtak 28. novembra, a završiće se, kao i uvek, na Badnji dan 6. januara. Iako ovaj poslednji, od četiri velika posta u godini, traje šest nedelja, iskustvo pokazuje da deo vernika posti samo prvu i poslednju nedelju. Prvu radi ispovesti i pričešća, a poslednju pred veliki praznik. Teško je izračunati i izmeriti, ali iz iskustva crvenih ljudi i iz razgovora s vernicima možemo sa sigurnošću reći da je uvek bio zavidan broj i onih koji se uzdržavaju od mrsne hrane i poštuju crkvena pravila sve vreme trajanja posta. A ona uključuju i to da se sredom i petkom posti na vodi, dok se riba sme jesti samo nedeljom. Bez rigoroznih zabrana Crkva nije tako rigorozna u pogledu ishrane, pa oslobađa bolesne i one koji zbog teškog rada, odlazaka na teren, noćnih smena

Magazin

02.12.2019 u 15:52

Traženi informatičari, ali i krojači, poslastičari...

U delu javnosti su oduvek postojale dileme da li uvoditi dualno obrazovanje u naše škole ili ne. Ipak, u njegovom sprovođenju daleko se odmaklo. – Ovo je godina u kojoj je počela primena Zakona o dualnom obrazovanju. Smatramo uspehom to što se u praktičnu obuku učenika uključilo do sada 850 kompanija. To je dvadeset puta više nego 2013. kada smo činili prve pionirske korake, kaže Mirjana Kovačević, rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike Privredne komore Srbije. Šta je to dualno obrazovanje? Stručna praksa plus nastava To je sistem obrazovanja u kojem učenici stručnih škola pohađaju deo nastave redovno u školi, dok ostatak vremena provode na stručnoj praksi koja se odvija u različitim preduzećima. Neke je to navelo da pomisle da nam je tako nešto

Magazin

18.11.2019 u 13:30

Jutro uz ćirilicu

U Australiju je došao pre više od pola veka, sada već davne 1960. godine, kao raseljeno lice iz Pariza. Nije znao nijednu reč engleskog jezika. Umesto pasoša imao je samo jedno parče papira na kojem je pisalo: „Ova osoba navodi da se zove Sreten Božić”. Deset godina kasnije dobio je nacionalnu književnu nagradu za pisanje – na engleskom. Danas živi u svojoj kući u Melburnu s dingo psom, po imenu Linda. Nekada ih je imao više. Sahranjeni su na njegovom šumskom imanju zapadno od Melburna. Na ovom imanju, koje je pod zaštitom države, ukupno je sahranjeno 29 pasa rase koja ima mitski značaj među australijskim Aboridžinima. Početak u Francuskoj Sreten voli da piše, napisao je mnogo knjiga, pa tako nije zaobišao ni svoje dingose, i o njima je vodio dnevnik. Kada smo nedavno razgovarali s njim,

Magazin

06.10.2019 u 10:12

Naš tata Indijana Džons

Ni arheolog ni geograf, već arheograf. Zanimanje Vladana Trijića ima naizgled neobičan naziv, ali kako i sama složenica kaže u prevodu na srpski, reč je o starom pisanju, istraživanju starih rukopisa nastalih pre više vekova. On nije jedini koji se kod nas bavi istraživanjem knjiga „starostavnih”, u Odeljenju za arheografiju Narodne biblioteke Srbije zaposleno je još nekoliko njegovih kolega istog zvanja, a u Srbiji još jedna institucija ima u svom domenu rada arheografiju i to Biblioteka Matice srpske. – Iako sa strane može da izgleda kao da cedimo suvu drenovinu, to je, u stvari, divan i uzbudljiv posao. Preko rukopisnih knjiga smo u kontaktu s ljudima prošlih vremena jer je svaka od njih jedinstvena, neponovljiva, svaka na različite načine odražava ličnost njenog tvorca i otuda uzbuđenje. Mi smo

Magazin

25.09.2019 u 22:17

Sve manje slavnih, sve više poznatih

Znače li vam nešto imena kao što su Muđa, Zoranah, Baka Prase, Jana Dačović, Marija Žeželj? Oni mlađi prepoznaće imena naših jutjubera koji su postali poznati zahvaljujući društvenim mrežama. Muđa je Stefan Vuksanović, gejmer iz Kostolca, koji ima 1,4 miliona pratilaca, što mu omogućava da živi od prihoda koje dobija od kompanije „Jutjub”. Još poznatiji je Baka Prase (Bogdan Ilić), koji između ostalog komentariše srpsku jutjub scenu i ocenjuje popularne balkanske hitove. Kada je kao gost pozvan na otvaranje novosadskog tržnog centra, više hiljada tinejdžera skandiralo je njegovo ime, a nekoliko dece je u opštem metežu palo u nesvest, što najbolje govori o broju obožavalaca koje ima. Popularni jutjuberi su i oni koji se bave oblastima kao što su takozvani lajfstajl, lajf koučing,

Magazin

21.09.2019 u 12:41

Bitka šampiona pod velom tajne

Na kratko je s njegovog imena skinut veo tajnosti koji ga obavija skoro šest godina, još od nesreće na skijanju u francuskim Alpima. Ali u parisku bolnicu „Žorž Pompidu” unet je na nosilima uvijen jednim drugim velom i to od plavog platna, koji je prekivao ne samo njegovo nepomično telo već i glavu. U kakvom je zdravstvenom stanju, kako izgleda, da li će se oporaviti, da li je u komi ili je svestan, pitanja su na koja njegovi mnogobrojni fanovi godinama nemaju jasan odgovor. Mihael Šumaher nekada jedan od najslikanijih sportista na svetu danas je postao nevidljiv, čovek oko koga je sve postalo misterija. To je jednim delom posledica njegovog i dalje teškog zdravstvenog stanja, a delom i željom njegovih najbližih, posebno supruge Korine da javnost drži što dalje od problema s kojima se njena

Magazin

08.09.2019 u 18:05

Trileri za predah

Leto, godišnji odmori, plaže, i tu negde, ispod suncobrana, pored torbe i ponešto za čitanje. „Ljubić”, časopis, triler, klasičan roman. Šta se i koliko čita u letnjim mesecima? Odgovor možda malo iznenađujući. Na osnovu podataka iz biblioteka nema razlike između jula i avgusta i bilo kog drugog meseca u godini. – Jedina je razlika što u toku letnjih meseci opada pozajmljivanje stručne literature jer i studenti i zaposleni koji je najčešće traže su na godišnjem odmoru ili na raspustu. Čitaoci se vraćaju i klasičnim delima. Knjige se ne menjaju, ali se sa protokom vremena menjaju naš pogled i doživljaj tih dela. „Čarobni breg” se ne čita na isti način u dvadesetim ili u četrdesetim, tako da je zanimljivo pratiti te promene kod sebe – kaže Bojan Kundačina, načelnik pozajmnog odeljenja Biblioteke

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dragoljub Stevanović