Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.79	101.39	101.09
127.45	128.21	127.83

Magazin

27.04.2019 u 10:20

Prelazak sa ratarstva na gajenje lekovitog bilja nije baš česta pojava. Poljoprivrednici će se lakše odlučiti da se umesto ratarstvom bave voćarstvom, ali odluku da ubuduće žive i zarađuju od proizvodnje aromatičnog i lekovitog ne donose lako. Ljudi na selu se teško odriču starih navika i ne prelaze lako na nove proizvodnje. Osim dobro poznatog straha od nepoznatog, postoje i sasvim racionalni razlozi, jer preći na gajenje novih kultura znači i da treba steći nova znanja i veštine, neretko i nabaviti novu mehanizaciju, a sve to traži i značajna novčana ulaganja. Za one koji razmišljaju da ipak započnu proizvodnju lekovitog i aromatičnog bilja, Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije, objašnjava koji su mogući načini da se obezbedi početni kapital, sa

Magazin

31.03.2019 u 12:18

Pod okriljem misli „Budimo ljudi”

Zahvaljujući dr Jovanu Janjiću, kulturologu i nekadašnjem novinaru NIN-a, mnogi su bolje upoznali patrijarha Pavla, spoznali neke nedovoljno poznate događaje i ljude iz naše prošlosti, ušli u suštinu postojanja onoga što nas okružuje. Danas je naš sagovornik docent na Visokoj školi za komunikacije u Beogradu, a u međuvremenu je obavljao i nekoliko rukovodećih dužnosti za koje kaže da su kao i svaki drugi posao, ističući da nije važno šta radiš, nego kako radiš. Njegova knjiga o patrijarhu Pavlu pod naslovom „Budimo ljudi, život i misli patrijarha Pavla” dostigla je velike tiraže i rado je čitana i na stranim jezicima. Često ga zovu da drži duhovne tribine, predočava reči patrijarha Pavla, koje, kako kaže, vode ka praktičnoj spoznaji kako biti čovek. Stradanje crkve pod komunistima U

Magazin

25.03.2019 u 14:54

Kada pas postane gazda u kući

Da li postoje opasni i bezopasni psi pitanje je na koje nije uvek lako odgovoriti. Možda bi, kažu kinolozi, bilo bolje reći zahtevni i manje zahtevni. Jer, ako se i negde pogreši kod vaspitanja čivave, pudlice ili džek rasel terijera, čak i kada vas takav pas ugrize, posledice neće biti velike. Malo lajanja ili neprijatnog glockanja, ali slučaj neće dobiti drastične razmere. Međutim, kada je reč o takozvanim opasnim rasama, situacija nije naivna. Ako je vlasnik neodgovoran, pas ne nosi korpu, nije socijalizovan, a uz to nosi i epitet borbenog, može biti i smrtnih ishoda, kao nedavno u Pančevu, kada je staford terijer usmrtio majku vlasnika i teško povredio njenu rođaku. Maltretirani najopasniji To je ponovo pokrenulo brojna pitanje ko je kriv – vlasnik ili „loša genetika”, da li postoji

Magazin

14.03.2019 u 11:57

Seobe najčešća srpska reč: Najmasovnije devedesetih

Seobe su jedna od najčešćih reči sa ovih prostora. Dobrica Vulović, autor tri toma knjige „Srbija, zemlja izbeglištva”, početkom devedesetih godina prošlog veka upoznao je brojne izbeglice koje su tada dolazile iz ratom zahvaćenih područja bivše Jugoslavije. Tada na mestu komesara za izbeglice pune tri godine radio je na prihvatu i pomoći svima koji su napustili svoje domove i spas potražili u Srbiji. Kao sećanje na to vreme nastala je knjiga u kojoj su sabrana brojna dokumenta i svedočanstva na osnovu kojih će istoričari moći dodatno da rasvetle taj period u našoj istoriji, iako je dosta toga u vihoru rata zapaljeno. Međunarodna zajednica je ignorisala postojanje izbeglica u Srbiji: u kolektivnim smeštajima izdvajala je 0,25 centi po izbeglici, a u Bosni i Hrvatskoj po

Zdravlje

28.02.2019 u 16:11

Marker spasava glavu

Broj novoobolelih od karcinoma prostate je veliki i u svetskim razmerama pokazuje varijacije od 30 do 100 na 100.000 muškaraca godišnje, pokazuje statistika. U zemljama zapadne Evrope, SAD, Australiji i Kanadi učestalost obolevanja je veoma velika – od 40 do 100 pacijenata godišnje, dok je u zemljama Dalekog istoka niska – manje od 10 novoobolelih na 100.000 stanovnika. Naša zemlja spada u srednju grupu, između dve prethodne, ali nije utešno što ovaj malignitet beleži značajan porast i kod nas. – Karcinom prostate polako izbija na prvo mesto kao najčešći uzročnik smrti muške populacije, uz kancer pluća i debelog creva. Za sada se vodi mrtva trka, ali tipična muška bolest podmuklo napreduje ka prvom mestu i pored sve najsavremenije terapije koja postoji u svetu, pa i kod nas. Iako je napredak u

Magazin

10.02.2019 u 13:01

Potpisi otkrivaju karakter

Danas ljudi sve manje pišu, sve više tipkaju po tastaturi kompjutera ili mobilnog telefona. Rukopisi se pretvaraju u švrakopise, u nemušta šaranja po papiru, posebno kod mladih. Koliko to ometa grafologe čija veština pomaže da se iz nečijeg rukopisa upoznaju karakterne osobine onoga ko je nešto napisao? Na ovo i druga pitanja za „Magazin” odgovore je dao naš sagovornik Jovan Krstić, sudski veštak za grafološka veštačenja, koji se grafologijom kao naučnom disciplinom bavi već 43 godine. 1. Da li to što sve manje pišemo i koristimo olovku u međusobnoj prepisci ili komunikaciji umanjuje značaj rukopisa u određivanju nečijeg karaktera, odnosno psihološkog profila? Tačno je da danas ljudi kad imaju potrebu da se nekom obrate pismeno, sve manje pišu rukom,

Magazin

22.12.2018 u 11:25

Srpska je kuća s tremom

Koji je to seljak dočekao komšiju da piju kafu ili vruću rakiju na balkonu, takav ne postoji, govorio je Božidar Petrović, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, naglašavajući da je za srpsku narodnu arhitekturu važan trem, jer se pod tremom i ruča i spava. Još šezdesetih godina, u okolini Rudnika, nikle su prve kuće po zamislima Bože Petrovića. Danas se potez od njegovog rodnog sela Dići do Koštunića, između Mileševca i Orahovca, naziva „parkom Božinih kuća”, ali i prostorom oporavka srpskog graditeljskog nasleđa. Folklorna arhitektura – Petrović je uspeo da vrati duh naše folklorne arhitekture i spoji ga sa modernim načinom življenja. Za tradicionalne elemente bilo je mesta u modernoj kući, koja ima garažu, podrum, kupatilo, centralno grejanje. On je uspeo da spoji

Magazin

22.12.2018 u 11:22

Novi narkotici među mladima

Tržište droga nikada nije bilo tako dinamično. Droga je vrlo dostupna i u svetu i u regionu. Razvijaju se nove proizvodne tehnike. Na tržištu su visokodozirani i kombinovani preparati, a istovremena upotreba više droga je česta pojava. Nove psihoaktivne supstance čine situaciju znatno komplikovanijom. Iako su se na tržištu pojavile tek pre nekih 15-ak godina, postaju sve značajniji izazov kako za javno zdravstvo, tako i za druge sektore, uključujući zakonodavstvo. O novim psihoaktivnim supstancama razgovarali smo sa profesorom dr Slavicom Vučinić, načelnikom Nacionalnog centra za kontrolu trovanja VMA Koje su to nove psihoaktivne supstance? To su „novi narkotici ili psihotropni lekovi” koji nisu kontrolisani Konvencijama UN, ali mogu predstavljati opasnost po zdravlje. Plasirane su

Magazin

16.12.2018 u 16:22

Kapa od čoje sa biserima

U Etnografskom muzeju u Beogradu posetioci mogu videti izložbu „Narodna zanimanja u Srbiji – To smo mi”. Izložba traje do kraja januara 2019. – Izložba svedoči o identitetu, kako o onom narodnom koji se izražava kroz narodna zanimanja, tako i o identitetu samog Etnografskog muzeja. Kroz izložene predmete govorimo i o našoj kući, o onome što mi jesmo u Srbiji i kakav značaj imamo kao deo nacionalne istorije – kaže dr Miloš Matić, muzejski savetnik. Kujundžije poklanjale Etnografskom muzeju Svaki predmet koji je ovde izložen može da ispriča neku priču, da svedoči o starim zanatlijama, terzijama, abadžijama, korparima, kazandžijama, kolarima, da nam kaže ponešto o načinu života u prošlom i pretprošlom veku, pa i da ispriča priču o statusu i položaju u društvu njegovih pripadnika. A

Magazin

01.12.2018 u 10:00

U Sremu i Šumadiji niču nove vinarije

Proizvodnja vina u Srbiji doživljava pravi „bum” poslednjih godina. Mnoge porodice vide svoju šansu u kvalitetnim vinima, vinskom turizmu i ugostiteljstvu. Još smo daleko od onoga što možemo: nekada smo imali sto hiljada hektara pod vinogradima, a danas za petinu manje iako se stanje menja nabolje. Najvažniji motiv za vinogradare jeste da se ova delatnost isplati, s jednog hektara u proseku dobije se oko šet hiljada litara vina. Uz cenu od tri do deset evra po litru – sa dva hektara može se sasvim pristojno živeti. U intervjuu za „Magazin” ovu optimističnu računicu izveo je profesor dr Dragoslav Ivanišević, direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada. 1. Da li su vinarije zaista dobra šansa za

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dragoljub Stevanović