Среда, 10.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Драгољуб Стевановић

Магазин

27.04.2019 у 10:20

Нану и камилицу највише купују Немци

Прелазак са ратарства на гајење лековитог биља није баш честа појава. Пољопривредници ће се лакше одлучити да се уместо ратарством баве воћарством, али одлуку да убудуће живе и зарађују од производње ароматичног и лековитог не доносе лако. Људи на селу се тешко одричу старих навика и не прелазе лако на нове производње. Осим добро познатог страха од непознатог, постоје и сасвим рационални разлози, јер прећи на гајење нових култура значи и да треба стећи нова знања и вештине, неретко и набавити нову механизацију, а све то тражи и значајна новчана улагања. За оне који размишљају да ипак започну производњу лековитог и ароматичног биља, Александар Богуновић, секретар Удружења за биљну производњу Привредне коморе Србије, објашњава који су могући начини да се обезбеди почетни капитал, са

Магазин

31.03.2019 у 12:18

Под окриљем мисли „Будимо људи”

Захваљујући др Јовану Јањићу, културологу и некадашњем новинару НИН-а, многи су боље упознали патријарха Павла, спознали неке недовољно познате догађаје и људе из наше прошлости, ушли у суштину постојања онога што нас окружује. Данас је наш саговорник доцент на Високој школи за комуникације у Београду, а у међувремену је обављао и неколико руководећих дужности за које каже да су као и сваки други посао, истичући да није важно шта радиш, него како радиш. Његова књига о патријарху Павлу под насловом „Будимо људи, живот и мисли патријарха Павла” достигла је велике тираже и радо је читана и на страним језицима. Често га зову да држи духовне трибине, предочава речи патријарха Павла, које, како каже, воде ка практичној спознаји како бити човек. Страдање цркве под комунистима У

Магазин

25.03.2019 у 14:54

Када пас постане газда у кући

Да ли постоје опасни и безопасни пси питање је на које није увек лако одговорити. Можда би, кажу кинолози, било боље рећи захтевни и мање захтевни. Јер, ако се и негде погреши код васпитања чиваве, пудлице или џек расел теријера, чак и када вас такав пас угризе, последице неће бити велике. Мало лајања или непријатног глоцкања, али случај неће добити драстичне размере. Међутим, када је реч о такозваним опасним расама, ситуација није наивна. Ако је власник неодговоран, пас не носи корпу, није социјализован, а уз то носи и епитет борбеног, може бити и смртних исхода, као недавно у Панчеву, када је стафорд теријер усмртио мајку власника и тешко повредио њену рођаку. Малтретирани најопаснији То је поново покренуло бројна питање ко је крив – власник или „лоша генетика”, да ли постоји

Магазин

14.03.2019 у 11:57

Сеобе најчешћа српска реч: Најмасовније деведесетих

Сеобе су једна од најчешћих речи са ових простора. Добрица Вуловић, аутор три тома књиге „Србија, земља избеглиштва”, почетком деведесетих година прошлог века упознао је бројне избеглице које су тада долазиле из ратом захваћених подручја бивше Југославије. Тада на месту комесара за избеглице пуне три године радио је на прихвату и помоћи свима који су напустили своје домове и спас потражили у Србији. Као сећање на то време настала је књига у којој су сабрана бројна документа и сведочанства на основу којих ће историчари моћи додатно да расветле тај период у нашој историји, иако је доста тога у вихору рата запаљено. Међународна заједница је игнорисала постојање избеглица у Србији: у колективним смештајима издвајала је 0,25 центи по избеглици, а у Босни и Хрватској по

Здравље

28.02.2019 у 16:11

Маркер спасава главу

Број новооболелих од карцинома простате је велики и у светским размерама показује варијације од 30 до 100 на 100.000 мушкараца годишње, показује статистика. У земљама западне Европе, САД, Аустралији и Канади учесталост оболевања је веома велика – од 40 до 100 пацијената годишње, док је у земљама Далеког истока ниска – мање од 10 новооболелих на 100.000 становника. Наша земља спада у средњу групу, између две претходне, али није утешно што овај малигнитет бележи значајан пораст и код нас. – Карцином простате полако избија на прво место као најчешћи узрочник смрти мушке популације, уз канцер плућа и дебелог црева. За сада се води мртва трка, али типична мушка болест подмукло напредује ка првом месту и поред све најсавременије терапије која постоји у свету, па и код нас. Иако је напредак у

Магазин

10.02.2019 у 13:01

Потписи откривају карактер

Данас људи све мање пишу, све више типкају по тастатури компјутера или мобилног телефона. Рукописи се претварају у швракописе, у немушта шарања по папиру, посебно код младих. Колико то омета графологе чија вештина помаже да се из нечијег рукописа упознају карактерне особине онога ко је нешто написао? На ово и друга питања за „Магазин” одговоре је дао наш саговорник Јован Крстић, судски вештак за графолошка вештачења, који се графологијом као научном дисциплином бави већ 43 године. 1. Да ли то што све мање пишемо и користимо оловку у међусобној преписци или комуникацији умањује значај рукописа у одређивању нечијег карактера, односно психолошког профила? Тачно је да данас људи кад имају потребу да се неком обрате писмено, све мање пишу руком, већ се

Магазин

22.12.2018 у 11:25

Српска је кућа с тремом

Који је то сељак дочекао комшију да пију кафу или врућу ракију на балкону, такав не постоји, говорио је Божидар Петровић, професор Архитектонског факултета у Београду, наглашавајући да је за српску народну архитектуру важан трем, јер се под тремом и руча и спава. Још шездесетих година, у околини Рудника, никле су прве куће по замислима Боже Петровића. Данас се потез од његовог родног села Дићи до Коштунића, између Милешевца и Ораховца, назива „парком Божиних кућа”, али и простором опоравка српског градитељског наслеђа. Фолклорна архитектура – Петровић је успео да врати дух наше фолклорне архитектуре и споји га са модерним начином живљења. За традиционалне елементе било је места у модерној кући, која има гаражу, подрум, купатило, централно грејање. Он је успео да споји готово

Магазин

22.12.2018 у 11:22

Нови наркотици међу младима

Тржиште дрога никада није било тако динамично. Дрога је врло доступна и у свету и у региону. Развијају се нове производне технике. На тржишту су високодозирани и комбиновани препарати, а истовремена употреба више дрога је честа појава. Нове психоактивне супстанце чине ситуацију знатно компликованијом. Иако су се на тржишту појавиле тек пре неких 15-ак година, постају све значајнији изазов како за јавно здравство, тако и за друге секторе, укључујући законодавство. О новим психоактивним супстанцама разговарали смо са професором др Славицом Вучинић, начелником Националног центра за контролу тровања ВМА Које су то нове психоактивне супстанце? То су „нови наркотици или психотропни лекови” који нису контролисани Конвенцијама УН, али могу представљати опасност по здравље. Пласиране су као

Магазин

16.12.2018 у 16:22

Капа од чоје са бисерима

У Етнографском музеју у Београду посетиоци могу видети изложбу „Народна занимања у Србији – То смо ми”. Изложба траје до краја јануара 2019. – Изложба сведочи о идентитету, како о оном народном који се изражава кроз народна занимања, тако и о идентитету самог Етнографског музеја. Кроз изложене предмете говоримо и о нашој кући, о ономе што ми јесмо у Србији и какав значај имамо као део националне историје – каже др Милош Матић, музејски саветник. Кујунџије поклањале Етнографском музеју Сваки предмет који је овде изложен може да исприча неку причу, да сведочи о старим занатлијама, терзијама, абаџијама, корпарима, казанџијама, коларима, да нам каже понешто о начину живота у прошлом и претпрошлом веку, па и да исприча причу о статусу и положају у друштву његових припадника. А кад смо

Магазин

01.12.2018 у 10:00

У Срему и Шумадији ничу нове винарије

Производња вина у Србији доживљава прави „бум” последњих година. Многе породице виде своју шансу у квалитетним винима, винском туризму и угоститељству. Још смо далеко од онога што можемо: некада смо имали сто хиљада хектара под виноградима, а данас за петину мање иако се стање мења набоље. Најважнији мотив за виноградаре јесте да се ова делатност исплати, с једног хектара у просеку добије се око шет хиљада литара вина. Уз цену од три до десет евра по литру – са два хектара може се сасвим пристојно живети. У интервјуу за „Магазин” ову оптимистичну рачуницу извео је професор др Драгослав Иванишевић, директор Департмана за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру Пољопривредног факултета из Новог Сада. 1. Да ли су винарије заиста добра шанса за развој

Претходна Следећа

Почетна / Драгољуб Стевановић

10.06.2026 у 23:10

Панатинаикос победио Олимпијакос и изједначио на 2:2 у плеј офу

10.06.2026 у 23:03

Из манастира Ватопед у знак захвалности за гостопримство - стипендије за српске богослове

10.06.2026 у 22:51

Настављени протести у Албанији против изградње луксузног одмаралишта Џареда Кушнера

10.06.2026 у 22:43

Анте Рогуљић потписао за Борац

10.06.2026 у 22:39

Нетанјаху: Израел није у рату са Либанцима, боримо се са Хезболахом и Ираном

10.06.2026 у 22:37

Пењароја: Играли смо добро на обе стране терена