Sreda, 10.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Autor: Slavica Stuparušić

Društvo
21.06.2018 u 22:00
Sve matične knjige na jednom mestu
Više od 30 miliona podataka o građanima Srbije smešteno je u novim kompjuterima da bi uprava bila efikasnija, jeftinija i dostupna građanima. Nova oprema za skladištenje informacija iz matičnih knjiga predstavljena je u Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu, uz napomenu da se u Data centru čuvaju u skladu sa najsavremenijim bezbednosnim standardima. Mašine za čuvanje tolike dokumentacije, vredne 33 miliona dinara, kupljene su parama iz budžeta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, čime se sprovodi projekat „Stop birokratiji”. Ministar Branko Ružić istakao je da nova oprema omogućava službenicima da brzo i lako koriste podatke, što građane oslobađa stresa, gubljenja vremena i para i pomaže im da što efikasnije završe poslove koje imaju sa upravom. –
Ekonomija
20.06.2018 u 21:51
Od jula e-recepti u svim apotekama
Elektronski recepti od 1. jula počeće da važe na teritoriji cele Srbije, čime bi sistem kompjuterskog izdavanja od lekara prepisanih lekova trebalo da bude zaokružen. Počelo je u oktobru prošle godine, kada je novina uvedena u 10 beogradskih domova zdravlja, potom je 31. marta umrežena i Vojvodina, a do kraja meseca u sistem će ući i preostalih 35 medicinskih ustanova iz centralne i južne Srbije. U Ministarstvu zdravlja ističu da će se mnoge nedoumice i nesnalaženje lekara, apotekara i pacijenata rešavati u hodu, da bi 2019. papirni recept bio potpuno izbačen iz upotrebe. Iako lepo zvuči priča o tome da pacijenti ne moraju svakog meseca po terapiju kod lekara, da nema gubljenja vremena u čekaonici jer se po lekove ide u apoteku sa zdravstvenom karticom, ipak se čuje dosta primedbi
Društvo
02.06.2018 u 22:00
Rebusi i kako ih rešiti
Kada interesantna zagonetka ili neobična pojava posle dužeg vremena ostane tajna, ona neumitno prelazi u misteriju. Neke od njih nikada ne dobiju pravo objašnjenje, pa služe uglavnom kao inspiracija za romane i filmove, primećuje na početku razgovora Miodrag Ivanišević, akademski grafički dizajner, enigmata. – Brojne misterije duguju svoju dugovečnost propustima koji su nastajali prilikom prevođenja važnih artefakata, nekih starih dokumenata i zapisa na raznoraznim podlogama, kao i olakom prihvatanju naturenog (ne)znanja i bespogovornom verovanju u nepogrešivost nedodirljivih veličina, pojedinaca ili institucija – kaže Ivanišević, navodeći primer indijske smokve (Opuntia ficus indica) koja je poreklom iz Amerike.
Društvo
20.05.2018 u 22:00
Život se vratio u Obrenovac
Sunčan majski dan proveli smo u Obrenovcu, četiri godine posle poplava u kojima je 85 odsto opštine bilo pod vodom, stanovništvo evakuisano... Centar grada prepun ljudi, uređeno šetalište, bašte restorana vrve od gostiju. Ni po čemu se ne razlikuje od bilo kog drugog grada u Srbiji, koji nije imao takvu vrstu izazova. Zapravo, kako reče predsednik opštine Miroslav Čučković, Obrenovac od predgrađa Beograda postaje njegov početak, njegova lokomotiva razvoja, ali i zanimljiva turistička destinacija. – Imali smo tu nesreću da je vodeni talas potopio skoro celu teritoriju. Za samo nekoliko sati svi smo imalin životni problem. Kada se voda povukla ostali smo bez 11.500 kuća, bez hiljadu i po poljoprivrednih gazdinstava, bez 956 malih preduzetničkih radnji, bez kompletne infrastrukture – razoreni
Društvo
20.05.2018 u 10:33
Svi Šarenci na saboru, ukupio njih 385
Poreklom iz Bileće, porodica Šarenac raseljena je iz Hercegovine širom sveta, što u potrazi za boljim životom što iz poznatih istorijskih razloga. Poslednjeg dana aprila njih skoro 400 stiglo je u zavičaj na prvi porodični sabor, da ojačaju rođačke veze, obnove prijateljstva i čuju više o istoriji svoga prezimena koje se prvi put pominje još u 15. veku. Nije bilo lako dr Draganu Šarencu, domaćinu sabora, da okupiti bratstvo koje je, po rečima nekih, raseljeno u 19 država sveta. Samo u Bileći na sedam mesat su Šarenci naseljeni, na tri mestu u Nevesinju, pa kod Ljubinja, u Foči, Hadžićima, Sokolcu, Rogatici, na Palama, oko manastira Papraća. Iz svih tih mesta rasuti su po svetu. Najstariji 93-godišnji Petar Šarenac je stigao iz Amerike s ostalim uglednim članovima ove porodice, od kojih
Društvo
29.04.2018 u 21:41
Sanjali pa sagradili bolnicu
Ve­o­ma smo po­no­sni i za­hval­ni svi­ma sa ko­ji­ma smo za­jed­nič­kim sna­ga­ma us­pe­li da sa­gra­di­mo bol­ni­cu za de­cu obo­le­lu od ma­lig­nih bo­le­sti i po­ka­že­mo ko­li­ka je moć ma­lih lju­di udru­že­nih u ve­li­kom i va­žnom ci­lju. A to je da sva­ko de­te u Sr­bi­ji ima naj­bo­lje uslo­ve le­če­nja i ne­ge, jer od to­ga za­vi­si i iz­le­če­nje, iz­ja­vi­la je za „Po­li­ti­ku” Jo­lan­da Ko­ro­ra, pred­sed­ni­ca Na­ci­o­nal­nog udru­že­nju ro­di­te­lja de­ce obo­le­le od ra­ka (Nur­dor). Ova ne­vla­di­na orga­ni­za­ci­ja, ko­ja po­sle 15 go­di­na po­sto­ja­nja mo­že da se po­hva­li za­vid­nim re­zul­ta­ti­ma, osno­va­na je 2003. go­di­ne na ini­ci­ja­ti­vu ro­di­te­lja de­ce obo­le­le od ra­ka, iz­le­če­ne i pre­mi­nu­le, uz po­dr­šku me­di­cin­skog oso­blja.
Društvo
28.04.2018 u 21:50
Sedam decenija Zavoda za zaštitu prirode
Za­vod za za­šti­tu i na­uč­no pro­u­ča­va­nje pri­rod­nih ret­ko­sti NR Sr­bi­je bio je na­ziv usta­no­ve osno­va­ne 30. apri­la 1948. go­di­ne s ci­ljem da oba­vlja de­lat­nost za­šti­te i una­pre­đe­nja pri­rod­ne ba­šti­ne na­še ze­mlje. U go­di­ni ve­li­kog ju­bi­le­ja ra­stu i oče­ki­va­nja ka­ko po pi­ta­nju ri­go­ro­zni­jeg ču­va­nja onog što je sta­vlje­no pod za­šti­tu, ta­ko i pro­ši­re­nje li­sta za­šti­će­nih pri­rod­nih do­ba­ra. – Pr­vo re­še­nje o za­šti­ti za­vod je do­neo 1949. go­di­ne i od­no­si se na za­šti­tu vo­do­pa­da Ve­li­ka i Ma­la Ri­palj­ka na Ozre­nu – ka­že Na­ta­ša Pa­nić, ru­ko­vo­di­lac gru­pe za obra­zov­no-iz­da­vač­ku de­lat­nost u ovoj na­uč­noj usta­no­vu.  Za se­dam de­ce­ni­ja po­sto­ja­nja za­vo­da, či­jim osni­va­njem za­po­či­nje
Društvo
11.04.2018 u 22:00
Nadoknadom za plastične flaše do korisnog otpada
Bačene prazne ambalaže sve je više, a prema nekim procenama u Srbije godišnje na divljim i zvaničnim deponijama završi oko 50.000 tona plastične, takozvane PET ambalaže. Za to vreme srpske fabrike za reciklažu zbog manjka ambalažnog otpada i nedostatka sirovina uvoze otpad iz zemalja u okruženju. Da bi se problem prevazišao, predstavnici Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada sastali su se sa ministrom zaštite životne sredine Goranom Trivanom i tražili konkretne poteze države. Prvo što su pomenuli jeste izrada studije o uvođenju depozitnog sistema za PET ambalažu, staklene boce i limenke, kako bi se sagledale mogućnosti i troškovi njegove primene. U prevodu, to znači plaćanje za ispražnjene boce i limenke koje se vrate u trgovinu. U susednim zemljama pokazalo se da novac, ma kako mali
Društvo
24.03.2018 u 22:00
I alkoholno piće je nečija intelektualna svojina
Kontrolišući kurirske pošiljke carinski službenici su, između ostalog, zaplenili i manju količinu alkoholnih pića poznatih domaćih brendova. U originalnoj ambalaži bio je lažni sadržaj. Da bi ovakvih slučajeva bilo što manje, a znanje o zaštiti prava intelektualne svojine veće, u organizaciji Uprave carina, Odeljenje za zaštitu intelektualne svojine, i Privredne komore Srbije, osmišljena je radionica za proizvođače i distributere alkoholnih pića. Međutim, zbog nedovoljnog interesovanja, koje govori o neshvatanju ozbiljnosti teme, radionica je odložena za 19. april. Monopol nad znanjem nekada se dugo čuvao. Konkurentima je trebalo dosta vremena da „prekopiraju” ideju. To, međutim, danas više nije slučaj, jer se znanje širi planetarno gotovo trenutno.
Društvo
17.03.2018 u 22:00
Me­šta­ni Stare pla­nine uje­dinjeno pro­tiv mini-elektra­na
Grad­nja mi­ni-hi­dro­e­lek­tra­ne (MHE) „Pa­kle­šti­ca” na re­ci Vi­so­či­ci u Par­ku pri­ro­de „Sta­ra pla­ni­na”, na te­ri­to­ri­ji op­šti­ne Pi­rot, uz­bur­ka­la je jav­nost. Me­šta­ni 15 me­snih za­jed­ni­ca Sta­re pla­ni­ne uje­di­ni­li su se u ci­lju za­šti­te svo­jih re­ka. Pro­stor­nim pla­nom op­šti­ne Pi­rot iz 2011. go­di­ne pred­vi­đe­na je iz­grad­nja čak 58 MHE – no­vih elek­tro­pri­vred­nih obje­ka­ta, od ko­jih su ne­ki pred­vi­đe­ni na lo­ka­ci­ja­ma u re­ži­mu dru­gog ste­pe­na za­šti­te, sa obra­zlo­že­njem da su „naj­ve­ći broj pred­lo­že­nih elek­tra­na pro­toč­ne i ra­de na se­zon­skim ve­li­kim vo­da­ma pri ota­pa­nju sne­ga i u ki­šnom pe­ri­o­du”. Ta­ko­đe se ka­že da se iz­grad­njom ovih elek­tra­na ne bi re­me­ti­li to­ko­vi re­ka i vo­do­to­ko­va, a i da bi
Početna / Slavica Stuparušić
10.06.2026 u 12:15
Peskov: Napad na panoramu u Sevastopolju potvrđuje ispravnost Rusije
10.06.2026 u 12:05
Potpisano Pismo o namerama o saradnji između Vojvodine i kineske provincije Ljaoning
10.06.2026 u 12:04
Tužilac traži maksimalne zatvorske kazne zbog zločina u „Ribnikaru”
10.06.2026 u 12:03
Bivši švedski vojnik optužen za špijunažu u korist Rusije
10.06.2026 u 12:02
Ubijen muškarac u Barseloni, zločin izvršen nedaleko od stanice policije
10.06.2026 u 12:01
U Brodu obeleženo 200 godina Matice srpske
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation