Od jula e-recepti u svim apotekama

Odstupanja i propusta ima, kao što se desilo pacijentu čiji je izabrani lekar otišao na specijalizaciju, pa mu je ime automatski izbrisano iz kompjuterskog sistema. U apoteci mu je rečeno da prepisanu terapiju, iako je trebalo da važi još tri meseca, ne može da preuzme, već da mora da ode kod novog doktora koji će mu produžiti važenje terapije.

– Recepti koji su propisani do trenutka odlaska lekara na specijalizaciju ili odlaska lekara u penziju neće biti osporeni, što znači biće plaćeni apoteci, tako da u ovakvim slučajevima apoteka ima obavezu da izda sve lekove koji su već u sistemu, bez obzira na to gde je lekar koji ih je napisao – odgovara Nikola Radoman iz Ministarstva zdravlja za „Politiku”.

Jedan od saveta pacijentima je da čim dobiju papirni recept pročitaju šta na njemu piše. Zašto je to važno, najslikovitije govori primer jedne Beograđanke, koja je došla kući iz apoteke i shvatila da je dobila terapiju koju do tada nije nikada koristila. Šta se dogodilo? Zabuna je otkrivena tek kad se pacijentkinja vratila kod izabranog lekara da pita zašto joj je promenjena terapija. Apotekarka joj je izdala ono što je pisalo na papirnom obrascu, ne obraćajući pažnju na podatke iz zdravstvene kartice, a ispostavilo se da je greškom medicinske sestre dobila papirne obrasce druge pacijentkinje.

Čitaoci koji su nam se obraćali sa pitanjima o elektronskim receptima pominjali su i još jedan problem u promeni terapije. Dakle, recepti se izdaju za šest meseci i na realizaciju pristižu svakih 30 dana, jedan za drugim. Pacijentu kome je zbog bolesti terapija promenjena doktorka je htela da ukine jedan lek i umesto njega ubaci drugi, potpuno suprotnog dejstva. Pacijent ističe da ona nije mogla da unese promenu u e-recepte koje je već propisala, pošto na svom ekranu u ordinaciji nije uspela da ih vidi jer su pušteni u opticaj, pa će on šest meseci nepotrebno uzimati dva leka, od kojih jedan neće koristiti.

– Svaka obnovljiva terapija je, kako to mi kažemo, dinamična, što znači da u bilo kojem trenutku može da se koriguje – ističe Radoman, dodajući da se određeni lek može izbaciti ili neki drugi dodati u terapiju, ali da će pacijentu to biti dostupno tek sa narednim terminom za uzimanje terapije.

– Ono što lekar mora da uradi ukoliko menja postojeću terapiju jeste da odmah ispiše novi neophodni lek „na akutnom receptu”, kako bi pacijent u tom trenutku dobio lek, a sve ostalo biće promenjeno u sistemu – objašnjavaju u Ministarstvu zdravlja.

Naš sagovornik podseća da izabrani lekar kroz sistem dobija povratnu informaciju o realizaciji recepta, i tako može da vidi da li se pacijent pridržava propisane terapije, odnosno da li je podiže, pa i kako je rešen problem sa tim lekovima suprotnog dejstva.

Ima slučajeva kada se umesto cele tablete uzima samo polovina ili četvrtina leka, tako da jedna kutija traje dva, pa i četiri meseca. Da li bi pacijent, uprkos tome što lekar nije sračunao koliko mu je kutija medikamenata zaista neophodno, svakog meseca trebalo da preuzme tu terapiju u apoteci ili tek kada potroši ono što je uzeo, pitali smo našeg sagovornika.

– Izabrani lekar kroz svoj zdravstveni informacioni sistem, rekli smo, ima podatak o tome da li je pacijent preuzeo lek, odnosno paralelu, zamenski lek. U narednom periodu razmatraće se mogućnosti za prevazilaženje navedenih situacija, centralizacijom postojećih kontrola kojima će se sistemski uređivati izdavanje količina. Pored toga, centralno će se upravljati i ograničenjima lekova sa liste – najavio je Nikola Radoman, podsetivši da je uvođenje e-recepta nastavak potpune primene Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (IZIS).

Prema daljem planu takozvane implementacije, sledeći korak biće potpuno izbacivanje papirnog recepta.

Predviđeno je da taj postupak bude okončan do kraja godine. To znači da će svi recepti koji budu propisivani na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja biti realizovani elektronskim putem, bilo da je reč o akutnim receptima (antibiotici, lekovi sa liste D, narkotici) ili obnovljivim (u koje spada terapija za hronične pacijente do šest meseci)

U Ministarstvu saznajemo da se u Srbiji godišnje ispiše više od 60 miliona recepata, koji potom bivaju čuvani u arhivi pet godina. To znači da se u svakom trenutku barata sa oko 300 miliona recepata. Računice kažu da će se potpunim izbacivanjem papirnih recepata u 2019. na neophodnoj hartiji, kao i tonerima i materijalu koji prati štampanje tolikog broja recepata, godišnje uštedeti oko dva miliona evra.