Од јула е-рецепти у свим апотекама

Одступања и пропуста има, као што се десило пацијенту чији је изабрани лекар отишао на специјализацију, па му је име аутоматски избрисано из компјутерског система. У апотеци му је речено да преписану терапију, иако је требало да важи још три месеца, не може да преузме, већ да мора да оде код новог доктора који ће му продужити важење терапије.

– Рецепти који су прописани до тренутка одласка лекара на специјализацију или одласка лекара у пензију неће бити оспорени, што значи биће плаћени апотеци, тако да у оваквим случајевима апотека има обавезу да изда све лекове који су већ у систему, без обзира на то где је лекар који их је написао – одговара Никола Радоман из Министарства здравља за „Политику”.

Један од савета пацијентима је да чим добију папирни рецепт прочитају шта на њему пише. Зашто је то важно, најсликовитије говори пример једне Београђанке, која је дошла кући из апотеке и схватила да је добила терапију коју до тада није никада користила. Шта се догодило? Забуна је откривена тек кад се пацијенткиња вратила код изабраног лекара да пита зашто јој је промењена терапија. Апотекарка јој је издала оно што је писало на папирном обрасцу, не обраћајући пажњу на податке из здравствене картице, а испоставило се да је грешком медицинске сестре добила папирне обрасце друге пацијенткиње.

Читаоци који су нам се обраћали са питањима о електронским рецептима помињали су и још један проблем у промени терапије. Дакле, рецепти се издају за шест месеци и на реализацију пристижу сваких 30 дана, један за другим. Пацијенту коме је због болести терапија промењена докторка је хтела да укине један лек и уместо њега убаци други, потпуно супротног дејства. Пацијент истиче да она није могла да унесе промену у е-рецепте које је већ прописала, пошто на свом екрану у ординацији није успела да их види јер су пуштени у оптицај, па ће он шест месеци непотребно узимати два лека, од којих један неће користити.

– Свака обновљива терапија је, како то ми кажемо, динамична, што значи да у било којем тренутку може да се коригује – истиче Радоман, додајући да се одређени лек може избацити или неки други додати у терапију, али да ће пацијенту то бити доступно тек са наредним термином за узимање терапије.

– Оно што лекар мора да уради уколико мења постојећу терапију јесте да одмах испише нови неопходни лек „на акутном рецепту”, како би пацијент у том тренутку добио лек, а све остало биће промењено у систему – објашњавају у Министарству здравља.

Наш саговорник подсећа да изабрани лекар кроз систем добија повратну информацију о реализацији рецепта, и тако може да види да ли се пацијент придржава прописане терапије, односно да ли је подиже, па и како је решен проблем са тим лековима супротног дејства.

Има случајева када се уместо целе таблете узима само половина или четвртина лека, тако да једна кутија траје два, па и четири месеца. Да ли би пацијент, упркос томе што лекар није срачунао колико му је кутија медикамената заиста неопходно, сваког месеца требало да преузме ту терапију у апотеци или тек када потроши оно што је узео, питали смо нашег саговорника.

– Изабрани лекар кроз свој здравствени информациони систем, рекли смо, има податак о томе да ли је пацијент преузео лек, односно паралелу, заменски лек. У наредном периоду разматраће се могућности за превазилажење наведених ситуација, централизацијом постојећих контрола којима ће се системски уређивати издавање количина. Поред тога, централно ће се управљати и ограничењима лекова са листе – најавио је Никола Радоман, подсетивши да је увођење е-рецепта наставак потпуне примене Интегрисаног здравственог информационог система (ИЗИС).

Према даљем плану такозване имплементације, следећи корак биће потпуно избацивање папирног рецепта.

Предвиђено је да тај поступак буде окончан до краја године. То значи да ће сви рецепти који буду прописивани на терет обавезног здравственог осигурања бити реализовани електронским путем, било да је реч о акутним рецептима (антибиотици, лекови са листе Д, наркотици) или обновљивим (у које спада терапија за хроничне пацијенте до шест месеци)

У Министарству сазнајемо да се у Србији годишње испише више од 60 милиона рецепата, који потом бивају чувани у архиви пет година. То значи да се у сваком тренутку барата са око 300 милиона рецепата. Рачунице кажу да ће се потпуним избацивањем папирних рецепата у 2019. на неопходној хартији, као и тонерима и материјалу који прати штампање толиког броја рецепата, годишње уштедети око два милиона евра.