Život se vratio u Obrenovac

Izletište Zabran, Arboretum, Jozića jaruga neka su od mesta koje domaćini preporučuju za posetu. Banjsko lečilište je, posle više od 117 godina od otvaranja, rekonstruisano. Zgrada Opštinskog kupatila zadržala je nekadašnji izgled, kao jedno od znamenja starog Obrenovca. Izvorište vode bogate lekovitim sastojcima je dovoljno izdašno da se obrenovačka banja približi standardima banjskog centra 21. veka. Zasad građani na raspolaganju imaju sedam novih kada, prostor za ordinaciju i lekarsku službu kao i prostor za fizikalnu terapiju.

Me­đu­tim, Obre­nov­čani su predstavlja­nje svo­je opšti­ne započeli u Ba­riču, pozna­tom po „Pr­voj iskri”, osnovanoj pre osam decenija, koja je bila zamajac raz­voja ovog kra­ja sve do počet­ka ju­goslo­ven­ske kri­ze. „Pr­va iskra – namen­ska” Ba­rič danas je je­dan od najvećih pro­izvođa­ča eks­plo­ziva u Evro­pi. Da nije bilo njih u industrijskoj zoni, posle bom­bar­dovanja i svih stradanja, pod­setio je Čučković, ne bi bilo oži­vlja­vanja ovog pro­sto­re – novog zapošlja­vanja.

– Na pro­sto­ru gde se nekada nalazio industrijski kom­pleks „Pr­va iskra – Ba­zna hemija” posle uklanja­nja objekta, pre dve godine položen je kamen temeljac za izgradnju kinesko-francuske fabri­ke „Mei Ta” koja je lider u pro­izvod­nji blo­kova i nosača motora, tur­bo-punja­ča i dru­gih delova za pozna­te automobil­ske brendove u sve­tu. Pre nego što je fabri­ka kre­nula s radom, 2017. godine, prve dve gru­pe zaposle­nih Obre­nov­čana bile su u Ki­ni na obu­ci, po dva meseca – obja­šnja­va predsed­nik Ko­misije za kul­turu Zo­ran Ćorlomanović, dodaju­ći da je u fabri­ci od 1.700 zaposle­nih devedeset odsto Obre­nov­čana. Prema nje­govim rečima, 200 uče­nika Tehnič­ke ško­le u Obre­nov­cu odmah po završet­ku ško­lovanja dobiće posao u toj kom­paniji.

– Po­lako se stvaraju uslovi da sva­ki čovek u Obre­nov­cu koji želi da radi dobije pri­liku da se zaposli – pri­ča Ćorlomanović, pokazuju­ći na gra­dilište na kome niče novi pogon kineske kom­panije u kome će biti posla, kako nam je rekao, za još 1.700 rad­nika, dakle oče­kuje se da bude zaposle­no oko 3.500 lju­di.

– Sve više mla­dih iz La­zarev­čana, Va­lje­vaca, Šapčana, Ublja­na dolazi da radi ovde – što je optimistično. Razlog je redov­na pla­ta, 41.000 dinara je minimal­na, počet­na, za najo­snovnije poslo­ve, pa naviše, u zavisno­sti od rad­nog mesta, odnosno obrazovanja. Plaćen je topli obrok, pre­voz, sva­ki minut pre­kovre­menog i smenski rad. Rad se organizuje u tri sme­ne. Znači, sve je regulisano zakon­ski – pri­meću­je naš sagovor­nik i dodaje da ima lju­di koji ne mogu da izdrže ritam, velike su nor­me. Je­dan broj mla­dih lju­di odu­sta­je. Ni­su navikli na rad­ne oba­veze i disci­pli­nu. Pravila su stroga, ako rad­nik dva puta ne sta­vi zaštitne nao­čare suspendovan je. Za­štitna oprema mora da se nosi. Za­posle­no je dosta devoja­ka i to na kon­tro­li odlivaka.

Go­sti­ma je poseb­no bio zanimljiv podatak da su obrenovač­ki pri­vat­nici, pogotovo trgov­ci koji ima­ju kio­ske i kafiće gde su lju­di radili za male pare ostali, zbog kon­kuren­cije, bez rad­ne sna­ge. Ta­ko su pri­nuđe­ni ne samo da podig­nu pla­te već i da pla­ća­ju na „belo”, pre­ko tekućeg računa dopri­nose i socijalno.

Na samo 200–300 metara od kineske fabri­ke pro­ći će auto-put u sklopu Ko­ridora 11. Na­pre­duju i radovi na izgradnji mosta na dve reke, Ko­lubari i Savi.

U samom Ba­riču danas živi sko­ro 15.000 lju­di. Do­sta ih je došlo ovde devedesetih iz Kraji­ne.

Čučković je goste pod­setio da se nalaze u energet­skom cen­tru Srbije, opšti­ni u kojoj se pro­izvodi više od polovine srp­ske struje, kao i više od polovine svih tur­bo-punja­ča za automobile koje viđa­mo na uli­cama.

– Tu su i pro­sto­ri koji­ma se ponosimo, kao što je manastir u Mi­slo­đi­nu. Ma­lo poznat dra­gulj naše kul­ture s mošti­ma monaha koji su, odu­pirući se sultanu Su­lejmanu, ovde bra­nili Srpstvo. Nažalost, oni su svi pobije­ni, a pri­likom obnove manasti­ra nađe­ni su nji­hovi ske­leti, žutih kao vosak – što je pra­vo čudo. S velikim zadovoljstvom želim da oba­vestim javnost da je naš manastir Svetog Hristi­fora u Mi­slo­đinu republi­ka uvr­sti­la u 99 sve­tinja koje su od velikog zna­čaja za Re­publi­ku Sr­biju i sta­vljen je na mapu turističkih poten­cija­la i Sr­bije i Be­ogra­da – rekao je Mi­roslav Čučković, obraća­ju­ći se prvoj organizovanoj gru­pi turista koja je pohodila ovo zda­nje.

Najstariji na ovom pod­ruč­ju manastir Svetog Hristi­fora osnovao je kralj Dragutin, u 13. veku, na temelji­ma rim­ske bazilike. Turci su prvi put uni­šti­li manastir posle Ko­sovskog boja, ali ga je despot Stefan obnovio. Po­sle tur­ske pohare u 17. veku, sve­tinja je zapuste­la do našeg vre­mena kada ga je svojom upornošću obnovila mati Ju­sti­na, igu­manija manasti­ra. Ma­nastir je 2015. osveštao patri­jarh srpski Irinej.

Tu­ristička gru­pa posetila je i rod­nu kuću Aleksan­dra Rankovića u Dražev­cu, a u selu Rovce crkvu Svete Petke...