Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.45	103.07	102.76
126.6	127.36	126.98

Beograd

26.05.2020 u 20:11

Rešavanje gorućeg ekološkog problema u gradu – gašenje postojeće neuslovne deponije i izgradnja nove savremene u Vinči, od juče je još za jedan korak izvesnije. Zatvaranjem finansijske konstrukcije između Međunarodne finansijske korporacije (IFC), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Razvojne banke Austrije (OeEB) omogućena je isplata 290.000.000 evra koja će osigurati realizaciju projekta proizvodnje energije iz otpada u Vinči. Reč je o isplati prvog dela zajma preduzeću „Beo čista energija” koje su osnovali preduzeća „Suez S.A”, japanski konglomerat „Itoču korporejšn” i „Margarita fond”, panevropski investicioni fond. Ove kompanije su pre tri godine potpisale javno-privatno partnerstvo sa gradom u oblasti upravljanja otpadom i to na 25 godina. Taj projekat između grada i

Beograd

25.05.2020 u 17:00

Magični breg iznad Grocke

I 128 godina posle njegovog rođenja i 40 godina od njegove smrti život Josipa Broza Tita i dalje je za mnoge obavijen velom misterije. Brojne priče o Titu i njegovom okruženju i danas su skrivene. Ponekad se u prašnjavim dokumentima pojavi poneki tračak, detalj koji malo rasvetljava razloge zbog kojih je nešto ili neko bio važan u njegovom okruženju. Iz fioka nedavno je izvučena i priča u kojoj se navode razlozi nastanaka čuvenog restorana „Vinogradi” u Grockoj u koji je Tito godinama dovodio svoje važne goste poput glumice Sofije Loren, astronauta Nila Armstronga, predsednika Indonezije Sukarna i druge brojne političare, umetnike, državnike... U papirima koje je jedan Gročanin sačuvao i dostavio Centru za kulturu ove opštine stoji da je restoran koji je dugo bio u vlasništvu „Metropola” na

Beograd

22.05.2020 u 18:30

Diani Budisavljević prostor na Savskom keju

Osim spomenika, Diana Budisavljević, žena koja je u Nezavisnoj državi Hrvatskoj u toku Drugog svetskog rata iz logora spasla hiljade mališana uglavnom pravoslavne vere, trebalo bi da dobije i park. Ovu inicijativu, koju je podneo Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, usvojila je juče Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada. Njeno ime trebalo bi da ponese potes na Savskom keju koji se proteže od Brankovog mosta do Beton hale. Usvojene su i inicijative da centralni park na prostoru „Beograda na vodi”, uz Bulevar Vudroa Vilsona i Nikolaja Kravcova, ponese naziv Savski park i da se podignu spomenici Petru Nikolajeviću Moleru i Aleksandru Deroku. – Kao što je svima poznato, Diana Budisavljević, hrabra Austrijanka, svojim požrtvovanjem i nesebičnom ljubavlju prema srpskom narodu

Beograd

21.05.2020 u 14:00

Dom za odbegle pčele

Više od 3.000 odbeglih rojeva pčela, prema podacima Beogradskog udruženja pčelara, živi u prestonici. Svoj „krov nad glavom” našle su u olucima, strehama, pa čak i kućama u kojima žive sugrađani. Ali ovi odbegli rojevi uskoro će u Srbiji prvi put dobiti svoj pravi dom. Juče na Svetski dan pčela počela je realizacija projekta u okviru kojeg će biti postavljen pčelinji azil u oglednom pčelinjaku „Košutnjak”. Ovo je jedinstven smeštaj i pristup očuvanja zajednice pčela u gradu i Srbiji. Projekat će biti realizovan u saradnji Beogradskog pčelarskog udruženja i kompanije „Delez Srbija” koja je zahvaljujući programu lojalnosti „Pčelice stvaralice” prikupila milion dinara za ovu namenu. – S obzirom na to da je pčela proglašena za ugroženu vrstu 2017. godine, svaki spaseni roj predstavlja jedinstvenu

Beograd

20.05.2020 u 12:53

Dan posvećen kraljici insekata

Najvažniji oprašivači, insekti koji nam obezbeđuju hranu i doprinose očuvanju životne sredine jesu pčele. Njima u čast 20. maja obeležava se Svetski dan pčela, a njegovo praznovanje počelo je pre dve godine na inicijativu Slovenije. Zbog epidemije kovida 19, ovogodišnje, treće obeležavanje je u znaku virtuelnih događaja. Kako kaže Roman Veksler, otpravnik poslova ambasade Republike Slovenije u Beogradu, pčelarstvo u Srbiji je, slično kao u Sloveniji, na veoma visokom nivou i predstavlja važnu poljoprivrednu granu. – Slovenija aktivno ulaže napore da se zaštite pčele i njihova životna sredina. Zato raduje činjenica da je Srbija među prvima prepoznala značaj međunarodne zaštite pčela i podržala inicijativu za proglašenje Svetskog dana pčela – rekao je Veksler. Pčele obezbeđuju

Beograd

19.05.2020 u 12:07

Ni pomaka u sanaciji kuća

Prošlo je oko godinu i po dana od kada su u Novogradskoj i Dobanovačkoj ulici u Zemunu posle pucanja vodovodne cevi naprsnuli zidovi i urušili se krovovi na nekoliko kuća i stambenoj zgradi višespratnici, a pomaka i dalje nema. Stanarima se u poslednjih godinu dana niko od nadležnih iz grada nije obratio, a bilo im je obećano da će sastanke imati skoro svake sedmice do rešenja ovog problema, tako da oni i dalje žive u oštećenim kućama. Jedan od žitelja Novogradske ulice broj 19 ne može ni da uđe u svoj dom jer se krovna konstrukcija razmakla, a zidovi raspukli toliko da se između njih komotno mogu staviti dve šake. U Novogradskoj jesu promenjene vodovodne cevi i asfaltirana je, ali je zbog bezbednosti zabranjeno da kroz nju prolaze vozila gradskog saobraćaja i teški kamioni što se,

Beograd

12.05.2020 u 18:14

Oštećena skulptura Herkulanke predata restauratorima

Rimsku skulpturu žene, staru oko 17 vekova, koju su pre nekoliko dana nepoznati vandali oborili i oštetili u lapidarijumu Velikog barutnog magacina na Beogradskoj tvrđavi pregledali su konzervatori Narodnog muzeja. Izlomljena je na nekoliko mesta, ali je pitanje da li postoji još naprslina nevidljivih golim okom. Mermerna skulptura uvijena je u specijalni celofan i spremna za detaljan konzervatorsko-restauratorski pregled. Restauratori će, najverovatnije, uspeti da joj vrate pređašnji izgled, ali je sigurno da ona posle ovakve štete nikada neće biti ista. Ova statua žene u bogatoj, dugoj, drapiranoj odeći, takozvanom hitonu, i sa ogrtačem (himation) koji se nosio preko ruke i glave pronađena je na Kalemegdanu kod Vojnog muzeja i pretpostavlja se da potiče s kraja drugog i početka trećeg

Beograd

10.05.2020 u 19:00

Hramovi od drveta sačuvali veru

Gradnja crkava brvnara ne iziskuje mnogo vremena, a i za premeštanje sa jednog mesta na drugo ne treba preveliki rad. To je posebno bilo važno u vremenima kada su Srbi svoje svetinje morali da čuvaju od turske osvete. Dešavalo se da pravoslavni hrišćani samo za jednu noć rastave crkvu i prenesu je sa jednog mesta na drugo da bi je spasli lomače. Još iz tog perioda ostala je u Beogradu pokoja crkva brvnara, ali raduje činjenica da se taj način gradnje vraća na ove prostore. Pobrojali smo deo crkava brvnara u Beogradu, ali sve one teritorijalno ne pripadaju Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj, već i eparhijama Šumadijskoj i Šabačko-valjevskoj. Jedna od najstarijih posvećena Mladencima u Vraniću Jedna od najstarijih beogradskih crkava brvnara nalazi se u Vraniću i posvećena je

Beograd

07.05.2020 u 17:29

Za odlazak u prirodu neophodna zaštita od krpelja

Mnogi sugrađani su jedva dočekali relaksirajuće mere da sedenje u stanovima zamene odlaskom u prirodu. Ali, kao i svakog proleća, potrebna je opreznost jer krpelji vrebaju. Najčešće borave u visokoj travi i onižem žbunju, a za rasprostranjenost im odgovara vlažno i toplo vreme. Istraživanje koje je u aprilu uradio Zavod za biocide i medicinsku ekologiju pokazalo je da su na šest od dvadesetak lokacija, odakle su uzimani uzorci, krpelji zaraženi bakterijom koja izaziva lajmsku bolest. – Zavisno od lokacije, zaraženost ovog parazita kreće se od 10 do 50 odsto. U parkovima i na uređenim zelenim površinama praktično ih ni nema jer se redovno kose i održavaju, i takve površine nisu dobro stanište za krpelje. Za razliku od njih, šume na obodu grada i izletišta prirodno su im stanište.

Beograd

06.05.2020 u 21:30

Ruska salata i šnenokle za povratak kući

Posle višednevnog dežurstva u Fabrici vode u Zabrežju radnici JKP „Vodovod i kanalizacija” Obrenovac dočekali su juče da pređu svoj kućni prag, istuširaju se u svom kupatilu i odmore na rođenom krevetu. Ovi ljudi su u tri smene od po petnaest dana brinuli o ovom vrlo važnom pogonu i pristali na radni karantin da bi obezbedili da se voda u ovoj opštini proizvodi bez zastoja. Neki od njih nisu u fabrikama u Zabrežju i Bariču, koje pripadaju obrenovačkom vodovodu, proveli dve nedelje, već kako ih je smena „zakačila”, kada se sve sabere ukupno mesec dana. Među njima je i Vladimir Marošanin, rukovodilac sektora za vodosnabdevanje u JKP „Vodovod i kanalizacija” Obrenovac. On se nalazio u prvoj turi zaposlenih čiji je petnaestodnevni rad počeo još 23. marta. – I ovog puta nas je na dežurstvu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branka Vasiljević