Уторак, 23.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.45	103.07	102.76
	126.6	127.36	126.98

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Бранка Васиљевић

Београд

26.05.2020 у 20:11

Договор зајмодаваца гради нову депонију

Решавање горућег еколошког проблема у граду – гашење постојеће неусловне депоније и изградња нове савремене у Винчи, од јуче је још за један корак извесније. Затварањем финансијске конструкције између Међународне финансијске корпорације (ИФЦ), Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и Развојне банке Аустрије (ОеЕБ) омогућена је исплата 290.000.000 евра која ће осигурати реализацију пројекта производње енергије из отпада у Винчи. Реч је о исплати првог дела зајма предузећу „Бео чиста енергија” које су основали предузећа „Суез С.А”, јапански конгломерат „Иточу корпорејшн” и „Маргарита фонд”, паневропски инвестициони фонд. Ове компаније су пре три године потписале јавно-приватно партнерство са градом у области управљања отпадом и то на 25 година. Тај пројекат између града и приватног

Београд

25.05.2020 у 17:00

Магични брег изнад Гроцке

И 128 година после његовог рођења и 40 година од његове смрти живот Јосипа Броза Тита и даље је за многе обавијен велом мистерије. Бројне приче o Титу и његовом окружењу и данас су скривене. Понекад се у прашњавим документима појави понеки трачак, детаљ који мало расветљава разлоге због којих је нешто или неко био важан у његовом окружењу. Из фиока недавно је извучена и прича у којој се наводе разлози настанака чувеног ресторана „Виногради” у Гроцкој у који је Тито годинама доводио своје важне госте попут глумице Софије Лорен, астронаута Нила Армстронга, председника Индонезије Сукарна и друге бројне политичаре, уметнике, државнике... У папирима које је један Грочанин сачувао и доставио Центру за културу ове општине стоји да је ресторан који је дуго био у власништву „Метропола” на

Београд

22.05.2020 у 18:30

Диани Будисављевић простор на Савском кеју

Осим споменика, Диана Будисављевић, жена која је у Независној држави Хрватској у току Другог светског рата из логора спасла хиљаде малишана углавном православне вере, требало би да добије и парк. Ову иницијативу, коју је поднео Горан Весић, заменик градоначелника, усвојила је јуче Комисија за споменике и називе тргова и улица Скупштине града. Њено име требало би да понесе потес на Савском кеју који се протеже од Бранковог моста до Бетон хале. Усвојене су и иницијативе да централни парк на простору „Београда на води”, уз Булевар Вудроа Вилсона и Николаја Кравцова, понесе назив Савски парк и да се подигну споменици Петру Николајевићу Молеру и Александру Дероку. – Као што је свима познато, Диана Будисављевић, храбра Аустријанка, својим пожртвовањем и несебичном љубављу према српском народу

Београд

21.05.2020 у 14:00

Дом за одбегле пчеле

Више од 3.000 одбеглих ројева пчела, према подацима Београдског удружења пчелара, живи у престоници. Свој „кров над главом” нашле су у олуцима, стрехама, па чак и кућама у којима живе суграђани. Али ови одбегли ројеви ускоро ће у Србији први пут добити свој прави дом. Јуче на Светски дан пчела почела је реализација пројекта у оквиру којег ће бити постављен пчелињи азил у огледном пчелињаку „Кошутњак”. Ово је јединствен смештај и приступ очувања заједнице пчела у граду и Србији. Пројекат ће бити реализован у сарадњи Београдског пчеларског удружења и компаније „Делез Србија” која је захваљујући програму лојалности „Пчелице стваралице” прикупила милион динара за ову намену. – С обзиром на то да је пчела проглашена за угрожену врсту 2017. године, сваки спасени рој представља јединствену

Београд

20.05.2020 у 12:53

Дан посвећен краљици инсеката

Најважнији опрашивачи, инсекти који нам обезбеђују храну и доприносе очувању животне средине јесу пчеле. Њима у част 20. маја обележава се Светски дан пчела, а његово празновање почело је пре две године на иницијативу Словеније. Због епидемије ковида 19, овогодишње, треће обележавање је у знаку виртуелних догађаја. Како каже Роман Векслер, отправник послова амбасаде Републике Словеније у Београду, пчеларство у Србији је, слично као у Словенији, на веома високом нивоу и представља важну пољопривредну грану. – Словенија активно улаже напоре да се заштите пчеле и њихова животна средина. Зато радује чињеница да је Србија међу првима препознала значај међународне заштите пчела и подржала иницијативу за проглашење Светског дана пчела – рекао је Векслер. Пчеле обезбеђују

Београд

19.05.2020 у 12:07

Ни помака у санацији кућа

Прошло је око годину и по дана од када су у Новоградској и Добановачкој улици у Земуну после пуцања водоводне цеви напрснули зидови и урушили се кровови на неколико кућа и стамбеној згради вишеспратници, а помака и даље нема. Станарима се у последњих годину дана нико од надлежних из града није обратио, a било им je обећано да ће састанке имати скоро сваке седмице до решења овог проблема, тако да они и даље живе у оштећеним кућама. Један од житеља Новоградске улице број 19 не може ни да уђе у свој дом јер се кровна конструкција размакла, а зидови распукли толико да се између њих комотно могу ставити две шаке. У Новоградској јесу промењене водоводне цеви и асфалтирана је, али је због безбедности забрањено да кроз њу пролазе возила градског саобраћаја и тешки камиони што се, углавном, и

Београд

12.05.2020 у 18:14

Оштећена скулптура Херкуланке предата рестаураторима

Римску скулптуру жене, стару око 17 векова, коју су пре неколико дана непознати вандали оборили и оштетили у лапидаријуму Великог барутног магацина на Београдској тврђави прегледали су конзерватори Народног музеја. Изломљена је на неколико места, али је питање да ли постоји још напрслина невидљивих голим оком. Мермерна скулптура увијена је у специјални целофан и спремна за детаљан конзерваторско-рестаураторски преглед. Рестауратори ће, највероватније, успети да јој врате пређашњи изглед, али је сигурно да она после овакве штете никада неће бити иста. Ова статуа жене у богатој, дугој, драпираној одећи, такозваном хитону, и са огртачем (химатион) који се носио преко руке и главе пронађена је на Калемегдану код Војног музеја и претпоставља се да потиче с краја другог и почетка трећег

Београд

10.05.2020 у 19:00

Храмови од дрвета сачували веру

Градња цркава брвнара не изискује много времена, а и за премештање са једног места на друго не треба превелики рад. То је посебно било важно у временима када су Срби своје светиње морали да чувају од турске освете. Дешавало се да православни хришћани само за једну ноћ раставе цркву и пренесу је са једног места на друго да би је спасли ломаче. Још из тог периода остала је у Београду покоја црква брвнара, али радује чињеница да се тај начин градње враћа на ове просторе. Побројали смо део цркава брвнара у Београду, али све оне територијално не припадају Архиепископији београдско-карловачкој, већ и епархијама Шумадијској и Шабачко-ваљевској. Једна од најстаријих посвећена Младенцима у Вранићу Једна од најстаријих београдских цркава брвнара налази се у Вранићу и посвећена је

Београд

07.05.2020 у 17:29

За одлазак у природу неопходна заштита од крпеља

Многи суграђани су једва дочекали релаксирајуће мере да седење у становима замене одласком у природу. Али, као и сваког пролећа, потребна је опрезност јер крпељи вребају. Најчешће бораве у високој трави и онижем жбуњу, а за распрострањеност им одговара влажно и топло време. Истраживање које је у априлу урадио Завод за биоциде и медицинску екологију показало је да су на шест од двадесетак локација, одакле су узимани узорци, крпељи заражени бактеријом која изазива лајмску болест. – Зависно од локације, зараженост овог паразита креће се од 10 до 50 одсто. У парковима и на уређеним зеленим површинама практично их ни нема јер се редовно косе и одржавају, и такве површине нису добро станиште за крпеље. За разлику од њих, шуме на ободу града и излетишта природно су им станиште. Зато их има

Београд

06.05.2020 у 21:30

Руска салата и шненокле за повратак кући

После вишедневног дежурства у Фабрици воде у Забрежју радници ЈКП „Водовод и канализација” Обреновац дочекали су јуче да пређу свој кућни праг, истуширају се у свом купатилу и одморе на рођеном кревету. Ови људи су у три смене од по петнаест дана бринули о овом врло важном погону и пристали на радни карантин да би обезбедили да се вода у овој општини производи без застоја. Неки од њих нису у фабрикама у Забрежју и Баричу, које припадају обреновачком водоводу, провели две недеље, већ како их је смена „закачила”, када се све сабере укупно месец дана. Међу њима је и Владимир Марошанин, руководилац сектора за водоснабдевање у ЈКП „Водовод и канализација” Обреновац. Он се налазио у првој тури запослених чији је петнаестодневни рад почео још 23. марта. – И овог пута нас је на дежурству било

Претходна Следећа

Почетна / Бранка Васиљевић

23.06.2026 у 09:23

Анђелковић: Блокадерска листа би после избора постала Ђокићева партија

23.06.2026 у 09:17

Ученици из Србије освојили пет медаља на Европској олимпијади из физике

23.06.2026 у 09:16

Откривени биомаркери који са 100 одсто тачности предвиђају смртни исход од еболе

23.06.2026 у 09:11

Ђилас бесан због емисије о „звучном топу”: Сви који су учествовали кривично ће одговарати

23.06.2026 у 09:08

Нафтни сектор тражи укидање ограничења горива: „Цена деривата не би експлодирала”

23.06.2026 у 09:03

У Минхену позвани да штеде воду: потрошња скочила за 20 одсто