Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.95	103.57	103.26
126.99	127.76	127.38

Beograd

06.03.2019 u 17:34

Ime parka po narodnom heroju Branku Paraću Relji

Park na uglu ulica Vase Pelagića i Ljube Jovanovića, ispred OŠ „Stefan Nemanja”, dobiće ime po narodnom heroju Branku Paraću Relji. To je odluka koju je donela većina odbornika na prekjučerašnjoj sednici Skupštine grada. Već juče pojavila su se oprečna mišljenja o ovom imenovanju zelene površine ispred osmoletke koja je nekada i sama nosila ime po Branku Paraću. Otkud se odjednom pojavila ideja da ovaj parkić ponese ime narodnog heroja, za koga veliki broj sugrađana nikad nije ni čuo, glavno je pitanje. Inicijativu da ova zelena površina dobije ime po narodnom heroju pokrenula je Irena Vujović, predsednica opštine Savski venac, na zahtev građana. Branko Parać Relja, kako piše u njegovoj biografiji, bio je učesnik narodnooslobodilačke borbe. Pred Drugi svetski rat radio je u

Hronika

04.03.2019 u 21:30

Kradu nakit i ikone

Nakit i predmeti od zlata ili srebra najčešće su umetnine kradene prošle godine u Srbiji. Za razliku od prethodnih vremena, kada su lopovima najinteresantnije bile crkve odakle su odnosili ikone, sada su se preorijentisali na stanove i kuće. Lane je, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova u Srbiji, ukradeno 39 zlatnih i srebrnih predmeta, što je, kako kažu, 73 odsto manje nego 2017. godine. – Od 2000. do 2014, prema podacima MUP-a, izvršena su 1.964 krivična dela u vezi s kulturnim dobrima, od kojih 50 odsto čine teške krađe. Krađama su najviše bili ugroženi lokaliteti iz rimskog perioda i crkve i manastiri, ali se 2009. godine menja trend pa se kriminalitet „premešta” u stanove i kuće.

Beograd

03.03.2019 u 11:04

Naselje sunca otrgnuto od močvare

Zvali su ga „Naselje sunca”. U goste su mu dolazili Tito, Jovanka, predstavnici nesvrstanih... Iznikao je iz močvare, a postao je dom generacijama Novobeograđana – Blok 45. Kako bi od prošlosti otrgli život u ovom bloku, žitelji su organizovali izložbu fotografija pod nazivom „45 godina Bloka 45”, koja je otvorena u galeriji „Neon” u Crnogorskoj ulici 10 u Savamali. Na izložbi su predstavljene fotografije Mesne zajednice „Sava”, Osnovne škole „Branko Radičević”, ličnih arhiva stanovnika Bloka 45 i s društvenih mreža. – Želeli smo da obeležimo 45 godina od kada je naš blok počeo da živi u pravom smislu te reči. To po nama nije trenutak kada je počeo da se gradi, već kada je u njemu počelo da se živi. Doseljavanje u Blok 45 je krenulo 1973. i 1974. E to su i godine našeg divnog, srećnog i

Beograd

28.02.2019 u 23:00

Ekološki horor u Padinskoj skeli

Da je Stiven King, pisac horor bestselera, slučajno 2004. godine zabasao u palilulske vrbake u Padinskoj skeli, imao bi sigurno mnogo veću inspiraciju za svoj roman „Vreća kostiju”. Umesto vreće tamo bi zatekao vagone izbelelih ostataka krupne i sitne stoke. Ali, on je knjigu objavio šest godina ranije pa nije imao tu priliku da se upozna sa hororom u kompleksu bivše Veterinarske ustanove „Glutin”. Na tom mestu već 15 godina leži oko 300 tona životinjskih ostataka. Nisu koske na tom mestu „usamljene”. U nekadašnjem fabričkom krugu koji se prostire na 330 ari nalaze se i ostaci različitih vrsta hemikalija. Neke su se razlile po tlu, neke su i dalje smeštene u već raspadnutim vrećama, buradima... A da li su opasne i koliko – to se još ne zna. Prošle sedmice prostor u blizini prirodnog

Beograd

21.02.2019 u 20:05

Za kosti u Padinskoj skeli niko nije nadležan

Oko 300 tona životinjskih kostiju koje se 15 godina nalaze u dvorištu nekadašnje Veterinarske uprave „Glutin” u Padinskoj skeli izgleda da će ostati tamo i dalje. Možda čak i narednu deceniju i po ako je suditi po odgovorima koje smo dobili od nekoliko institucija. Najverovatnije da će toliko vremena biti potrebno da se konačno utvrdi ko je nadležan za uništenje ove vrste otpada iz kruga ostataka fabrike. Kada se pojavila informacija da se na prostoru nekadašnjeg kompleksa „Glutina” nalaze zaostale kosti, ali i odbačene hemikalije, obratili smo se institucijama koje bi mogle da pomognu u uklanjanju ovog otpada. Odgovori su se uglavnom svodili na to da nisu nadležni. Podsetimo, „Glutin” koji se nekada, između ostalog, bavio preradom klaničkog otpada, proizvodnjom tutkala i

Beograd

19.02.2019 u 23:30

Ekološka bomba na dvadesetak kilometara od centra grada

Nesnosan smrad i neverovatan prizor nezamisliv za 21. vek i glavni grad dočekaće slučajnog posetioca koji zabasa u Ulicu Padinska skela bb, na opštini Palilula gde se nalaze ostaci nekadašnje Veterinarske uprave „Glutin”. Neprijatan miris i „slika” koji ga zapahnu kada savlada izlokani i trnjem obrastao put potiču od oko 300 tona kostiju ostavljenih na ovom prostoru još pre petnaestak godina. Ali, iz dvorišta nekadašnje moćne firme koja se bavila preradom klaničkog otpada ne preti samo ekološka katastrofa zbog kostiju, već i zbog hemikalija izlivenih po nekadašnjem fabričkom krugu smeštenom u blizini prirodnog kanala Vizelj.

Hronika

17.02.2019 u 23:30

Pikaso i Sezan kao taoci mafije

Nedavna krađa Mikelanđelove slike „Madona tišine” iz Crkve Svetog Lugerusa u Zeleu u Belgiji napravila je pometnju u umetničkom svetu i skrenula pažnju na krađe o kojima se u medijima nedovoljno govori, a deo su jedne od najprofitabilnijih grana kriminala. Procenjuje se da godišnji prihod od krađe umetninama iznosi od dve do šest milijardi dolara. – Od perioda Drugog svetskog rata ova vrsta razvila se u treću najprofitabilniju kriminalnu granu, posle nelegalne trgovine oružjem i narkoticima. Krađa umetničkih dela je finansijski povezana s drugim kriminalnim aktivnostima – od trgovine drogom i oružjem do terorizma. Tu vezu je veoma teško dokazati i, uprkos razvoju državnih mehanizama za zaštitu umetnina, ova krivična dela po pravilu ostaju nekažnjena. Ono što treba naglasiti jeste i to da

Beograd

06.02.2019 u 10:29

Novogodišnja rasveta gasi se posle Dana državnosti

Pod sjajem lampiona, lančanica i kugli dočekali smo gregorijansku, julijansku i kinesku Novu godinu. Vreme je da ukrasi koji su grad obasjavali još od novembra odu na zasluženi „odmor”. Kako su nedavno nadležni najavili, to će se najverovatnije dogoditi posle 15. februara, odnosno posle Sretenja i obeležavanja Dana državnosti. – Za taj posao biće nam potrebno oko mesec i po dana jer su ove godine ukrasi postavljeni na oko 120 lokacija u gradu, na 40 mesta više nego prošle godine – rekao je Aleksandar Cincar Poposki, direktor JP „Javno osvetljenje”. On je istakao da je zbog toga i postavljanje rasvete trajalo oko dva meseca. Rasveta će posle uklanjanja biti transportovana u magacin, gde će biti detaljno pregledana kako bi se utvrdilo da li je i koliko oštećena. Jer, ove godine brojni

Beograd

04.02.2019 u 23:30

Arčibald Rajs nastavio da živi u Milanovcu

O nama je znao više nego mi sami, u Srbiji je, posle Prvog svetskog rata ostao iz ljubavi prema narodu, a da bi nas sačuvao od svih naših mana i slabosti u amanet nam je ostavio i čuveni politički testament namenjen srpskom rodu „Čujte Srbi!”. Obeležena je stogodišnjica od završetka Prvog svetskog rata, ali ime dr Rodolfa Arčibalda Rajsa, osvedočenog prijatelja Srba, nije se mnogo spominjalo. Ovaj čovek, poreklom Nemac, obrazovanjem Švajcarac, po sopstvenoj želji sahranjen je na Topčiderskom groblju, pored Nade, deteta svog najboljeg prijatelja Alfreda Favra, dok mu je srce pohranjeno na Kajmakčalanu. Iako nije imao svog potomstva, Favrina deca bila su njegovi naslednici.

Beograd

27.01.2019 u 22:00

Divlje svinje sve bliže naseljima i ljudima

Da najvažnija sporedna stvar na svetu – fudbal nije strana ni divljim svinjama jasno su pre neki dan u Krnjači prikazale predstavnice ove vrste. One su u sitnim satima banule na teren. Doduše, umesto da šutiraju loptu, radile su ono što najbolje znaju – valjale su se po raskvašenom terenu. Posle njihove „utakmice” zelena površina pretvorena je u kaljugu. Predstavnici fudbalskog kluba „Poštar Zvezdara” koji su godinama sređivali ovaj prostor zatražili su pomoć od nadležnih da bi sprečili ove neobične posetioce da upadaju u njihov teren. Pojam divlja svinja odmah upućuje na životinju koja obitava u divljini, u praksi je to daleko od istine. One su nam već postale komšije i mnoge od njih žive na nekoliko kilometara od centra grada. Postavilo se pitanje zašto su ove oprezne životinje

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branka Vasiljević