Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Beograd

12.04.2022 u 18:15

„Zvuci srca” – mesto za druženje i širok osmeh

Na kafu, čaj, toplu čokoladu i širok osmeh koje dobiju u kafiću „Zvuci srca” na Čuburi navikao se gotovo ceo komšiluk. Odlazak na kratak razgovor, druženje, jutarnje i popodnevno kafenisanje postao je već ritual za mnoge iz susedstva, ali i one koji žive u drugim delovima grada. I ne bez razloga. U ovom kafiću besprekorno uređenom već tri godine uspešno radi petnaestak osoba koje imaju problema u razvoju. Oni su napravili tako dobru domaćinsku atmosferu da je boravak u kafeu, koji odiše higijenom i nekim opuštajućim mirom, u Čuburskoj 12, pravi odmor i relaksacija. – Njih petnaest je stalno zaposleno. Deo zaposlenih su konobari, drugi rade u kuhinji, treći u radionici gde se šiju cegeri ili štampaju šolje i majice sa zanimljivim natpisima. Odlično su se snašli, tako da sada bez problema

Beograd

12.04.2022 u 10:16

Počela sezona krpelja

Nekoliko dana sa temperaturom višom od pet stepeni bilo je dovoljno da se u travi pojave krpelji. Da ih ima u velikom broju mogli su prvi da uoče vlasnici kućnih ljubimaca – pasa i mačaka. To znači da bi sugrađani trebalo da povedu računa kada kreću u prirodu i na mestima gde ima zelenih površina. Jer, krpelji najčešće budućeg „domaćina” čekaju na vlatima trave i u niskom žbunju. Krpelji su prenosioci različitih bolesti kao što su lajmska bolest, virusni encefalitis, humana granulocitna anaplazmoza, kju groznica, krimska i omska hemoragična groznica, tularemija, krpeljski meningoencefalitis, erlihioza, babezioza... Svoju buduću „žrtvu” ovi mali krvoloci osete posebnim hemoreceptorima. Privlači ih ugljen-dioksid, mlečna kiselina, amonijak i butanska kiselina, ali reaguju i na svetlosne

Kultura

06.04.2022 u 12:44

Vodena kapija iz 18. veka

U okviru izgradnje linijskog parka na potezu od Beton hale do Bastiona Svetog Jakova, na priobalnom bedemu Beogradske tvrđave izvode se ovih dana arheološka istraživanja Vodene kapije 1. Zajedno ih izvode Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Arheološki institut Beograda i „Zelenilo – Beograd”. – Cilj radova je da se u celini istraži jedan segment priobalne zone sa Vodenom kapijom, i da se posle arheoloških istraživanja i konzervatorsko-restauratorskih radova ona prezentuje u okviru sadržaja linijskog parka. Za ovu kapiju se znalo i ranije, ali se ona nije videla jer se ceo taj potez u dužini od oko 500 metara nalazio uz nekadašnju prugu. Zbog toga je bio skriven nasipom zemlje na nekim mestima visokim i do četiri metra. Nažalost, nasip je dosta oštetio priobalne bedeme, ali

Beograd

04.04.2022 u 18:00

Uskoro klikom do elektronske čitulje

U prethodne tri godine, zbog pandemije, mnogi nisu mogli na dostojanstven način da se oproste od preminulih, da obiđu grobove najmilijih, brinu o njima, polože cveće, zapale sveću… Zbog toga je Javno komunalno preduzeće „Pogrebne usluge” odnedavno uvelo onlajn način plaćanja naknada za zakup i održavanje grobnih mesta, naručivanje cvetnih aranžmana, kontrolu uplata za grobna mesta... Ali, kako kaže Vladan Đukić, v. d. direktora ovog preduzeća, to je samo početak. – Radi se o još nekoliko projekata digitalizacije usluga, a jedan od njih je veb-portal za objavljivanje elektronskih čitulja. On će sadržati i lokaciju svakog grobnog mesta kako bi se ljudi lakše snašli. Veb-portal E-čitulja će omogućiti građanima i da na mejl dobiju link koji mogu da podele (SMS, mejl, Viber, Fejsbuk...) i

Beograd

02.04.2022 u 19:30

Prva srpska šećerana pretvorena u deponiju

Kapije Prve srpske šećerane „Dimitrije Tucović” osnovane daleke 1898. godine zatvorene su decenijama. Čuvena Šećerana na Čukarici gde se proizvodio kristal i šećer u kocki zamandaljena je još 1983, a pre nekoliko godina vrata je zatvorio i veliki pogon u Padinskoj skeli. Osim što je bilo dosta loših pokušaja privatizacije, ali i nelegalnog zauzimanja državnog zemljišta u Padinskoj skeli, ovaj prostor na levoj obali Dunava bio je napušten od svih. Sada je, nažalost, postao i divlja deponija. Iza kapija šećerane, kako saznajemo, istovara se komunalni i građevinski otpad. – Građani su nas zvali i rekli da gotovo svakodnevno u krugu Prve srpske fabrike šećera „Dimitrije Tucović” u Padinskoj skeli kamioni izbacuju otpad. U krug fabrike je jedino moguće ući uz odobrenje obezbeđenja, a

Beograd

30.03.2022 u 17:53

Uz pomoć domaće pameti do novih vatrogasnih vozila

Tri prototipa vatrogasnih vozila, koja su prvi put proizvedena u Srbiji, predstavljena su juče u novoj Vatrogasno-spasilačkoj stanici u Novom Beogradu. Vozila su rezultat srpske pameti i rada i napravljena su u kompanijama „Zastava TERVO” iz Kragujevca i FAP iz Priboja, a do avgusta ove godine biće ih još dva. To je najavio Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova. – U ovim teškim vremenima samo ono što sami proizvedemo to je naše. Zato je važno ulaganje u domaću industriju, proizvodnju i pamet, da ne bismo zavisili od drugih, od tuđe proizvodnje i tuđe dobre volje. Kada sam postao ministar unutrašnjih poslova, naredio sam da ministarstvo opremu, naoružanje, uniforme, vozila, sve što se proizvodi kod nas, nabavlja isključivo od domaćih proizvođača – istakao je, između ostalog,

Beograd

29.03.2022 u 15:45

Nova vatrogasna stanica spasava Novi Beograd

Na nju se čekalo sedam decenija, praktično od trenutka kada su u močvari na Novom Beogradu nikle prve zgrade. Najava da će ova najnaseljenija opština u Srbiji dobiti vatrogasnu stanicu bilo je više puta prošlih decenija, menjale su se predviđene lokacije za nju, veličina, ali je tek nedavno ovaj preko potrebni objekat izgrađen u Ulici Đorđa Stanojevića. U novo montažno zdanje vatrogasne stanice mogu da se smeste četiri vozila, ali ono je izuzetno značajno za ovaj deo grada. Nekada se na intervencije u Novi Beograd stizalo iz Zemuna ili sa Voždovca, pa je u saobraćajnom špicu dragoceno vreme trošeno na probijanje kroz vozilima zakrčene ulice. Sada će dolazak vatrogasaca biti i lakši i brži. – Objekat se prostire na oko 500 kvadrata i izgrađen je na dva nivoa. U prvom nivou su garaža,

Beograd

17.03.2022 u 15:15

Murali posvećeni istaknutim ženama

Branislava Brana Perović Nešković bila je naučnica, fizičarka, revolucionarka, učesnica Narodnooslobodilačke borbe i prva direktorka Instituta za nuklearne nauke „Vinča”. Jedna je od onih žena koje su svojim radom inspirisale druge, zbog čega je u toku oslikavanje njenog murala na zidu OŠ „Ilija Garašanin” u Grockoj. Ona će biti jedna od deset dama čiji će se lik naći na muralima širom Srbije, a sve u sklopu projekta „Izuzetne žene Srbije” koji sprovodi ambasada Kraljevine Holandije u saradnji sa Centrom za ženske studije i Kulturnim centrom „Grad”. Ambasada je inicirala ovaj projekat da bi odala počast brojnim uspešnim ženama iz bogate srpske istorije koje su svojim radom i aktivizmom doprinele rodnoj ravnopravnosti. – Podržali smo ovaj projekat i imamo čast da budemo „domaćin” jednom

Beograd

14.03.2022 u 16:01

Podzemni kontejneri – samo za reciklažni otpad

Sugrađani u Bulevaru Zorana Đinđića u blizini broja 16 bili su zatečeni kada su pre nekoliko dana otkrili da su podzemni kontejneri u njihovom kraju zatvoreni. Pitali su se zašto je to urađeno i šta će na mestu tih kontejnera biti ubuduće. Kako su rekli u Javnom komunalnom preduzeću „Gradska čistoća”, podzemni kontejneri na ovoj lokaciji neće biti uklonjeni, već pretvoreni u mesto gde će se odlagati otpad za reciklažu, dok su za kućno smeće određeni nadzemni kontejneri. Postavljanje podzemnih kontejnera počelo je 2010. posle obnove Bulevara kralja Aleksandra kada je ugrađeno prvih 157. Ukupno je za oko godinu dana ugrađeno oko 1.800 podzemnih posuda. Ali, ispostavilo se da tender nije sproveden kako treba, da ti kontejneri i gazišta oko njih nisu dobrog kvaliteta i da su štete po ovo

Beograd

09.03.2022 u 12:19

Od topole ostali samo panjevi

Da li je neko na Adi Ciganliji isekao topolu visoku petnaestak metara, a tri njene „sestre” zasekao da bi nešto gradio, proširio baštu, ili su mu samo „smetale”, pitanje je na koje će odgovor, nadamo se, dati policija i tužilaštvo. Za one koji se ovih dana zateknu u blizini „Bikini bara” smeštenog pred kraj makiške strane dovoljan je samo pogled na oboreno i iseckano stablo pa da sve bude jasno. Malobrojni šetači koji su juče odlučili da obiđu krug oko Ade ostali su začuđeni kada su videli zaštitnu traku i upozorenje da su stabla sklona padu. – Video sam na televiziji da je jedno stablo isečeno, a da su tri zasečena, pa mi nije jasan motiv. U prvi mah sam pomislio da su trula i da preduzeće „Ada Ciganlija” seče drveće zbog bezbednosti prolaznika, ali mi neko reče da oni nisu dali

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branka Vasiljević