Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Beograd

16.03.2017 u 23:45

Život i delo Agustina Bariosa

Izložba fotografija „Život i delo Agustina Bariosa Mangorea Cuan raudo es mi girar” čiji je autor Karlos Salsedo Senturion predstavljena je u Institutu „Servantes”. Na postavci su prikazane 42 fotografije koje dokumentuju život i rad Agustina Bariosa Mangorea u periodu od 1885. do 1944. godine. Prestonička publika imaće prvi put priliku da se i na predavanjima i filmskim projekcijama upozna sa kompozitorom koga kritičari smatraju južnoameričkim Šopenom gitare. O značaju postavke govorili su direktor „Servantesa” Enrike Kamaćo Garsija i Boško Radojković, direktor „Gitar art festivala”. Neke od najlepših Bariosovih kompozicija na gitari izveo je Vuk Dragičević. Autor izložbe smatra se jednim od najvećih svetskih poznavalaca stvaralaštva paragvajskog gitariste i kompozitora. Salsedo je

Beograd

15.03.2017 u 22:59

Tri lica samoće

Milica je student završne godine nemačkog jezika u Gracu. Čeka je mesto prevodioca u srpskom Ministarstvu spoljnih poslova. Umesto da se vrati u Beograd, ona saopštava roditeljima da se udaje za Marija, građevinskog inženjera. Tom odlukom ih nije obradovala. Studentski život u Gracu mladi bračni par zamenjuje u njegovom rodnom Zagrebu. Sreću im kvari Veliki rat. Marija je mobilisala austrijska kruna, da projektuje pruge na istoku. On gine, a Milica ostaje sama, kao dvostruki gubitnik. Osim što je izgubila muža, njen poraz je i u tome što je žena stradalog neprijatelja nove države. Ovim se otkriva prvo od „Tri lica samoće”. To je naziv predstave koja je premijerno izvedena u Bitef teatru. Pisac Željko Jovanović komad je posvetio ženama okruženim ratom. Ono što otežava njihov život i gura ih u

Beograd

15.03.2017 u 08:01

Umij se, obriši se lepo

Izložba „Umij se, obriši se lepo: rekviziti za ličnu higijenu 20. veka u etnografskoj zbirci Gradskog muzeja Senta” autorke Agneš Nađ Abonji predstavljena je u Manakovoj kući. Postavku čine muzejski eksponati koji svedoče kako se održavala lična higijena, a posetioci su u prilici da se upoznaju sa segmentom kulture lične higijene u prošlom veku, posebno kako se ona održavala za vreme Božića i Uskrsa, najvećih godišnjih praznika Mađara katolika. Krčag, lavor, bokal, umivaonik, drvena kadica za kupanje, peškiri, sapuni, pribor za brijanje i šišanje muškaraca i raznovrsne posude koje su služile za čuvanje vode ili kupanje čine deo bogate zbirke upotpunjene panoima sa fotografijama i pričom o običajima i tradiciji. – Namera nam je bila da predstavimo muzejske predmete koji više

Beograd

13.03.2017 u 22:31

Mozak u zemlji snova

Čovek je jedini sisar koji voljno odlaže spavanje. Snove u boji ima 75 odsto ljudi, a do pojave televizije u boji to se dešavalo samo kod petnaest odsto osoba. Kada je mlad mesec bolje se spava, dok pun mesec razbija san – ovo su neke od zanimljivosti koje su se čule i na koje su traženi odgovori tokom predavanja „Zašto spavamo i šta sanjamo”. Tribina na kojoj se tražilo mesto više priređena je u Galeriji nauke i tehnike SANU kao deo manifestacije „Nedelja svesti o mozgu” čiji je ovogodišnji slogan „Mozak u zemlji snova”. Predavač je bila profesor dr Lidija Radenović. Ona je podsetila na činjenicu da potreba za spavanjem opada kako čovek stari. Takav primer, kako je navela, nalazi se u klasičnoj književnosti „Starac i more” Ernesta Hemingveja, gde starac kaže „Starost je moj budilnik” i

Kultura

11.03.2017 u 09:50

Umetnici – akademici SANU iz kolekcije Pavla Beljanskog

Izložba „Umetnici, akademici SANU iz kolekcije Pavla Beljanskog” predstavljena je u Domu Vojske Srbije. Priređivanje ove postavke jedno je od centralnih dešavanja kojim Spomen-zbirka Pavla Beljanskog tokom 2017. godine obeležava šest decenija otkako ju je diplomata, kolekcionar i darodavac Pavle Beljanski potpisivanjem Ugovora o poklonu pravno osnovao 18. novembra 1957. godine. Ujedno je obeleženo i pola veka od osnivanja Umetničkog saveta Galerije SANU, kao i same galerije ove značajne institucije. Na skupu Odeljenja likovne i muzičke umetnosti SANU, u januaru 1966, iznet je predlog da se osnuje likovna galerija, a dve godine kasnije i zvanično otvori za javnost. U okviru pratećeg programa izložbe biće održana tumačenja postavke, kreativne radionice za decu i projekcije

Beograd

10.03.2017 u 08:13

Međunarodni pozorišni festival Slavija

Razni pogoni se otvaraju u našoj zemlji pa je meni pripala čast da otvorim najvažniji pogon – pogon kulture – ozaren radošću kazao je doajen srpskog glumišta Vlasta Velisavljević. On je ovim rečima proglasio otvorenim 16. Međunarodni pozorišni festival Slavija 2017. Program smotre koja će trajati do 16. marta, najavljujući učesnike iz Rusije, Belorusije, Irana, Bugarske, Estonije, Kazahstana i Srbije, predstavio je direktor Pozorišta „Slavija” Batrić Žarković. Prva na repertoaru bila je predstava „Gospodin Ibrahim” Eriha Emanuela Šmita u izvođenju ruskog ansambla Akademskog omladinskog pozorišta Rostov na Donu. Režiju je uradio Mihail Zets. Ova smešna i dirljiva filozofska priča o ljubavi i trpeljivosti počinje priznanjem ili svojevrsnom ispovešću mladića koji kaže „Sa

Beograd

07.03.2017 u 23:20

Moderne sevdalinke

Sevdalinku su ogrnuli u moderno ruho, ali i na najlepši način sačuvali njenu izvornost. U tom poduhvatu grupa „Mostar sevdah rejunion” je jedinstvena. Koliko su puteva ka publici otvorili i na koji način su je pesmom pridobili pokazali su na koncertu priređenom u „Sava centru”. Prema „diktatu” osnivača i producenta benda Dragana Šestića, sevdah putovanje počelo je numerom „Sinoć sam ti, Safo, dvoru dolazio”. Emocije su probudili pesmama „Čudna jada od Mostara grada”, „Što te nema”, „Zapevala sojka ptica”, „Moj dilbere”… Članovi benda pokazali su umeće i u kombinaciji roka, džeza, bluza, a čule su se i nove numere i hitovi sa kompilacije „Kings of sevdah”. Grupa je tokom skoro dve decenije postojanja izdala devet albuma, na kojima su sarađivali sa mnogim zvezdama iz regiona,

Beograd

07.03.2017 u 22:50

Staro srpsko izdavaštvo od 1494. do 1918. godine

Čudesni svet velikih izdavača, urednika, pisaca, lektora, korektora, redaktora i dizajnera oživljen je na izložbi „Staro srpsko izdavaštvo (1494–1918)” čiji je autor mr Vladimir Anđelković. Postavka je priređena u Galeriji RTS-a i na njoj dominira 150 printova velikog formata na kojima su prikazani portreti i poslovne biografije svih velikih izdavača, dokumenti o njihovom poslovanju i artefakti o vremenu nastajanja izdavaštva kao posebne profesije, ali i stotinak izuzetnih knjiga odštampanih na davno zaboravljenom slavenoserbskom pismu. Posetioci su u prilici da saznaju i kako je nastajalo srpsko izdavaštvo i na koji način su se stvarale izdavačke imperije. U galerijskom prostoru svila se uzbudljiva priča o usponu dvestotinak izdavača koji su oblikovali modernu srpsku kulturu u

Kultura

04.03.2017 u 10:15

Srpska umetnost u deset slika

Povodom manifestacije „Mesec frankofonije” i 170 godina postojanja Galerije Matice srpske, u Francuskom institutu priređena je izložba digitalnih printova na platnu „Srpska umetnost u deset slika. Iz kolekcije Galerije Matice srpske” čiji je autor Snežana Mišić, viši kustos. Postavka je, prema njenim rečima, nastala u želji da se sa deset dela različitih umetnika predstavi umetnička kolekcija i razvoj srpske umetnosti nastale u periodu od 18. do polovine 20. veka. To je bila prilika da se, kako je objasnila kustoskinja, pokaže proces transformacije umetnika i njihovo uključivanje u savremene stvaralačke tokove. Od devet hiljada radova odabrano je prvih deset dela srpske umetnosti koja se u ovom izložbenom prostoru u Knez Mihailovoj ulici mogu videti do 14. aprila. Posetioci će

Beograd

03.03.2017 u 08:29

Nikolaj Krasnov – album sećanja

U kripti Hrama Svetog Save na Vračaru predstavljena je izložba i promovisana monografija „Nikolaj Krasnov – album sećanja”, čiji je autor Dragomir Acović. Postavku nastalu u saradnji sa kompanijom NIS a. d., sa kojom grad sarađuje u okviru projekta „Zajednici zajedno”, otvorio je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević. On je istakao da su tragovi ovog plodnog arhitekte večni i da će svako njegovo delo ostati pozitivan beleg srpske prestonice, ali i drugih toponima na kojima obitava srpski narod. Posebno je, prema njegovoj oceni, dragoceno Nikolajevo projektovanje Spomen-kosturnice na ostrvu Vido i Srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku, čime je dokazao da je ušao u najdublju emotivnu ljudsku i istorijsku intimu ovog naroda. – Krasnova je u Srbiju dovela nevolja

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Kurteš