Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Александра Куртеш

Београд

16.03.2017 у 23:45

Живот и дело Агустина Бариоса

Изложба фотографија „Живот и дело Агустина Бариоса Мангореа Cuan raudo es mi girar” чији је аутор Карлос Салседо Сентурион представљена је у Институту „Сервантес”. На поставци су приказане 42 фотографије које документују живот и рад Агустина Бариоса Мангореа у периоду од 1885. до 1944. године. Престоничка публика имаће први пут прилику да се и на предавањима и филмским пројекцијама упозна са композитором кога критичари сматрају јужноамеричким Шопеном гитаре. О значају поставке говорили су директор „Сервантеса” Енрике Камаћо Гарсија и Бошко Радојковић, директор „Гитар арт фестивала”. Неке од најлепших Бариосових композиција на гитари извео је Вук Драгичевић. Аутор изложбе сматра се једним од највећих светских познавалаца стваралаштва парагвајског гитаристе и композитора. Салседо је

Београд

15.03.2017 у 22:59

Три лица самоће

Милица је студент завршне године немачког језика у Грацу. Чека је место преводиоца у српском Министарству спољних послова. Уместо да се врати у Београд, она саопштава родитељима да се удаје за Марија, грађевинског инжењера. Том одлуком их није обрадовала. Студентски живот у Грацу млади брачни пар замењује у његовом родном Загребу. Срећу им квари Велики рат. Марија је мобилисала аустријска круна, да пројектује пруге на истоку. Он гине, а Милица остаје сама, као двоструки губитник. Осим што је изгубила мужа, њен пораз је и у томе што је жена страдалог непријатеља нове државе. Овим се открива прво од „Три лица самоће”. То је назив представе која је премијерно изведена у Битеф театру. Писац Жељко Јовановић комад је посветио женама окруженим ратом. Оно што отежава њихов живот и гура их у

Београд

15.03.2017 у 08:01

Умиј се, обриши се лепо

Изложба „Умиј се, обриши се лепо: реквизити за личну хигијену 20. века у етнографској збирци Градског музеја Сента” ауторке Агнеш Нађ Абоњи представљена је у Манаковој кући. Поставку чине музејски експонати који сведоче како се одржавала лична хигијена, а посетиоци су у прилици да се упознају са сегментом културе личне хигијене у прошлом веку, посебно како се она одржавала за време Божића и Ускрса, највећих годишњих празника Мађара католика. Крчаг, лавор, бокал, умиваоник, дрвена кадица за купање, пешкири, сапуни, прибор за бријање и шишање мушкараца и разноврсне посуде које су служиле за чување воде или купање чине део богате збирке употпуњене паноима са фотографијама и причом о обичајима и традицији. – Намера нам је била да представимо музејске предмете који више нису у

Београд

13.03.2017 у 22:31

Мозак у земљи снова

Човек је једини сисар који вољно одлаже спавање. Снове у боји има 75 одсто људи, а до појаве телевизије у боји то се дешавало само код петнаест одсто особа. Када је млад месец боље се спава, док пун месец разбија сан – ово су неке од занимљивости које су се чуле и на које су тражени одговори током предавања „Зашто спавамо и шта сањамо”. Трибина на којој се тражило место више приређена је у Галерији науке и технике САНУ као део манифестације „Недеља свести о мозгу” чији је овогодишњи слоган „Мозак у земљи снова”. Предавач је била професор др Лидија Раденовић. Она је подсетила на чињеницу да потреба за спавањем опада како човек стари. Такав пример, како је навела, налази се у класичној књижевности „Старац и море” Ернеста Хемингвеја, где старац каже „Старост је мој будилник” и пита се „Зашто

Култура

11.03.2017 у 09:50

Уметници – академици САНУ из колекције Павла Бељанског

Изложба „Уметници, академици САНУ из колекције Павла Бељанског” представљена је у Дому Војске Србије. Приређивање ове поставке једно је од централних дешавања којим Спомен-збирка Павла Бељанског током 2017. године обележава шест деценија откако ју је дипломата, колекционар и дародавац Павле Бељански потписивањем Уговора о поклону правно основао 18. новембра 1957. године. Уједно је обележено и пола века од оснивања Уметничког савета Галерије САНУ, као и саме галерије ове значајне институције. На скупу Одељења ликовне и музичке уметности САНУ, у јануару 1966, изнет је предлог да се оснује ликовна галерија, а две године касније и званично отвори за јавност. У оквиру пратећег програма изложбе биће одржана тумачења поставке, креативне радионице за децу и пројекције документарних

Београд

10.03.2017 у 08:13

Међународни позоришни фестивал Славија

Разни погони се отварају у нашој земљи па је мени припала част да отворим најважнији погон – погон културе – озарен радошћу казао је доајен српског глумишта Власта Велисављевић. Он је овим речима прогласио отвореним 16. Међународни позоришни фестивал Славија 2017. Програм смотре која ће трајати до 16. марта, најављујући учеснике из Русије, Белорусије, Ирана, Бугарске, Естоније, Казахстана и Србије, представио је директор Позоришта „Славија” Батрић Жарковић. Прва на репертоару била је представа „Господин Ибрахим” Ериха Емануела Шмита у извођењу руског ансамбла Академског омладинског позоришта Ростов на Дону. Режију је урадио Михаил Зетс. Ова смешна и дирљива филозофска прича о љубави и трпељивости почиње признањем или својеврсном исповешћу младића који каже „Са

Београд

07.03.2017 у 23:20

Модерне севдалинке

Севдалинку су огрнули у модерно рухо, али и на најлепши начин сачували њену изворност. У том подухвату група „Мостар севдах рејунион” је јединствена. Колико су путева ка публици отворили и на који начин су је песмом придобили показали су на концерту приређеном у „Сава центру”. Према „диктату” оснивача и продуцента бенда Драгана Шестића, севдах путовање почело је нумером „Синоћ сам ти, Сафо, двору долазио”. Емоције су пробудили песмама „Чудна јада од Мостара града”, „Што те нема”, „Запевала сојка птица”, „Мој дилбере”… Чланови бенда показали су умеће и у комбинацији рока, џеза, блуза, а чуле су се и нове нумере и хитови са компилације „Kings of sevdah”. Група је током скоро две деценије постојања издала девет албума, на којима су сарађивали са многим звездама из региона,

Београд

07.03.2017 у 22:50

Старо српско издаваштво од 1494. до 1918. године

Чудесни свет великих издавача, уредника, писаца, лектора, коректора, редактора и дизајнера оживљен је на изложби „Старо српско издаваштво (1494–1918)” чији је аутор мр Владимир Анђелковић. Поставка је приређена у Галерији РТС-а и на њој доминира 150 принтова великог формата на којима су приказани портрети и пословне биографије свих великих издавача, документи о њиховом пословању и артефакти о времену настајања издаваштва као посебне професије, али и стотинак изузетних књига одштампаних на давно заборављеном славеносербском писму. Посетиоци су у прилици да сазнају и како је настајало српско издаваштво и на који начин су се стварале издавачке империје. У галеријском простору свила се узбудљива прича о успону двестотинак издавача који су обликовали модерну српску културу у протеклих

Култура

04.03.2017 у 10:15

Српска уметност у десет слика

Поводом манифестације „Месец франкофоније” и 170 година постојања Галерије Матице српске, у Француском институту приређена је изложба дигиталних принтова на платну „Српска уметност у десет слика. Из колекције Галерије Матице српске” чији је аутор Снежана Мишић, виши кустос. Поставка је, према њеним речима, настала у жељи да се са десет дела различитих уметника представи уметничка колекција и развој српске уметности настале у периоду од 18. до половине 20. века. То је била прилика да се, како је објаснила кустоскиња, покаже процес трансформације уметника и њихово укључивање у савремене стваралачке токове. Од девет хиљада радова одабрано је првих десет дела српске уметности која се у овом изложбеном простору у Кнез Михаиловој улици могу видети до 14. априла. Посетиоци ће бити у

Београд

03.03.2017 у 08:29

Николај Краснов – албум сећања

У крипти Храма Светог Саве на Врачару представљена је изложба и промовисана монографија „Николај Краснов – албум сећања”, чији је аутор Драгомир Ацовић. Поставку насталу у сарадњи са компанијом НИС а. д., са којом град сарађује у оквиру пројекта „Заједници заједно”, отворио је министар културе и информисања Владан Вукосављевић. Он је истакао да су трагови овог плодног архитекте вечни и да ће свако његово дело остати позитиван белег српске престонице, али и других топонима на којима обитава српски народ. Посебно је, према његовој оцени, драгоцено Николајево пројектовање Спомен-костурнице на острву Видо и Српског војничког гробља на Зејтинлику, чиме је доказао да је ушао у најдубљу емотивну људску и историјску интиму овог народа. – Краснова је у Србију довела невоља револуције у Русији,

Претходна Следећа

Почетна / Александра Куртеш

19.06.2026 у 18:51

Проходни сви путни правци и наплатне рампе у Србији

19.06.2026 у 18:49

Симић: Годинама нам ускраћивано право на заставу, радује позив ЕУ, Квинте и Еулекса

19.06.2026 у 18:43

У авиончићу без тоалета и хране летели на Мундијал

19.06.2026 у 18:33

Украјински дрон који је напао дечји аутобус био напуњен шрапнелима

19.06.2026 у 18:32

Министар Гашић са градоначелником Лесковца о сарадњи са локалним властима

19.06.2026 у 18:31

Боровчанин: Најуспешније Експо изложбе се памте по приликама за будуће генерације