Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Svet

14.10.2016 u 19:23

U trenutku kada se kroji i prekraja vojna i politička mapa Bliskog istoka, Turska grčevito nastoji da bude što više prisutna u Iraku i Siriji, zemljama koje su se našle na sudbinskoj klackalici. To su susedi sa kojima Ankara deli mnoge izazove pošto ima zajedničku granicu dugu 350 odnosno 910 kilometara. „Turska će učestvovati u operacijama za oslobađanje Mosula (drugi po veličini grad u Iraku)”, kaže predsednik Redžep Tajip Erdogan iako Bagdad traži od Ankare da se ne meša u unutrašnja pitanja Iraka. Na poslednjem zasedanju parlamenta u Bagdadu izrečene su teške optužbe na račun „neoosmanskog” ponašanja Turske. Ankara skoro dve godine ima 500, a po nekim medijima 2.000 vojnika i 25 tenkova u Bašiki, mestu kod Mosula na severu Iraka. „To su okupacione i neprijateljske snage i mi

Svet

10.10.2016 u 20:05

Putin u Istanbulu

Predsednici Turske i Rusije Tajip Erdogan i Vladimir Putin sastaće se početkom nedelje u Istanbulu, treći put u poslednja dva meseca. To samo po sebi potvrdđuje da su se odnosi dve zemlje našli na uzlaznoj liniji pogotovo ako se ima u vidu totalni poremećaj koji je usledio nakon obaranja ruskog bombardera Su-24 krajem prošle godine u pograničnom području Sirije. U Istanbulu se ove sedmice održava 23. Svetski energetski kongres i predsednik Erdogan je iskoristio tu priliku i pozvao lidera Rusije da poseti Tursku što je ovaj prihvatio. U njegovoj pratnji će biti više ministara koji će na marginama tog skupa, koji će raditi do kraja nedelje, razgovarati o normalizaciji odnosa između dve zemlje. „Mi očekujemo da će poseta Vladimira Putina - koja pada posle susreta lidera dve zemlje u Sankt

Svet

09.10.2016 u 18:10

Građani Turske bi da im Amerika isplati obeštećenje

Odluka američkog Kongresa da i pored veta koji je uložio prdsednik Barak Obama usvoji zakon na osnovu kojeg će porodice žrtava „11.septembra“ moći da tuže i traže nadokandu od Saudijske Arabije izazvala je slična reagovanja i među građanima Turske koji su bili žrtve nedavnog pokušaja vojnog udara iza kojeg je konce povlačio imam Fetulah Gulen koji 15 godina živi u SAD. U kampanji koja traje danima oni ističu da i Ankara treba da usvoji sličan zakon, kako bi građani mogli da tuže Ameriku i Gulena, koji je kriv za letošnje krvoproliće u kome je u Turskoj stradalo nekoliko stotina lica. Slične ideje poslednjih dana mogu se čuti i u susednom Iraku koji je bio žrtva američke vojne intervencije 2003. godine , prenose istanbulski mediji.

Svet

25.09.2016 u 10:05

Sudar burke i bikinija u Turskoj

Naoko sitni incident na trenutak je potisnuo u drugi plan mnoge bremenite probleme: rešavanje migrantske krize, sukobe na severu Sirije, hapšenja zaverenika koji su pokušali puč u Ankari. „Ti si đavo”, uzviknuo je 35-godišnji putnik i počeo da udara mladu devojku u javnom autobusu u Istanbulu. Greh Ajšegul T. (23) bio je samo u tome što je ušla u autobus u šorcu. „Ona se odeva protivno islamu. Mene nerviraju žene koje tako obučene šetaju okolo”, objasnio je Abdulah Čakiroglu (37), koji je zaposlen u privatnoj agenciji za osiguranje. Devojka je završila u bolnici, ali sa lakšim povredama. Ona i dalje ne može da shvati ponašanje putnika u autobusu. „Dok me je udarao niko nije ustao da me zaštiti. Kakvi smo mi to ljudi”, pita se devojka koja kaže da preko interneta dobija preteće

Svet

18.08.2016 u 08:04

Ko je otrovao bivšeg turskog predsednika

Opsežna istraga protiv vinovnika neuspelog vojnog udara iza koga stoji imam Fetulah Gulen mogla bi da rasvetli i nekoliko teških krivičnih dela koja su godinama u žiži pažnje javnosti: zagonetnu smrt bivšeg predsednika države Turguta Ozala, atentat na jermenskog novinara Hranta Dinka, obaranje ruskog borbenog aviona, veliki skandal oko nameštanja utakmica. Kako je krenulo, islamski teolog koji odbacuje sve optužbe i predlaže nezavisnu međunarodnu istragu poslednjih događaja u Turskoj biće okrivljen za sva zla koja su se u poslednje dve decenije dogodila na prostorima Anadolije. A sve do juče je slovio za uvažavanog islamskog propovednika koji ima svoje škole i univerzitete širom sveta i za čiju naklonost su se otimali mnogi, uključujući i predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Svet

07.08.2016 u 08:05

Erdoganova giljotina za novinare

U čistkama koje su usledile posle neuspelog vojnog puča u Turskoj na udaru su se našli mnogi novinari i mediji za koje se sumnja da su podržavali islamskog ideologa Fetulaha Gulena koga optužuju da je iz Pensilvanije povlačio konce u pobuni protiv vlade. To izaziva zabrinutost, ne samo u zemlji, nego i u svetu jer je to ozbiljan nasrtaj i na slobodu izražavanja i na položaj novinara. U Turskoj su posle 15. jula, kada je pokušan vojni udar, zatvorene 132 medijske kuće: 46 nacionalnih i lokalnih listova, šesnaest TV stanica, 23 radio-stanice, petnaest magazina, tri novinske agencije, 29 izdavačkih i distributivnih kuća. Na toj listi su se našli tiražni listovi kao što su „Zaman”, „Taraf”, „Bugun”, kao i poznate TV stanice Kanal turk, Samajloglu, Bugun... U nekim listovima, kao što je

Svet

28.07.2016 u 15:18

Turski piloti kao „potrošni materijal”

Osam meseci posle obaranja ruskog borbenog aviona u pograničnom području prema Siriji nametnuta je dilema ko je odgovoran za taj incident koji je doveo do totalnog poremećaja odnosa dve zemlje. Ko je iza scene povlačio konce – političari i generali ili je pilot samoinicijativno gađao bombarder „su-24”? To pitanje se, očevidno ne slučajno, našlo pod lupom uoči posete predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Rusiji. „Odluku o obaranju ruskog aviona doneo je lično naš pilot”, izjavio je potpredsednik vlade Mehmet Šimšek, koji je ove sedmice boravio u Moskvi kako bi se precizirale pojedinosti oko predstojećeg susreta predsednika Vladimira Putina i Erdogana 9. avgusta u Sankt Peterburgu.

Svet

24.07.2016 u 09:05

Gulen testira američko-turske odnose

Posle pokušaja vojnog udara u Turskoj odnosi Ankare i Vašingtona su se našli na novom ispitu. Dve zemlje već duže vreme ne mogu da nađu zajednički jezik oko krize u Siriji i Egiptu, a sada je u prvi plan izbio Fetulah Gulen, koga u Turskoj optužuju da stoji iza nedavnog pokušaja obaranja vlade i traže njegovo izručenje. „Kao naš prijatelj i strateški partner, Amerika mora da nam preda određenu osobu iz Pensilvanije”, kaže predsednik Redžep Tajip Erdogan. Turska je već uputila zahtev za izručenje Gulena, koji od 1999. godine živi u SAD. U ovom času nije jasno kakav će biti odgovor američkih vlasti. Ukoliko Bela kuća ne prihvati turski zahtev, to će bez sumnje još više opteretiti odnose dve zemlje koje u poslednje vreme ne mogu da se dogovore oko rešavanja mnogih problema u regionu.

Svet

21.07.2016 u 22:00

Erdogan vodi Tursku u diktaturu

Predsednik Redžep Tajip Erdogan je proglasio tromesečno vanredno stanje u Turskoj, iako se poslednjih dana tvrdilo da vlada kontroliše situaciju u zemlji posle neuspelog vojnog puča. Mnogi već govore da je to civilni posle vojnog udara – kako bi šef države još više ojačao svoje pozicije – i veruje se da se neće zaustaviti sve dok ne ukine parlamentarni i uvede predsednički sistem vladavine. „Ova mera je u okviru ustava. Cilj je da brzo i efikasno preduzmemo akcije protiv onih koji su predvođeni Fetulahom Gulenom pokušali da obore vladu. Mi ćemo očistiti taj virus iz armije”, izjavio je u sredu kasno uveče Erdogan...

Svet

16.07.2016 u 10:10

Neuspeo pokušaj vojnog udara u Turskoj

Predsednik Tajip Erdogan je na nogama preživeo najveći izazov u višedecenijskoj političkoj karijeri: vojni udar koji je prošle noći pokušala da izvede grupa oficira nije uspeo. On će sada sigurno iskoristiti ovaj slučaj da još više ojača svoje pozicije, da se nemilosrdno obračuna s protivnicima, što je i dosad često radio. „Ovo je bila izdaja, ali ne postoji ništa jače od narodne volje. Oni su uperili narodno oružje protiv naroda. Predsednik Turske, koga je 52 odsto glasača dovelo na vlast, sada drži situaciju pod kontrolom. Pučisti će platiti tešku cenu”, izjavio je Erdogan kasno pretprošle noći kada se pojavio na aerodromu „Ataturk” u Istanbulu. On je pozvao narod da izađe na trgove i da stane u „odbranu mira i demokratije” jer se „ne isključuje novi udar”. Situacija u Turskoj se

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Vojislav Lalić