Sudar burke i bikinija u Turskoj

Naoko sitni incident na trenutak je potisnuo u drugi plan mnoge bremenite probleme: rešavanje migrantske krize, sukobe na severu Sirije, hapšenja zaverenika koji su pokušali puč u Ankari.

„Ti si đavo”, uzviknuo je 35-godišnji putnik i počeo da udara mladu devojku u javnom autobusu u Istanbulu. Greh Ajšegul T. (23) bio je samo u tome što je ušla u autobus u šorcu.

„Ona se odeva protivno islamu. Mene nerviraju žene koje tako obučene šetaju okolo”, objasnio je Abdulah Čakiroglu (37), koji je zaposlen u privatnoj agenciji za osiguranje.

Devojka je završila u bolnici, ali sa lakšim povredama. Ona i dalje ne može da shvati ponašanje putnika u autobusu. „Dok me je udarao niko nije ustao da me zaštiti. Kakvi smo mi to ljudi”, pita se devojka koja kaže da preko interneta dobija preteće poruke („Trebalo je da umreš”).

Napadač je pronađen zahvaljujući snimcima kamera. Ali, tužilac je povukao neshvatljiv potez: oslobodio je siledžiju. Usledio je talas protesta, u nekoliko gradova održane su demonstracije. Tek posle toga siledžija se ponovo našao iza rešetaka.

Slučaj danima ne silazi s prvih strana. On ne bi zasluživao toliku pažnju da je usamljen, ali nije. „Ovo je jedan od mnogih alarmantnih signala o povećanoj islamizaciji ... Pitanje se nameće: da li Turska postaje drugi Iran, kako misle neki građani. Da li to znači da će žene biti prisiljene da prekrivaju i kosu (da nose feredže ili burke), da više neće moći da oblače ’provokativne’ haljine i šorceve”, pita se poznati kolumnista Mustafa Akjol.

Vlada je posle teških polemika pre dve godine ukinula zabranu nošenja feredža u javnim službama i državnim školama. Sekularisti se sada boje da bi njen sledeći potez mogao biti obaveza da sve žene nose feredže.

Turska se korak po korak vraća u versku prošlost, kažu oni koji prate rad vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP) koja ima islamističke korene. Potvrde za to traže i nalaze u mnogim incidentima i izjavama zvaničnika koji bi da vrate zemlju u srednji vek.

Slični incidenti događali su se i ranije, ali sada su učestali. Iziritiran ponašanjem mladića i devojke koji su se ljubili u autobusu u Istanbulu vozač je zaustavio vozilo i dreknuo: „Izlazite napolje, ovo nije autobus za seks.” Putnici su mu aplaudirali!

U vladajućoj stranci AKP od prvog dana propagiraju „novi” moral. Cilj je da se stvori verski obrazovana generacija koja će se smerno ponašati na javnim mestima. U tom okviru zvaničnici su pokrenuli akciju da se kontroliše ponašanje mladića i devojaka koji žive u istim studentskim domovima.

„Mladići i devojke, studenti, ne treba da stanuju u istim domovima. Ko zna šta se tamo dešava”, upozorio je Tajip Erdogan i najavio donošenje posebnog zakona kako bi se kontrolisalo njihovo ponašanje i odbranila „čast” devojaka koje prema šerijatu nemaju pravo na ljubav pre i izvan braka.

U Turskoj, pre svega na istoku Anadolije, žene se još nisu izborile za slobodnu ljubav. One se često prodaju a ne udaju za muževe koje pre toga nisu upoznale. Devojke koje zgreše i stupe u odnose pre ili izvan braka, često sebi izriču smrtnu presudu koju izvršavaju članovi njene porodice kako bi odbranili „čast familije”. Ulogu egzekutora najčešće preuzimaju maloletna braća, kako bi stariji izbegli oštre sankcije.

Preciznih podataka nema koliko ovo robovanje prošlosti odnese života. Skorašnje istraživanje je pokazalo da 40 odsto anketiranih odobrava porodične zločine, dok je 22 odsto za blaže kazne: nemoralne žene treba obeležiti odsecanjem nosa, uha, ili šišanjem kose.

„On što je u civilizovanom svetu normalno kod nas je nemoralno. Svi treba da se stidimo zbog toga”, napisao je poznati politički analitičar Semih Idriz.

List „Radikal” je otkrio da u vladi i parlamentu ima funkcionera koji žive u šerijatskom braku, imaju više supruga. U Turskoj se oficijelno priznaje samo jedan brak, onaj koji se sklopi pred matičarem. Mnogi se zaključuju u džamijama i oni se zvanično ne registruju. „Alal vera Erdogane, hoćeš li sa šerijatskim brakom i feredžama da uvedeš Tursku u EU”, pitaju se sekularisti.

U politici ništa nije slučajno, ma koliko to na prvi pogled moglo da izgleda. To je letos potvrdio predsednik parlamenta Ismail Kahraman, radikalni islamista. „Mi smo muslimanska zemlja i zato moramo da napišemo verski ustav. Sekularizam više ne treba da se pominje u ustavu”, izjavio je on.

Opozicija je odmah zatražila da se predsednik parlamenta smeni. U vladajućoj stranci su se ogradili od svog funkcionera i istakli da je Kahraman izneo lično mišljenje. Na tome se zasad završilo, do nove prilike, pošto islamisti dižu glavu – sigurno se na tome neće zaustaviti.