Судар бурке и бикинија у Турској

Наоко ситни инцидент на тренутак је потиснуо у други план многе бремените проблеме: решавање мигрантске кризе, сукобе на северу Сирије, хапшења завереника који су покушали пуч у Анкари.

„Ти си ђаво”, узвикнуо је 35-годишњи путник и почео да удара младу девојку у јавном аутобусу у Истанбулу. Грех Ајшегул Т. (23) био је само у томе што је ушла у аутобус у шорцу.

„Она се одева противно исламу. Мене нервирају жене које тако обучене шетају около”, објаснио је Абдулах Чакироглу (37), који је запослен у приватној агенцији за осигурање.

Девојка је завршила у болници, али са лакшим повредама. Она и даље не може да схвати понашање путника у аутобусу. „Док ме је ударао нико није устао да ме заштити. Какви смо ми то људи”, пита се девојка која каже да преко интернета добија претеће поруке („Требало је да умреш”).

Нападач је пронађен захваљујући снимцима камера. Али, тужилац је повукао несхватљив потез: ослободио је силеџију. Уследио је талас протеста, у неколико градова одржане су демонстрације. Тек после тога силеџија се поново нашао иза решетака.

Случај данима не силази с првих страна. Он не би заслуживао толику пажњу да је усамљен, али није. „Ово је један од многих алармантних сигнала о повећаној исламизацији ... Питање се намеће: да ли Турска постаје други Иран, како мисле неки грађани. Да ли то значи да ће жене бити присиљене да прекривају и косу (да носе фереџе или бурке), да више неће моћи да облаче ’провокативне’ хаљине и шорцеве”, пита се познати колумниста Мустафа Акјол.

Влада је после тешких полемика пре две године укинула забрану ношења фереџа у јавним службама и државним школама. Секуларисти се сада боје да би њен следећи потез могао бити обавеза да све жене носе фереџе.

Турска се корак по корак враћа у верску прошлост, кажу они који прате рад владајуће Партије правде и развоја (АКП) која има исламистичке корене. Потврде за то траже и налазе у многим инцидентима и изјавама званичника који би да врате земљу у средњи век.

Слични инциденти догађали су се и раније, али сада су учестали. Изиритиран понашањем младића и девојке који су се љубили у аутобусу у Истанбулу возач је зауставио возило и дрекнуо: „Излазите напоље, ово није аутобус за секс.” Путници су му аплаудирали!

У владајућој странци АКП од првог дана пропагирају „нови” морал. Циљ је да се створи верски образована генерација која ће се смерно понашати на јавним местима. У том оквиру званичници су покренули акцију да се контролише понашање младића и девојака који живе у истим студентским домовима.

„Младићи и девојке, студенти, не треба да станују у истим домовима. Ко зна шта се тамо дешава”, упозорио је Тајип Ердоган и најавио доношење посебног закона како би се контролисало њихово понашање и одбранила „част” девојака које према шеријату немају право на љубав пре и изван брака.

У Турској, пре свега на истоку Анадолије, жене се још нису избориле за слободну љубав. Оне се често продају а не удају за мужеве које пре тога нису упознале. Девојке које згреше и ступе у односе пре или изван брака, често себи изричу смртну пресуду коју извршавају чланови њене породице како би одбранили „част фамилије”. Улогу егзекутора најчешће преузимају малолетна браћа, како би старији избегли оштре санкције.

Прецизних података нема колико ово робовање прошлости однесе живота. Скорашње истраживање је показало да 40 одсто анкетираних одобрава породичне злочине, док је 22 одсто за блаже казне: неморалне жене треба обележити одсецањем носа, уха, или шишањем косе.

„Он што је у цивилизованом свету нормално код нас је неморално. Сви треба да се стидимо због тога”, написао је познати политички аналитичар Семих Идриз.

Лист „Радикал” је открио да у влади и парламенту има функционера који живе у шеријатском браку, имају више супруга. У Турској се официјелно признаје само један брак, онај који се склопи пред матичарем. Многи се закључују у џамијама и они се званично не региструју. „Алал вера Ердогане, хоћеш ли са шеријатским браком и фереџама да уведеш Турску у ЕУ”, питају се секуларисти.

У политици ништа није случајно, ма колико то на први поглед могло да изгледа. То је летос потврдио председник парламента Исмаил Кахраман, радикални исламиста. „Ми смо муслиманска земља и зато морамо да напишемо верски устав. Секуларизам више не треба да се помиње у уставу”, изјавио је он.

Опозиција је одмах затражила да се председник парламента смени. У владајућој странци су се оградили од свог функционера и истакли да је Кахраман изнео лично мишљење. На томе се засад завршило, до нове прилике, пошто исламисти дижу главу – сигурно се на томе неће зауставити.