Decentralizacija lomi partijski monopol

Dok iz susedne Hrvatske upravo stižu najave o ukidanju oko 150 jedinica lokalne samouprave, od ukupno 430 opština i 126 gradova, koje ne mogu da „prehrane” ni zaposlene u opštinskim upravama, u Srbiji koja ima 194 opštine tek se zagreva priča o decentralizaciji i regionalizaciji.

Ali i prema „najbržem” scenariju vlasti, decentralizacija se neće sprovesti za još nekoliko godina. To priznaju i članovi Saveta za decentralizaciju(na čijem je čelu lider LSV-a Nenad Čanak) koji je formiran na sednici vlade u aprilu, a do sada je imao tek jedan sastanak. Od septembra će, kako kažu, dobiti odgovarajuće uslove za rad i tada će početi rad na nacionalnoj strategiji decentralizacije Srbije, koja će biti temeljni dokument na osnovu koga će se sprovesti prenos određenih nadležnosti sa centralne vlasti na niže nivoe.

– To će verovatno podrazumevati promenu Ustava, jer je on jedna od brana decentralizacije. Onda sledi donošenje odgovarajućih zakona koji će omogućiti da se decentralizacija izvrši – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam i član stručne radne grupesaveta.

Na pitanje kada se može očekivati završetak svih tih faza do konačne decentralizacije, Popov kaže da to zavisi od političkog dela saveta, jer ekspertska grupa svoj posao može da uradi za nekoliko meseci. „Kad se uđe u političku sferu onda se to razvuče. Zato, kada su stigli nagoveštaji predsednika Tadića da bi donošenje statuta Vojvodine trebalo vezati za regionalizaciju Srbije, ja sam rekao da je to besmisleno, jer je statut po Ustavnom zakonu trebalo doneti do kraja prošle godine a ovo je proces koji može da potraje godinama”, ističe Popov.

– Ova ekspertska grupa, sačinjavajući tu strategiju decentralizacije, treba da snimi postojeće stanje u Srbiji, da vidi kakve su potrebe i da, koristeći se sopstvenim i stranim iskustvima (npr. složenih zemalja kakve su Italija ili Španija) predloži model decentralizacije koji bi odgovarao Srbiji – objašnjava Popov.

(/slika2)Programski direktor udruženja „Protekta” iz Niša Mladen Jovanović, koji je takođe član Saveta za decentralizaciju Srbije, ističe da cilj nije decentralizacija sama po sebi, nego da građani imaju vlast bliže sebi i da se aktivno uključe u proces donošenja političkih odluka kroz proces decentralizacije. To će značiti razbijanje monopola moći političkih partija, ističe Jovanović za „Politiku”.

Argumente za svoje stavove o potrebi decentralizacije Srbije ovo udruženje, koje se poslednje četiri godine aktivno bavi pitanjima decentralizacije „uže” Srbije, nalazi i u stavovima javnog mnjenja.

Prošlogodišnje istraživanje „Protekte”, kojim je rukovodio sociolog Srećko Mihailović, pokazalo je da negativan odnos prema decentralizaciji i regionalizaciji Srbije ima pet odsto građana centralne Srbije (bez Vojvodine, Beograda i Kosova i Metohije), pozitivan odnos prema ovom fenomenu ima nešto malo više od polovine građana (54 odsto), a pomešane pozitivne i negativne stavove ima petina građana (20 odsto), dok takođe petina (21 odsto) građana nema stav prema decentralizaciji i regionalizaciji Srbije.

U odnosu građana prema decentralizaciji i regionalizaciji Srbije, zaključak je istraživanja: „dominiraju dve ocene – natpolovična većina pozitivno ocenjuje decentralizaciju, ali su tu i one dve petine podeljene na one koji o ovom pitanju nemaju stav (neobavešteni su, ne znaju o ovome ništa ili gotovo ništa) ili imaju zbrkana i pomešana viđenja, pa ne mogu da razluče da li je tu stvar o nečemu što je pozitivno ili nečemu što je negativno”.

– Posebno interesantno je da se ispostavilo da građani ne strahuju da će se zbog ovih procesa nacionalne manjine otcepiti – kaže Jovanović.

Navodeći da je decentralizacija i regionalizacija potrebna radi ravnomernijeg regionalnog razvoja, Jovanović ističe podatak da je od 10 najsiromašnijih opština – devet sa juga Srbije. „Taj deo Srbije, dakle, definitivno treba da bude jedan region sa maksimalnom finansijskom podrškom”, kaže on dodajući da je formiranje administrativnih regiona pitanje statistike i ekonomije, a ne političkih partija.

– Srbija i Makedonija su najcentralizovanije zemlje u Evropi. Još nisam naišao na primer da se u zemljama u okruženju lokalni predstavnici biraju po proporcionalnom sistemu. I nadležnost njihovih opština je veća, a imaju i više manjih opština – kaže Jovanović napominjući da je evropski standard da opština može biti udaljena od građana najviše 45 minuta javnim prevozom.

-----------------------------------------------------------

Ogromni Leskovac

Potpredsednik udruženja građana „Leskovački krug” Srđan Dimitrijević, u intervjuu obavljenom u okviru istraživanja „Protekte”, navodi da u Srbiji danas postoji oko 3.700 naseljenih mesta i da bi po tome trebalo da ima od 700 do 800 opština. Smanjivanjem opština građani će, kako je istakao, moći da obezbede potpuniju kontrolu lokalne vlasti koju sada nisu u mogućnosti da kontrolišu jer su opštine prevelike. Na primer, dodaje, on, opština Leskovac 100 puta je veća od jedne prosečne opštine u Francuskoj, 95 puta veća od jedne opštine u Austriji, 90 puta veća od opštine u Češkoj.

-----------------------------------------------------------

Identitet Vojvođana

Ističući da je većina složenih država asimetrična („i u Španiji i u Italiji nemaju svi regioni isti nivo izvornih ovlašćenja”), Aleksandar Popov naglašava da nacionalna strategija neće moći da izjednači regione koji su u nastajanju, koji nemaju ni iskustvo, ni kadrovski, ni druge kapacitete, sa Vojvodinom koja ima višedecenijsko iskustvo. Građani, kako objašnjava, imaju osećaj vojvođanskog identiteta, a to još delimično postoji i u Šumadiji ili južno oko Niša, ali tamo ne postoje odgovarajući institucionalni potencijali.

Biljana Baković