Koga krije ministarka finansija

Koliko privreda duguje državi, ko najviše, koliko i za šta?

Na ova pitanja, Ministarstvo finansija već puna četiri meseca uporno odbija da odgovori javnosti Srbije oglušujući se o novinarska pitanja, rešenja poverenika za informacije od javnog značaja i grubo kršeći zakonske odredbe.

Novinar ekonomske rubrike „Politike” juče je, na višemesečnom putovanju do traženih informacija, iskoristila i poslednju zakonsku mogućnost. Pozivajući se na član 28. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja obratila se Generalnom sekretarijatu zahtevom da Vlada Srbije obezbedi izvršenje rešenja poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića doneto pre više od mesec dana.

Dugovi nisu službena tajna

A poverenik je usvojivši žalbu novinara 20. jula poništio rešenje Ministarstva finansija od 17. juna kojim je odbijen zahtev za slobodan pristup informacijama u delu koji se odnosi na podatke o dugovanjima privrede državi. Uz nalog ministarstvu da „bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od prijema rešenja, novinarki lista ’Politika’ dostavi tražene informacije, odnosno kopije dokumenata, koje sadrže ove podatke, a iz kojih se može saznati iznos koji su privredni subjekti na dan 4. juna. 2009. dugovali državi, kao i deset najvećih dužnika sa pojedinačnim iznosom i osnovom njihovog dugovanja.

Za razliku od Ministarstva finansija koje je, pozivajući se na Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, tvrdilo da su traženi podaci „službena tajna poreskog organa” i da bi njenim odavanjem „mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interes poreskih obveznika i javni interes republike”, poverenik se pozvao na Zakon o slobodnom pristupu informacijama i Zakon o opštem upravnom postupku i utvrdio da „prvostepeni organ – Ministarstvo finansija nije pružilo valjane dokaze o opravdanosti ograničenja pristupa traženim informacijama i da tražene informacije nisu takvog karaktera da bi bile isključene ili ograničene slobodnog pristupa informacijama.”

Međutim, ni posle mesec dana novinar nije dobio odgovor, pa ni poverenik obaveštenje od ministarstva da je izvršilo njegovo rešenje, koje je inače konačno i izvršno. Stoga je i novinar iskoristio mogućnost koju mu daje zakon: od vlade je zatražio obezbeđenje izvršenja poverenikovog rešenja.

Od molbe do tužbe

A dugo putovanje do informacije počelo je još krajem aprila, prvo usmenim pitanjem koje je upućeno pres-službi ministarstva i Trezoru, a potom, posle obrazloženja iz Trezora da na „Politikino” pitanje o međusobnim dugovanjima države i privrede ne mogu da odgovore bez saglasnosti ministra, i pisanom molbom upućenom 5. maja, po uobičajenoj proceduri posredstvom pres službe.

Kako ni ministarkinu saglasnost ni informaciju novinar nije dobio u naredne dve nedelje uputio je žalbu povereniku za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Pošto je, naknadno dobio sugestiju, da je neophodno, da bi zadovoljio formu, da se obrati, ne samo pres-službi nego i ovlašćenoj osobi za odlučivanje po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja u Ministarstvu finansija, to je i učinio. Kako odgovora nije bilo novinar je žalbu adresirao i na poverenika. Krajem juna u „Politiku” je stigao odgovor ministarstva, zaveden 17. juna. Sa zakašnjenjem i samo na deo pitanja, na ona koja se odnose na dugovanja države. Umesto odgovora na pitanje o dugovanjima privrede napisano je pomenuto rešenje sa obrazloženjem o službenoj tajni, pravima poreskih obveznika i obavezama poreznika da čuvaju tajne svojih klijenata, pa i kad oni ne izvršavaju svoje obaveze prema državi...

Novinar „Politike”, uveren da je javni interes više ugrožen time što preduzeća – neredovne platiše ne izmiruju svoje obaveze prema državi i što država o tome ćuti nego što bi bio uzdrman kad bi se javnosti konačno otkrilo koliko ko državi duguje, na takvo rešenje ponovo se žalio povereniku. I poverenik je prihvatio žalbu i naredio što je naredio ministarstvu.

Posle svega ostaje mnogo pitanja? Šta očekivati od drugih kad se ministarstvo i ministarka Dragutinović oglušuju o zakon? Kome ministarka tera inat: novinarima (koji ne pristaju na njen stil komunikacije sa medijima:„sama i pitam i pišem odgovore i šaljem elektronskom poštom, bez mogućnosti potpitanja”), povereniku Šabiću ili vladi koja je te zakone i predlagala. I na kraju: koga to od dužnika i zašto štiti ministarka finansija?

Vesna Jeličić