Кога крије министарка финансија

Колико привреда дугује држави, ко највише, колико и за шта?

На ова питања, Министарство финансија већ пуна четири месеца упорно одбија да одговори јавности Србије оглушујући се о новинарска питања, решења повереника за информације од јавног значаја и грубо кршећи законске одредбе.

Новинар економске рубрике „Политике” јуче је, на вишемесечном путовању до тражених информација, искористила и последњу законску могућност. Позивајући се на члан 28. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја обратила се Генералном секретаријату захтевом да Влада Србије обезбеди извршење решења повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуба Шабића донето пре више од месец дана.

Дугови нису службена тајна

А повереник је усвојивши жалбу новинара 20. јула поништио решење Министарства финансија од 17. јуна којим је одбијен захтев за слободан приступ информацијама у делу који се односи на податке о дуговањима привреде држави. Уз налог министарству да „без одлагања, а најкасније у року од три дана од пријема решења, новинарки листа ’Политика’ достави тражене информације, односно копије докумената, које садрже ове податке, а из којих се може сазнати износ који су привредни субјекти на дан 4. јуна. 2009. дуговали држави, као и десет највећих дужника са појединачним износом и основом њиховог дуговања.

За разлику од Министарства финансија које је, позивајући се на Закон о пореском поступку и пореској администрацији, тврдило да су тражени подаци „службена тајна пореског органа” и да би њеним одавањем „могле наступити тешке правне или друге последице по интерес пореских обвезника и јавни интерес републике”, повереник се позвао на Закон о слободном приступу информацијама и Закон о општем управном поступку и утврдио да „првостепени орган – Министарство финансија није пружило ваљане доказе о оправданости ограничења приступа траженим информацијама и да тражене информације нису таквог карактера да би биле искључене или ограничене слободног приступа информацијама.”

Међутим, ни после месец дана новинар није добио одговор, па ни повереник обавештење од министарства да је извршило његово решење, које је иначе коначно и извршно. Стога је и новинар искористио могућност коју му даје закон: од владе је затражио обезбеђење извршења поверениковог решења.

Од молбе до тужбе

А дуго путовање до информације почело је још крајем априла, прво усменим питањем које је упућено прес-служби министарства и Трезору, а потом, после образложења из Трезора да на „Политикино” питање о међусобним дуговањима државе и привреде не могу да одговоре без сагласности министра, и писаном молбом упућеном 5. маја, по уобичајеној процедури посредством прес службе.

Како ни министаркину сагласност ни информацију новинар није добио у наредне две недеље упутио је жалбу поверенику за слободан приступ информацијама од јавног значаја. Пошто је, накнадно добио сугестију, да је неопходно, да би задовољио форму, да се обрати, не само прес-служби него и овлашћеној особи за одлучивање по захтевима за слободан приступ информацијама од јавног значаја у Министарству финансија, то је и учинио. Како одговора није било новинар је жалбу адресирао и на повереника. Крајем јуна у „Политику” је стигао одговор министарства, заведен 17. јуна. Са закашњењем и само на део питања, на она која се односе на дуговања државе. Уместо одговора на питање о дуговањима привреде написано је поменуто решење са образложењем о службеној тајни, правима пореских обвезника и обавезама порезника да чувају тајне својих клијената, па и кад они не извршавају своје обавезе према држави...

Новинар „Политике”, уверен да је јавни интерес више угрожен тиме што предузећа – нередовне платише не измирују своје обавезе према држави и што држава о томе ћути него што би био уздрман кад би се јавности коначно открило колико ко држави дугује, на такво решење поново се жалио поверенику. И повереник је прихватио жалбу и наредио што је наредио министарству.

После свега остаје много питања? Шта очекивати од других кад се министарство и министарка Драгутиновић оглушују о закон? Коме министарка тера инат: новинарима (који не пристају на њен стил комуникације са медијима:„сама и питам и пишем одговоре и шаљем електронском поштом, без могућности потпитања”), поверенику Шабићу или влади која је те законе и предлагала. И на крају: кога то од дужника и зашто штити министарка финансија?

Весна Јеличић