„Kajče” Siniše Ohridskog

Od našeg dopisnika
Ohrid – Srbi su ovoga leta najbrojniji gosti u Ohridu, ali je malo onih koje smo sreli a koji su čuli za Sinišu Stankovića. I njihovi domaćini Ohriđani sležu ramenima kad im postavite isto pitanje.

Srećom, ipak mnogi znaju za akademika Stankovića, pa su čak pokrenuli inicijativu da se srpskom naučniku u Ohridu podigne spomenik a njegovim imenom nazove Hidrobiološki zavod, jedna od najstarijih naučnih institucija na balkanskim prostorima.

– Inicijativa nije nova, ali je sada sasvim izvesno da će ona biti oživotvorena – kaže Nikola Manevski, šef informativnog sektora u lokalnoj samoupravi Ohrida.

Siniša Stanković, kome Ohriđani žele da se oduže spomenikom u centru prestonice makedonskog turizma, srpski je naučnik, biolog, limnolog (proučavalac kopnenih voda) i pionir ekologije, jedan od najzaslužnijih što su Ohrid i njegovo jezero postali zaštićeni deo svetske prirodne i kulturnoistorijske baštine.

A priča o Siniši Ohridskom, kako su ga za života oslovljavale kolege, zanimljiva je koliko i njegova otkrića o životinjskom i biljnom svetu bajkovitog Ohridskog jezera.

(/slika2)Makedonski karikaturista i fotograf Vasilije Smilevski je pre nekoliko godina pominjao da negde u Ohridu još postoji, „kajče” (čamac) kojim je Siniša Stanković krstario Ohridskim jezerom.

U potrazi za čamcem slavnog naučnika dopunili smo priču o akademiku zanimljivostima iz njegovog višegodišnjeg boravka u Ohridu. Pomogao nam je Risto Kuzmanovski, penzionisani novinar i publicist, i ohridski majstor fotografije Petar Bojev, čija supruga Dušica nastavlja Stankovićev naučni rad u ohridskom Hidrobiološkom zavodu.

U enciklopedijama je zapisano da je dvadesetih godina prošlog veka Sinišu Stankovića i Ohrid spojio njegov profesor, takođe veliki naučnik i poznavalac jezera, akademik Živojin Đorđević.

Tada mladi doktorand, Stanković će se trajno vezati za Ohrid i njegovo jezero. Njegovom zaslugom, 1935. godine u Ohridu u neposrednoj blizini Biljaninih izvora podignuta je zgrada Hidrobiološkog zavoda čime je Stanković udario temelje prvoj naučnoj instituciji na tlu Makedonije.

Na trećem spratu je njegova radna soba sa pletenom garniturom; stočić, fotelja i dvosed, ali i mali akvarijum u kojem su endemske ohridske ribe pastrmka i belvica pokazivane znatiželjnim evropskim naučnicima.

(/slika3)Zbog obaveza direktor Zavoda, Goce Kostoski je imao vremena samo da se slika uz čun slavnog naučnika. Ipak smo razgledali ovu naučnu instituciju u kojoj je trinaest doktora nauka i sedam magistara. Videli smo stara i nova mrestilišta, laboratorije i kabinete u kojima makedonski naučnici predano proučavaju faunu i floru Ohridskog jezera.

Zanimljivo je novo mrestilište, donacija norveške vlade u kojem se godišnje odgaji i u vode Ohridskog jezera pusti dva miliona pastrmki i belvica, ali su još interesantniji ostaci limenog sistema za mrešćenje, koji je urađen po nacrtima Siniše Stankovića.

Pored zidova magacina u kojem je odložen „Stankovićev sistem za mrešćenje”, pažnju privlači dvadesetak plastičnih buradi a u njima su u formalinu „zamrznuti” kapitalni primerci ohridske pastrmke i belvice. Profesor Stanković je još pre Drugog svetskog rata naučnim naslednicima ostavio materijal za proučavanje ovih endemskih dragulja Ohridskog jezera.

Mile Radenković