„Кајче” Синише Охридског

Од нашег дописника
Охрид – Срби су овога лета најбројнији гости у Охриду, али је мало оних које смо срели а који су чули за Синишу Станковића. И њихови домаћини Охриђани слежу раменима кад им поставите исто питање.

Срећом, ипак многи знају за академика Станковића, па су чак покренули иницијативу да се српском научнику у Охриду подигне споменик а његовим именом назове Хидробиолошки завод, једна од најстаријих научних институција на балканским просторима.

– Иницијатива није нова, али је сада сасвим извесно да ће она бити оживотворена – каже Никола Маневски, шеф информативног сектора у локалној самоуправи Охрида.

Синиша Станковић, коме Охриђани желе да се одуже спомеником у центру престонице македонског туризма, српски је научник, биолог, лимнолог (проучавалац копнених вода) и пионир екологије, један од најзаслужнијих што су Охрид и његово језеро постали заштићени део светске природне и културноисторијске баштине.

А прича о Синиши Охридском, како су га за живота ословљавале колеге, занимљива је колико и његова открића о животињском и биљном свету бајковитог Охридског језера.

(/slika2)Mакедонски карикатуриста и фотограф Василије Смилевски је пре неколико година помињао да негде у Охриду још постоји, „кајче” (чамац) којим је Синиша Станковић крстарио Охридским језером.

У потрази за чамцем славног научника допунили смо причу о академику занимљивостима из његовог вишегодишњег боравка у Охриду. Помогао нам је Ристо Кузмановски, пензионисани новинар и публицист, и охридски мајстор фотографије Петар Бојев, чија супруга Душица наставља Станковићев научни рад у охридском Хидробиолошком заводу.

У енциклопедијама је записано да је двадесетих година прошлог века Синишу Станковића и Охрид спојио његов професор, такође велики научник и познавалац језера, академик Живојин Ђорђевић.

Тада млади докторанд, Станковић ће се трајно везати за Охрид и његово језеро. Његовом заслугом, 1935. године у Охриду у непосредној близини Биљаниних извора подигнута је зграда Хидробиолошког завода чиме је Станковић ударио темеље првој научној институцији на тлу Македоније.

На трећем спрату је његова радна соба са плетеном гарнитуром; сточић, фотеља и двосед, али и мали акваријум у којем су ендемске охридске рибе пастрмка и белвица показиване знатижељним европским научницима.

(/slika3)Због обавеза директор Завода, Гоце Костоски је имао времена само да се слика уз чун славног научника. Ипак смо разгледали ову научну институцију у којој је тринаест доктора наука и седам магистара. Видели смо стара и нова мрестилишта, лабораторије и кабинете у којима македонски научници предано проучавају фауну и флору Охридског језера.

Занимљиво је ново мрестилиште, донација норвешке владе у којем се годишње одгаји и у воде Охридског језера пусти два милиона пастрмки и белвица, али су још интересантнији остаци лименог система за мрешћење, који је урађен по нацртима Синише Станковића.

Поред зидова магацина у којем је одложен „Станковићев систем за мрешћење”, пажњу привлачи двадесетак пластичних буради а у њима су у формалину „замрзнути” капитални примерци охридске пастрмке и белвице. Професор Станковић је још пре Другог светског рата научним наследницима оставио материјал за проучавање ових ендемских драгуља Охридског језера.

Миле Раденковић