Zločin ćutanja u Vatikanu

Biće potrebno još najmanje šest godina da se rasporede arhivski dokumenti pape Pija XII, saopšteno je prošlog meseca u Vatikanu i naglašeno da će kad taj posao bude obavljen „biti jasno da je papa preuzimao i lični rizik da bi spasavao Jevreje” tokom Drugog svetskog rata. Papu koji je na tronu svetog Petra u Rimu bio od 1939. do 1958. mnogi istoričari optužuju da je ćutao o pogromu Jevreja, pa i Srba, i da – iako je imao veliki uticaj – nije uradio gotovo ništa da spreči najveću tragediju dvadesetog veka.

„Kad posao u arhivi bude gotov, papa Benedikt XVI moći će da odluči da dokumenta budu dostupna istraživačima”, objasnio je u julu Serđo Pagano koji je u Vatikanu zadužen za tajnu arhivu.

U međuvremenu, list „Oservatore romano”, koji važi za glasilo Svete stolice, objavio je komentar u kojem se tvrdi da je papa Pije spasao na hiljade Jevreja dok su vlade Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije umanjivale značaj izveštaja o zločinima u koncentracionim logorima i odbijale da zaustave pokolj.

U stručnoj javnosti ovaj članak uzima se kao dokaz da u Vatikanu žele da ubrzaju proces beatifikacije pape Pija, što je prvi korak ka kanonizaciji, odnosno davanju statusa sveca. Ovaj proces bio je pokrenut još 1967. godine, zaustavljen, pa ponovo aktuelizovan krajem pretprošle godine, kada je papa Benedikt XVI (u vreme nacističke vladavine pripadnik Hitler jugenda) osnovao posebnu komisiju i dao joj zadatak da ispita sve dokaze kako bi on na kraju mogao da donese odluku.

Iz Vatikana je prošle godine upućena molba da se prestane sa pritiscima na papu u vezi sa ovim pitanjem – navodno su pontifeksa zasipali „dokazima” i protivnici i zastupnici beatifikacije kontroverznog pape. Da bi smirio strasti i sprečio izvesno pogoršanje odnosa s jevrejskom zajednicom, papa Benedikt je tada zaustavio proces. Tekst u vatikanskim novinama može značiti da će do beatifikacije ipak doći.

Čak i neki jevrejski istoričari tvrde da je papa Pije XII spasavao Jevreje i da ne treba obraćati pažnju na rasprave o njegovom ponašanju, jer su one deo borbe za vlast u Vatikanu između konzervativnih i manje konzervativnih krugova. Ipak, većina istoričara slaže se da je papa Pije XII (rođen kao Euđenio Pačeli) mogao da uradi mnogo više da pomogne ugroženima.

Zahvaljujući mreži katoličkih sveštenika po Evropi, u Vatikan su redovno stizali izveštaji o zločinima, pa se sigurno ne može reći da mu nisu bile poznate razmere pogroma. Bečki kardinal Teodor Inicer ga je 1941. obavestio o deportacijama Jevreja, a sledeće godine stigao i je dramatični izveštaj sveštenika iz Slovačke da se Jevreji sistematski šalju u logore smrti. Krajem avgusta 1942, posle pokolja 200.000 ukrajinskih Jevreja, mitropolit Andrej Septicki šalje opširno pismu u Vatikan, opisujući nemačku vlast kao režim užasa i korupcije, „đavolskiji i od boljševičkog”.

Papa mu savetuje da „patnju izdrži mirom i strpljenjem”. Još u oktobru 1941, Sjedinjene Države su tražile od pape da osudi zločine, a Vatikan je odgovorio da želi da ostane neutralan i da bi osuda pokolja imala „negativan uticaj na katolike u zemljama pod nemačkom vlašću”.

Zašto se papa nije jasno odredio prema zločinima nacista i njihovih pomagača? Ako se izuzme strah za sopstvenu sudbinu, onda kao razlog mogu ostati samo mržnja prema Jevrejima (kako smatraju neki jevrejski istoričari) ili politička računica – „bolje nacizam nego komunizam” i „bolje čista hrvatska država nego Jugoslavija”.

-----------------------------------------------------------

Papa i Pavelić

U aprilu 1941, odmah po uspostavljanju zločinačke Nezavisne države Hrvatske, papa Pije XII primio je u privatnu audijenciju njenog poglavara Antu Pavelića. Pošto Vatikan nije zvanično priznao NDH, Pavelić nije dobio diplomatsku audijenciju kojoj se nadao, ali je njegova poseta ipak ostavila trag. U jednom izveštaju britanskog Forin ofisa posle ovog sastanka papa je opisan kao „najveća moralna kukavica našeg doba”.

Pije nikad nije javno osudio ustaški režim i njegove zločine nad Srbima, navodno zato što se plašio da bi njegov nastup mogao da dovede do raskola u katoličkoj crkvi u Hrvatskoj i da time uruši stvaranje hrvatske države. Tadašnjem zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu, koji je zdušno podržavao ustaše, Pije XII je 1952. dao status kardinala. Iako posleratno suđenje Stepincu danas mnogi ocenjuju kao farsu, američki istoričar Majkl Fejer tvrdi da je optužba da je on podržavao ustaški režim bila tačna: „Da je Stepinac odgovarao na optužbe, neminovno bi razbio svoju odbranu i tako bi se otkrila podrška Vatikana genocidnom Paveliću”. Možda je upravo zbog toga što je zaštitio Svetu stolicu i postao kardinal, a 1998. i „blažen” – beatifikovan.

V. R.