Злочин ћутања у Ватикану

Биће потребно још најмање шест година да се распореде архивски документи папе Пија XII, саопштено је прошлог месеца у Ватикану и наглашено да ће кад тај посао буде обављен „бити јасно да је папа преузимао и лични ризик да би спасавао Јевреје” током Другог светског рата. Папу који је на трону светог Петра у Риму био од 1939. до 1958. многи историчари оптужују да је ћутао о погрому Јевреја, па и Срба, и да – иако је имао велики утицај – није урадио готово ништа да спречи највећу трагедију двадесетог века.

„Кад посао у архиви буде готов, папа Бенедикт XVI моћи ће да одлучи да документа буду доступна истраживачима”, објаснио је у јулу Серђо Пагано који је у Ватикану задужен за тајну архиву.

У међувремену, лист „Осерваторе романо”, који важи за гласило Свете столице, објавио је коментар у којем се тврди да је папа Пије спасао на хиљаде Јевреја док су владе Сједињених Америчких Држава и Велике Британије умањивале значај извештаја о злочинима у концентрационим логорима и одбијале да зауставе покољ.

У стручној јавности овај чланак узима се као доказ да у Ватикану желе да убрзају процес беатификације папе Пија, што је први корак ка канонизацији, односно давању статуса свеца. Овај процес био је покренут још 1967. године, заустављен, па поново актуелизован крајем претпрошле године, када је папа Бенедикт XVI (у време нацистичке владавине припадник Хитлер југенда) основао посебну комисију и дао јој задатак да испита све доказе како би он на крају могао да донесе одлуку.

Из Ватикана је прошле године упућена молба да се престане са притисцима на папу у вези са овим питањем – наводно су понтифекса засипали „доказима” и противници и заступници беатификације контроверзног папе. Да би смирио страсти и спречио извесно погоршање односа с јеврејском заједницом, папа Бенедикт је тада зауставио процес. Текст у ватиканским новинама може значити да ће до беатификације ипак доћи.

Чак и неки јеврејски историчари тврде да је папа Пије XII спасавао Јевреје и да не треба обраћати пажњу на расправе о његовом понашању, јер су оне део борбе за власт у Ватикану између конзервативних и мање конзервативних кругова. Ипак, већина историчара слаже се да је папа Пије XII (рођен као Еуђенио Пачели) могао да уради много више да помогне угроженима.

Захваљујући мрежи католичких свештеника по Европи, у Ватикан су редовно стизали извештаји о злочинима, па се сигурно не може рећи да му нису биле познате размере погрома. Бечки кардинал Теодор Иницер га је 1941. обавестио о депортацијама Јевреја, а следеће године стигао и је драматични извештај свештеника из Словачке да се Јевреји систематски шаљу у логоре смрти. Крајем августа 1942, после покоља 200.000 украјинских Јевреја, митрополит Андреј Септицки шаље опширно писму у Ватикан, описујући немачку власт као режим ужаса и корупције, „ђаволскији и од бољшевичког”.

Папа му саветује да „патњу издржи миром и стрпљењем”. Још у октобру 1941, Сједињене Државе су тражиле од папе да осуди злочине, а Ватикан је одговорио да жели да остане неутралан и да би осуда покоља имала „негативан утицај на католике у земљама под немачком влашћу”.

Зашто се папа није јасно одредио према злочинима нациста и њихових помагача? Ако се изузме страх за сопствену судбину, онда као разлог могу остати само мржња према Јеврејима (како сматрају неки јеврејски историчари) или политичка рачуница – „боље нацизам него комунизам” и „боље чиста хрватска држава него Југославија”.

-----------------------------------------------------------

Папа и Павелић

У априлу 1941, одмах по успостављању злочиначке Независне државе Хрватске, папа Пије XII примио је у приватну аудијенцију њеног поглавара Анту Павелића. Пошто Ватикан није званично признао НДХ, Павелић није добио дипломатску аудијенцију којој се надао, али је његова посета ипак оставила траг. У једном извештају британског Форин офиса после овог састанка папа је описан као „највећа морална кукавица нашег доба”.

Пије никад није јавно осудио усташки режим и његове злочине над Србима, наводно зато што се плашио да би његов наступ могао да доведе до раскола у католичкој цркви у Хрватској и да тиме уруши стварање хрватске државе. Тадашњем загребачком надбискупу Алојзију Степинцу, који је здушно подржавао усташе, Пије XII је 1952. дао статус кардинала. Иако послератно суђење Степинцу данас многи оцењују као фарсу, амерички историчар Мајкл Фејер тврди да је оптужба да је он подржавао усташки режим била тачна: „Да је Степинац одговарао на оптужбе, неминовно би разбио своју одбрану и тако би се открила подршка Ватикана геноцидном Павелићу”. Можда је управо због тога што је заштитио Свету столицу и постао кардинал, а 1998. и „блажен” – беатификован.

В. Р.