Sprinter munja

U Pekingu prošle godine, pošto je oborio tri svetska rekorda u sprintu, za javnost je bio Munja (bolt na engleskom znači munja: lightning bolt), sam je govorio da nije Fleš Gordon već „munja”, a u Berlinu je dobio i sijaset novih nadimaka – „bolitisimo”, „neljudski”, „vanzemaljac” – a sigurno je da je najbolji sprinter svih vremena, mada statistika jasno dokazuje da je i najbolji atletičar svih vremena uopšte. A ako je atletika „kraljica sportova”, može li uopšte neko drugi da bude najbolji sportista otkad je sporta. A, ima samo 23 godine!

Rođen je 21. avgusta u gradiću Šervud Kontentu na Jamajci, ima brata i sestru, roditelji su vlasnici male prodavnice prehrambene robe, a on je detinjstvo proveo igrajući fudbal (naš, evropski) i kriket po prašnjavim ulicama. Sa 12 godina postao je najbrži trkač svoje škole, a s kriketa na atletsku stazu poslao ga je trener, koji je shvatio da je šteta da se ne okuša u atletici. Posle prvih uspeha (juniorski šampionat Centralne Amerike i Kariba) tadašnji premijer Jamajke je načinio preokret u Boltovoj karijeri. Omogućio mu je prelazak u Kingston da se atletski usavršava kod najboljih trenera i da uči na tehnološkom univerzitetu...

Prvi svetski rekord koji je oborio ne meri se štopericom, već kalendarom – 2002. godine je postao (i ostao) najmlađi svetski juniorski šampion svih vremena i IAAF ga je proglasio za „Izlazeću zvezdu”. Dve godine kasnije postao je prvi put svetski rekorder i prvi junior koji je 200 m pretrčao za manje od 20 sekundi – 19,93. Bila je to najava njegovih neverovatnih mogućnosti, ali malo ko ga je uzimao za ozbiljno, čak ni Majkl Džonson, svetski rekorder na 200 i 400 m.

Posle Boltove pobede na 200 m na Svetskom juniorskom prvenstvu 2003, Džonson je pohvalio njegov talenat i prvi put pogrešno prognozirao njegovu budućnost, izrazivši sumnju da će visoki sedamnaestogodišnjak (Bolt je do 196 cm izrastao u 15. godini) nastaviti da se razvija istim tempom, zbog velikih pritisaka koje malo ko može da izdrži...

Bolt je nastavio da ga razuverava – i u Pekingu na Igrama, kada je dokazao da može da obori Džonsonov rekord na 200 m, iako „ne ume da trči u krivinama”, a i sada u Berlinu.

Posle Pekinga u Boltovu biografiju je upisano da je postao prvi čovek posle Karla Luisa i 1984. koji je pobedio u sva tri sprinta na Olimpijskim igrama (100 m, 200 m, 4 h 400 m), a Luisov prethodnik bio je Džesi Ovens (1936), da je prvi i jedini koji je do sve tri pobede došao svetskim rekordima, a posle Berlina, u kojem je lansirao slogan „sve je moguće”, pisaće da je prvi sprinter koji je istovremeno bio svetski i olimpijski šampion u sprintu na 100 i 200 metara. O štafeti 4 h 100 m da i ne govorimo.

Uprkos svojim neverovatnim rezultatima Jusein Bolt zarađuje kao manje plaćeni fudbaleri Premijer lige ili Primere, koji čak nemaju ni mesto u prvom timu. Njegova godišnja zarada u ovom trenutku procenjuje se na pet miliona dolara. Samo od „Pume” dobija milion i po dolara (to je najveći godišnji ugovor u atletici).

Sve u svemu to nije mnogo, ali Bolt od prvih dana svoje profesionalne karijere izdvaja znatne sume u humanitarne svrhe, a u javnosti gradi sliku bezbrižnog mladića, koji voli da spava, da samo jede pohovanu piletinu i igra video-igrice...

Živko Baljkas