Спринтер муња

У Пекингу прошле године, пошто је оборио три светска рекорда у спринту, за јавност је био Муња (болт на енглеском значи муња: lightning bolt), сам је говорио да није Флеш Гордон већ „муња”, а у Берлину је добио и сијасет нових надимака – „болитисимо”, „нељудски”, „ванземаљац” – а сигурно је да је најбољи спринтер свих времена, мада статистика јасно доказује да је и најбољи атлетичар свих времена уопште. А ако је атлетика „краљица спортова”, може ли уопште неко други да буде најбољи спортиста откад је спорта. А, има само 23 године!

Рођен је 21. августа у градићу Шервуд Контенту на Јамајци, има брата и сестру, родитељи су власници мале продавнице прехрамбене робе, а он је детињство провео играјући фудбал (наш, европски) и крикет по прашњавим улицама. Са 12 година постао је најбржи тркач своје школе, а с крикета на атлетску стазу послао га је тренер, који је схватио да је штета да се не окуша у атлетици. После првих успеха (јуниорски шампионат Централне Америке и Кариба) тадашњи премијер Јамајке је начинио преокрет у Болтовој каријери. Омогућио му је прелазак у Кингстон да се атлетски усавршава код најбољих тренера и да учи на технолошком универзитету...

Први светски рекорд који је оборио не мери се штоперицом, већ календаром – 2002. године је постао (и остао) најмлађи светски јуниорски шампион свих времена и ИААФ га је прогласио за „Излазећу звезду”. Две године касније постао је први пут светски рекордер и први јуниор који је 200 м претрчао за мање од 20 секунди – 19,93. Била је то најава његових невероватних могућности, али мало ко га је узимао за озбиљно, чак ни Мајкл Џонсон, светски рекордер на 200 и 400 м.

После Болтове победе на 200 м на Светском јуниорском првенству 2003, Џонсон је похвалио његов таленат и први пут погрешно прогнозирао његову будућност, изразивши сумњу да ће високи седамнаестогодишњак (Болт је до 196 цм израстао у 15. години) наставити да се развија истим темпом, због великих притисака које мало ко може да издржи...

Болт је наставио да га разуверава – и у Пекингу на Играма, када је доказао да може да обори Џонсонов рекорд на 200 м, иако „не уме да трчи у кривинама”, а и сада у Берлину.

После Пекинга у Болтову биографију је уписано да је постао први човек после Карла Луиса и 1984. који је победио у сва три спринта на Олимпијским играма (100 м, 200 м, 4 х 400 м), а Луисов претходник био је Џеси Овенс (1936), да је први и једини који је до све три победе дошао светским рекордима, а после Берлина, у којем је лансирао слоган „све је могуће”, писаће да је први спринтер који је истовремено био светски и олимпијски шампион у спринту на 100 и 200 метара. О штафети 4 х 100 м да и не говоримо.

Упркос својим невероватним резултатима Јусеин Болт зарађује као мање плаћени фудбалери Премијер лиге или Примере, који чак немају ни место у првом тиму. Његова годишња зарада у овом тренутку процењује се на пет милиона долара. Само од „Пуме” добија милион и по долара (то је највећи годишњи уговор у атлетици).

Све у свему то није много, али Болт од првих дана своје професионалне каријере издваја знатне суме у хуманитарне сврхе, а у јавности гради слику безбрижног младића, који воли да спава, да само једе поховану пилетину и игра видео-игрице...

Живко Баљкас