Принц чврсте руке

Иако би многи рекли да је сасвим довољно ако се родите богати, моћни људи сведоче да морате да будете и предузимљиви бисте одржали то богатство. Барем онолико колико је Мухамед бин Салман постао оног тренутка када му је, преко реда, титула престолонаследника пала у крило.

Те 2017. године 31-годишњи син краља Саудијске Арабије Салмана, с таквом приљежношћу је пригрлио титулу да је због метода обрачуна с фамилијом Сауда и саудијским богаташима добио титулу најопаснијег човека на Блиском истоку. Проблем је био тај што нагомилано богатство њему није било довољно и што принца покреће моћ.

Али ни то суштински није толика посебност, јер историја казује да је сваки нови император, може се рећи, „присиљен” да мачем пресече везе и поретке успостављене пре њега. Од тога да ли му рука задрхти обично и зависи да ли ће владати дуго и срећно до краја живота.

Принц који се ретко осмехује има чврсту руку, а време је показало и способност да годинама трпи да га каменчић жуља у ципели.

Иако су га својевремено неке западне обавештајне службе описале као политичког коцкара који дестабилизује арапски свет, процена је била само делимично тачна. Принц се није политички коцкао, него је био пријатељ са зетом Доналда Трампа Џаредом Кушнером. Тако је и преузимање контроле над политичким, привредним и финансијским токовима ишло уз малу помоћ пријатеља.

Ипак, и у животу принчева има проблема. Док је дубока држава саплитала Трампа у првом мандату, те 2018. догодило се свирепо убиство новинара Џамала Хашогија, који је живео у изгнанству и баш критиковао режим у Ријаду.

Америчке обавештајне службе уз помоћ мноштва докумената дошле су до закључка, са којег је Џозеф Бајден скинуо ознаку тајности, да је Мухамед бин Салман одобрио хапшење и, могуће, наредио и његово убиство. У том смакнућу било је толико језивих детаља да је увек озбиљни принц у јавности одмах проглашен кривим. Иако је демантовао да је наредио смакнуће, фактички је признао одговорност као владар краљевине. Јер је већ важио за човека коме рука никада не задрхти.

Делу јавности цела та операција с комадањем тела и соном киселином у згради конзулата Саудијске Арабије у Истанбулу изгледала је као смакнућа која су припадници Исламске државе ритуално обављали у пустињи над белцима обученим у америчке наранџасте затворске униформе.

Али принц је издржао све критике за непоштовање људских права, слободе медија и осталих „демократских тековина”. Прича се да се једини пут упадљиво осмехнуо те 2022. године, када му је Бајден „дошао на ноге” тражећи да повећа производњу нафте како би западни свет могао да надокнади недостатак руских енергената који су под санкцијама.

Од тог тренутка прича о Бин Салману се чита у поглављима о глобалној прекомпозицији, у шта улази и други део оне западнообавештајне процене о дестабилизацији арапског света. Срдачни односи с Трампом и потписивање споразума о стратешком економском партнерству са САД избацили су онај каменчић из принчеве ципеле. Додуше остала је морална дилема о томе на којој страни треба бити у ратовима на Блиском истоку, али Бин Салман вероватно не би дозволио да му овај камичак упадне у ципелу и кратко би одговорио да никада није тежио Нобеловој награди за мир.