Лице са пошиљке

До пре недељу дана питање „Ко је Густаво Петро” могло је да стави на озбиљна искушења такмичаре у неком овдашњем квизу. Сада су његово име и лик ствар опште информисаности. За изненадну популарност председника Колумбије међу Србима заслужна је (или крива) потпредседница ССП-а Мариника Тепић. У иступу пред новинарима она је прошлог понедељка изнела наводне доказе о повезаности Александра и Андреја Вучића с Филипом Кораћем, осумњиченим за шверц дроге и ликвидације. У трилер-експозеу у холу Народне скупштине било је свих елемената жанра: дојава иностраних полиција, мистериозних јахти, егзотичних дестинација, тајних преписки, инертних тужилаштава, криминалне хоботнице која сеже до врха власти... Фалио је само један зачин: оптужба погрешног човека. И ту се Тепићевој „посрећило”, јер је као крунски доказ потегла фотографију пакета кокаина заплењених у септембру 2022. на Тахитију, на којима је слика – Александра Вучића. Ускоро је целокупна јавност, укључујући и Маринику, сазнала о чему је реч: „заштитно лице” на заплењеној дроги јесте шеф државе, али колумбијске, и зове се Густаво Петро.

Тако је, ни крив на дужан, у српској арени својих пет минута славе добио први левичар који је дошао на чело Колумбије. Избором за председника крунисана је каријера политичара италијанског порекла, рођеног 1960. у градићу Сијенага де Оро, познатом по сиромаштву, сточарству и узгоју памука. Касније се породица преселила у рударску варош Зипакира, где је дошао у контакт са синдикатима. Док је студирао економију у Боготи приступио је Покрету „19. април”, левичарској организацији којој тероризам није био стран. Његов главни задатак био је складиштење украденог оружја. У октобру 1985. ухапшен је након што је полиција код њега пронашла дуге цеви, експлозив и пропагандни материјал. Веза с нарко-картелима му није спочитавана – то ће се догодити четири деценије касније, у једној земљи на Балкану. После годину и по пуштен је на слободу и одмах се укључио у преговоре између „19. априла” и владе. Процес је завршен амнестијом за све затворене чланове покрета, који се потом трансформисао у легалну странку, под именом Демократска алијанса 19.

Важан период у Петровој каријери почиње 2012, када је постао градоначелник Боготе. Увео је низ успешних социјалних програма, али се покушај завођења реда у сакупљање смећа у граду завршио катастрофално, па је државни тужилац 2013. донео одлуку о његовој смени. Уложио је жалбу Међуамеричкој комисији за људска права, и већ 2014. враћен је на дужност. Чак му је укинута и забрана обављања јавне функције у трајању од 15 година. Тако оснажен, кандидовао се 2018. на председничким изборима – изгубио је у другом кругу, истом оном у којем ће тријумфовати 2022, са више од 50 одсто освојених гласова.

Кад је реч о приватном животу Густава Петра, најупечатљивији је податак да је отац шесторо деце, велики обожавалац нобеловца Маркеса, заљубљеник у биографске књиге и неостварени писац, који од дечачких дана машта да буде аутор крими-романа. Можда ће зато имати разумевања за Маринику Тепић, ако вести из Србије стигну до њега.

Недавно је доживео почаст да га, као осведоченог левичара, у приватну посету прими папа Лав Четрнаести, само дан после устоличења. С тим „бонусом” улази у последњу годину мандата, коју ће обележити већ традиционалне задевице са САД и домаћом опозицијом, забринутом да ће његове реформе одвести Колумбију путем кубанског и венецуеланског социјализма. Зато не би требало да се зачуди ако му на улици у Каракасу приђе војник и с руком на грудима га поздрави са – амиго. То не мора нужно да буде забуна у оку посматрача.