Imam ljubav koja je oslobođena interesa

VIŠE OD SPORTA
Imala je žarku želju da bude glumica, a stekla je ugled i slavu nezamenjivog TV lica. Doduše, Dunja Figenvald-Puletić je i glumila. Snimila je tri filma. Glavnu ulogu igrala je u filmu reditelja Vuka Vuča „Luda glava”. Partner joj je bio Velimir-Bata Živojinović.

Ipak, najviše umetničke domete dostigla je kao spiker, voditelj, autor i odgovorni urednik redakcije Kontakt programa RTS-a. Njene su programe željno iščekivale i redovno pratile čitave porodice. Događalo se to u udarnim terminima: nedeljom popodne, subotom uveče...

Našla se, tako, u prilici da utiče na formiranje ukusa gledalaca. Njeni stavovi, način govora, komunikacija sa sagovornicima i gledaocima, bili su pravi primer za ugled. A otmenom pojavom, posebno izborom tema i programskim sadržajem, dala je poseban pečat svom radu. Da je to baš tako dokaz je ocena koju su joj dali gledaoci u jednoj anketi: „I da lažete mi bismo vam verovali”. A kad je jednom „skinuta” s programa gledaoci su masovno zahtevali da je vrate!

Rođena je 27. novembra 1941. u Zagrebu. Njen otac, inženjer Hans Figenvald, prvenac je Alzašana Emila i Ivke Hafner, a majka šesta od sedam sestara „Šibenskih golubica”, rođenih iz braka Đovanija de Grimanija, Italijana, i Benke Jurin iz imućne šibenske porodice. Imali su pre nje i sina Nenada.

Na Filološki fakultet upisala se u rodnom gradu, a diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Govori tri strana jezika: engleski, francuski i italijanski. Svom prezimenu, po rođenju, dodavala je još tri. Prvo je u Zagrebu bila Sigetić, a u Beogradu Lango, pa Puletić. Iz drugog braka ima Istoka (41) i Srnu (38), a iz trećeg Luku (23). Baka je Aleksi (16) i Pavlu (10) od Srne, a Sari (8) i Lani (devet meseci) od Istoka.

Kad ste počeli da radite?

Odmah posle velike mature, 1960. godine, javila sam se na audiciju u RT Zagreb i među dvestotinak devojaka izabrana sam sa još jednom devojkom. Radila sam, kratko, kao najavljivačica, pa sam se javila na audiciju za spikera Radio Zagreba . I tu sam lako prošla audio testove i testove iz opšte kulture. Bila sam spiker i novinar. Ipak, ubrzo su me pozvali da se vratim u Televiziju, ali tada kao spiker i voditelj u informativnom programu. U paru sa Oliverom Mlakarom vodila sam vesti, Dnevnik, festivale zabavne i džez muzike u Opatiji (1966) i Zagrebu (1967).

Koliko Vas je tada zanimao sport?

Naravno da sam kao spiker i novinar bila obaveštena i o događanjima u sportu, ali lično nisam, sem vožnje bicikla, malo tenisa i mnogo plivanja, činila gotovo ništa pametno na tu temu. No, mislila sam tad, a i sad mislim, isto: sport je za mladog čoveka, posebno za dete, znači fantastičnu, očiglednu nastavu u školi života. Sport traži angažman i preko sopstvenih snaga, zahteva odricanje, požrtvovnost, kombinatoriku, strategiju, borbenost i, pre svega, postavljanje cilja.

Ko vas je izveo iz Zagreba?

Došla sam u Beograd kao Dunja Lango, supruga novinara Milana Langa. Znala sam da će mi strašno nedostajati mama, brat, tata... Ipak, posle kratkog sastanka sa direktorom RTB, na koji sam došla autobusom, i isto tako, dva sata kasnije, vratila se kući, u Zagreb, sve je bilo rešeno: primljena sam, bez dana prekida staža, u Informativnu redakciju RTS kao spiker Dnevnika. Divni čovek, gospodin Era Ilić, tražio je od mene samo da završim studije. Poslušala sam ga i diplomirala engleski jezik i književnost.

Kako Vas je dočekao Beograd?

Vrlo dinamično. Radila sam iste programe kao u Zagrebu: vesti, Dnevnik... A već 1969. godine i „Beogradsko proleće”, muzički festival na koji su me pozvali Bubiša Simić i Peca Vujić. Postala sam i član Udruženja muzičara džeza i zabavne muzike, Udruženja spikera, Udruženja novinara i Udruženja estradnih umetnika Srbije i Jugoslavije. A „Beogradsko proleće” sam radila i ovog maja, zajedno sa Mićom Orlovićem, baš kao i 1969. godine i sedam godina, zaredom, posle toga!

Kako se tu razvijao posao?

Uglavnom u dobrom pravcu, sa sve više odgovornosti i obaveza. Nove godine, letnji programi, kupovi pevača, nekoliko serija kviza, pa godinama „Nedeljno popodne”, kao voditelj i autor saradnik, voditelj i urednik, pa voditelj sa Mićom Orlovićem, Draganom Nikitovićem, Mišom Radivojevićem, Draganom Nikolićem i Draganom Zarićem... Zatim vikend programi, specijalne jubilarne emisije povodom festivala u Montreu, na primer, zatim evrovizijska serija „Igre bez granica”... Ko bi se, uopšte, svega i setio. Mnogo sam i dugo radila. Čitav radni vek.

Zašto je Vučelić Vaša crna TV tačka?

Zato što je mene, kao i mnoge „nepoćudne” (Gordana Suša, Filip David...), te 1991. godine poslao, nečasno, i van profesionalnih razloga, na prinudni odmor.

Kad je ukinut Vučelićev „zakon”?

Posle četiri godine! Pozvana sam da se vratim. Učinila sam to. Nisam vraćena na mesto odgovornog urednika sa kojeg, zvanično, nisam smenjena. Pozvala sam tada Nedu Todorović, ličnost od stila, sa kojom sam i ranije uspešno sarađivala, i napravile smo „Modni magazin”, televizijski modni časopis, koji je govorio o načinu života. Tih se emisija ni danas ne bih postidela.

Kad ste se povukli sa scene?

Posle bombardovanja 1999. godine. I danas se često pitam da li je 1995. godine trebalo da odbijem da se vratim u RTS posle one nečasne smene. Ali, ovu sumnju mi potiru gledaoci za koje je „Modni magazin” ravan mom ranijem opusu, pa je to bio dostojan oproštaj od posla kome sam posvetila ceo svoj radni vek. 

Šta je bio Vaš osnovni princip u radu?

Pružiti gledaocima pametan, kulturan, zanimljiv sadržaj, lepu temu i informaciju, koje su pripremali isto takvi mladi i talentovani, ali i iskusni saradnici, a bilo ih je mnogo. Trudila sam se da dobijem za saradnike kvalitetne ljude, a u goste su nam dolazili najbolji umetnici, slikari, pisci, muzičari, arhitekte, glumci... i predstavljali svoja dela i ideje.

Da li ima talentovanih TV lica?

Ima, naravno. Ipak, talenat se tako brzo pogubi ako ispred i iza njega ne stoji obrazovanje, mnogo rada, učenja, pripreme. Uvek sam govorila mladim saradnicima da čitaju, uče, osluškuju...

Šta je za Vas vrhunska emocija?

Ljubav. Uvek samo ljubav. U svim odnosima...

Uvek ste imali ljubav, a sad?

Naravno da imam ljubav. Pre svega za svoju i njihovu decu. To je, valjda, jedina emocija potpuno oslobođena bilo kakve kalkulacije i interesa. To je ljubav van kategorije. Zatim žarko ljubim lepotu u svim oblicima; lepotu duha, umetnosti, misli, grada, prirode... Lepota nas okružuje u svim situacijama, potrebna je samo zrelost i mudrost da se ona, uprkos svemu, uvek iznova otkriva.

Da li otvoreno govorite o seksualnosti?

Nemam problema ni sa ovom temom, ali je ne spuštam na lični nivo.

U čemu je tajna Vaše lepote?

Hvala vam. Veoma ste ljubazni. Pa kažite Vi meni...

Šta Vas sad okupira?

Majstor sam da sebi nametnem, po pravilu, višak obaveza. A uglavnom se trudim da uradim sve što isplaniram, pa sad vidite...

Kako sebe doživljavate?

Volim da mislim o sebi kao o odgovornoj i požrtvovanoj osobi. Prilično sam zahtevna, ali mislim da sam i tolerantna. Sada sam, pobogu, valjda već ostvarena profesionalno i privatno, pa zaslužujem i neki spokoj.

Da li ste vernik?

Ne, nisam.

Ko su Vam bili uzori?

Na televiziji sam brzo našla svoj identitet i vizuelni izraz.

Da li je bilo zavisti, ljubomore?

Nemam podatke ni sećanja te vrste. Prilično sam žurila napred. Ipak, neko je, moguće, gubio poslove koje sam ja dobijala. Ko bi to znao...

Zašto je došlo do razvoda od Langa?

Nisam ni te, 1980. godine, pričala o tome, a Vama ću sad samo reći da više nismo bili isti. Mi, tada, više nismo bili oni „mi”. To nije bilo dobro ni za decu.

Kad je Puletić ušao u Vaš život?

Venčali smo se 1985. godine.

Koje su Vaše duhovne vežbe?

Vežbam vedar i optimističan pogled na život i budućnost. Činim to i kad mi ni mesto ni vreme nisu uvek naklonjeni. Ipak, ne odustajem...

Od čega još ne odustajete?

Od života ovakvog kakav je. Jer, život je, sam po sebi, čudesan i vredan svakog truda.

Čemu ne možete da odolite?

Pameti.

Da li je biti srećan lično remek-delo?

Hm... Možda... Ali, sreća se, ipak, izmiče bilo kakvoj definiciji.