Staljin i Hitler ruku pod ruku

Trostubačni naslov objavljen preko cele prve strane našeg lista, na današnji dan pre sedamdeset godina, 23. avgusta 1939. godine, nosio je u sebi sve karakteristike prvorazredne senzacije.

„Nemačka i Sovjetska Rusija danas u Moskvi pristupaju otvorenim pregovorima za zaključenje pakta o nenapadanju”, javila je „Politika”.

Dva ljuta protivnika, Hitler i Staljin, preko noći su okrenuli list, uhvatili se ruku pod ruku i otvorili put ministrima spoljnih poslova SSSR-a i Trećeg rajha, Vjaćeslavu Molotovu i Joakimu fon Ribentropu, da u Moskvi potpišu senzacionalni dokument kojim je potvrđeno da onemoćala evropska demokratija nije davale prave odgovore na Hitlerove agresivne i osvajačke ambicije od njegovog dolaska na vlast 1933. godine.

Hitler je već u oktobru 1933. istupio iz Lige naroda i ugovora o razoružanju, ali je pristupio paktu Italije, Francuske i Velike Britanije. Sledeće godine je sklopio ugovor o nenapadanju s Poljskom, a SSSR je pristupio Ligi naroda.

Ideja o formiranju evropskog antifašističkog fronta u kome bi Kraljevina Jugoslavija imala važnu ulogu propala je sa ubistvom kralja Aleksandra i Luja Bartua u Marseju 9. oktobra 1934, ali je u maju 1935. Francuska sklopila pakt sa SSSR-om o međusobnoj pomoći.

Uistinu je taj dokument bio nedonošče. Britanija je potpisala pomorski sporazum s Nemačkom kršeći Versajski ugovor, dok je Italija, protivno odredbama Lige naroda, okupirala Etiopiju.

Hitler je u martu 1935. uveo obaveznu vojnu službu, a tačno posle godinu dana njegove trupe su umarširale u demilitarizovanu Rajnsku oblast. U julu 1936. Franko je digao pobunu protiv republikanske vlade u Španiji, što je vodilo zaoštravanju konflikta između fašizma i komunizma u Evropi.

Za Hitlera je taj rat bio dobrodošli poligon, koristan trening za Luftvafe, kako je to konstatovao Gering, čiji su taktički bombarderi „štuke” razorili Gerniku.

Istovremeno je Staljin u tom ratu isprobavao efikasnost Kominterne i njenih internacionalnih brigada, ali i rad svojih tajnih službi koje su delovale na strani Španske republike.

U novembru 1936. Nemačka i Japan su potpisali Antikominterna pakt, za borbu protiv komunizma, a u martu 1938. Hitler je napao i anektirao Austriju. Minhenskim sporazumom Velike Britanije, Francuske, Italije i Nemačke od 30. septembra 1938. Sudetska oblast je na tanjiru isporučena Hitleru, s kojim je premijer Čemberlen dodatno potpisao svojeručno skiciranu britansko-nemačku deklaraciju o prijateljstvu. Sličnu deklaraciju su u decembru potpisali i Francuska i Nemačka, čime je put za čerupanje Čehoslovačke bio otvoren.

Po naredbi iz Berlina, Slovačka se proglasila nezavisnom 14. marta 1939, Hitlerove trupe sutradan su umarširale u Prag, a Italija je uskoro okupirala Albaniju.

Kršeći odredbe Versajskog ugovora, Hitler se ustremio i na slobodni grad Dancig (Gdanjsk) na poljskoj teritoriji, koji je bio pod upravom Lige naroda.

Prevratnički događaji su imali izuzetno ubrzanje, a javnost je sa strepnjom, iz dana u dan, pratila to munjevito kotrljanje niz tobogan istorije, na čijem se dnu nazirao zjapeći ponor velikog ratnog sukoba.

„Politika” je nastojala da o svemu tome izveštava što pouzdanije, iako su ključni igrači bili totalno zatvoreni za javnost.

Naš list je 16. avgusta izvestio da se u Moskvi vode pregovori između britanske i francuske vojne misije s predstavnicima sovjetskog Generalštaba, uz naglasak da „sovjetska štampa i dalje ćuti a i od učesnika konferencije ne može se ništa saznati o sadržini razgovora”.

Samo nekoliko dana ranije, 12. avgusta, Treći Rajh i SSSR su započeli vojne pregovore u Moskvi, a onda je Ribentrop po podne 23. avgusta 1939. stigao u Moskvu. Posle samo nekoliko sati, na zaprepašćenje celog sveta, Moskva i Berlin su potpisali ugovor o prijateljstvu i nenapadanju.

Potpisivanjem pakta Molotov–Ribentrop, svet se našao na korak od početka Drugog svetskog rata. Hitlerov napad na SSSR 22. juna 1941. označio je u tom ratu prevrat, uvod u poraz Sila osovine i pobedu antihitlerovske koalicije četiri godine kasnije.

-----------------------------------------------------------

Tajni protokol

Sporazum Molotov–Ribentrop imao je i tajni protokol kojim su SSSR i Nemačka podelili sfere interesa, tako da su SSSR-u pripale Finska, Estonija i Letonija, a Nemačkoj Litvanija. Poljska je podeljena duž linije Narev–Visla–San.

Slobodan Kljakić