Стаљин и Хитлер руку под руку

Тростубачни наслов објављен преко целе прве стране нашег листа, на данашњи дан пре седамдесет година, 23. августа 1939. године, носио је у себи све карактеристике прворазредне сензације.

„Немачка и Совјетска Русија данас у Москви приступају отвореним преговорима за закључење пакта о ненападању”, јавила је „Политика”.

Два љута противника, Хитлер и Стаљин, преко ноћи су окренули лист, ухватили се руку под руку и отворили пут министрима спољних послова СССР-а и Трећег рајха, Вјаћеславу Молотову и Јоакиму фон Рибентропу, да у Москви потпишу сензационални документ којим је потврђено да онемоћала европска демократија није давале праве одговоре на Хитлерове агресивне и освајачке амбиције од његовог доласка на власт 1933. године.

Хитлер је већ у октобру 1933. иступио из Лиге народа и уговора о разоружању, али је приступио пакту Италије, Француске и Велике Британије. Следеће године је склопио уговор о ненападању с Пољском, а СССР је приступио Лиги народа.

Идеја о формирању европског антифашистичког фронта у коме би Краљевина Југославија имала важну улогу пропала је са убиством краља Александра и Луја Бартуа у Марсеју 9. октобра 1934, али је у мају 1935. Француска склопила пакт са СССР-ом о међусобној помоћи.

Уистину је тај документ био недоношче. Британија је потписала поморски споразум с Немачком кршећи Версајски уговор, док је Италија, противно одредбама Лиге народа, окупирала Етиопију.

Хитлер је у марту 1935. увео обавезну војну службу, а тачно после годину дана његове трупе су умарширале у демилитаризовану Рајнску област. У јулу 1936. Франко је дигао побуну против републиканске владе у Шпанији, што је водило заоштравању конфликта између фашизма и комунизма у Европи.

За Хитлера је тај рат био добродошли полигон, користан тренинг за Луфтвафе, како је то констатовао Геринг, чији су тактички бомбардери „штуке” разорили Гернику.

Истовремено је Стаљин у том рату испробавао ефикасност Коминтерне и њених интернационалних бригада, али и рад својих тајних служби које су деловале на страни Шпанске републике.

У новембру 1936. Немачка и Јапан су потписали Антикоминтерна пакт, за борбу против комунизма, а у марту 1938. Хитлер је напао и анектирао Аустрију. Минхенским споразумом Велике Британије, Француске, Италије и Немачке од 30. септембра 1938. Судетска област је на тањиру испоручена Хитлеру, с којим је премијер Чемберлен додатно потписао својеручно скицирану британско-немачку декларацију о пријатељству. Сличну декларацију су у децембру потписали и Француска и Немачка, чиме је пут за черупање Чехословачке био отворен.

По наредби из Берлина, Словачка се прогласила независном 14. марта 1939, Хитлерове трупе сутрадан су умарширале у Праг, а Италија је ускоро окупирала Албанију.

Кршећи одредбе Версајског уговора, Хитлер се устремио и на слободни град Данциг (Гдањск) на пољској територији, који је био под управом Лиге народа.

Превратнички догађаји су имали изузетно убрзање, а јавност је са стрепњом, из дана у дан, пратила то муњевито котрљање низ тобоган историје, на чијем се дну назирао зјапећи понор великог ратног сукоба.

„Политика” је настојала да о свему томе извештава што поузданије, иако су кључни играчи били тотално затворени за јавност.

Наш лист је 16. августа известио да се у Москви воде преговори између британске и француске војне мисије с представницима совјетског Генералштаба, уз нагласак да „совјетска штампа и даље ћути а и од учесника конференције не може се ништа сазнати о садржини разговора”.

Само неколико дана раније, 12. августа, Трећи Рајх и СССР су започели војне преговоре у Москви, а онда је Рибентроп по подне 23. августа 1939. стигао у Москву. После само неколико сати, на запрепашћење целог света, Москва и Берлин су потписали уговор о пријатељству и ненападању.

Потписивањем пакта Молотов–Рибентроп, свет се нашао на корак од почетка Другог светског рата. Хитлеров напад на СССР 22. јуна 1941. означио је у том рату преврат, увод у пораз Сила осовине и победу антихитлеровске коалиције четири године касније.

-----------------------------------------------------------

Тајни протокол

Споразум Молотов–Рибентроп имао је и тајни протокол којим су СССР и Немачка поделили сфере интереса, тако да су СССР-у припале Финска, Естонија и Летонија, а Немачкој Литванија. Пољска је подељена дуж линије Нарев–Висла–Сан.

Слободан Кљакић