Statistika uspeha đaka – ne postoji

Ne zna se koliko učenika u Srbiji godišnje ponavlja razred. Zna se samo koliko ih ne završi razred. Prema podacima iz Zavoda za statistiku Srbije, razred u školskoj 2007/08. nisu zapravo završila 8.784 učenika od oko 290.000 srednjoškolaca, koliko ih je ukupno na početku godine selo u školske klupe.

Koliko đaka ove školske godine neće upisati naredni razred znaće se tek kasnije, pošto se 2008/09. formalno završava 31. avgusta, a nova školska 2009/10. godina počinje – 1. septembra. Međutim, ni tada se, kažu u Zavodu, neće znati koliko je učenika ponavljalo razred, već samo podatak o tome koliko dece je „izgubilo” godinu, a „izgubili” su je iz raznoraznih razloga. Neki učenici su napustili zemlju, drugi su napustili školu, jer su se zaposlili. Pojedine srednjoškolke su se udale pa odustale od daljeg školovanja... Ponavljači nisu jedini koji nisu završili razred.

U Ministarstvu prosvete, ali i u Zavodu za statistiku Srbije, nismo uspeli da saznamo ni neke druge konkretne podatke.

Ne zna se, recimo, koja je prosečna ocena, odnosno prosečan uspeh učenika na nivou države. Nije poznato ni to koja je prosečna ocena u Srbiji iz matematike, srpskog, engleskog, fizike, hemije, biologije...

U Zavodu za statistiku kažu da im niko nije tražio takvu analizu. Takvo istraživanje, kako saznajemo, nije rađeno ni u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, a u izvorima bliskim prosvetnim vlastima objašnjavaju da, uprkos kompjuterizaciji, jedinstveni informacioni sistem ne funkcioniše.

Da bi on proradio potrebno je da se, kako nezvanično kažu, „donese poseban zakonski akt o načinu prenošenja i načinu zaštite podataka”, da se uradi nova softverska i hardverska procedura, i na kraju da i zaposleni u školama treba da prođu obuku za takav rad. Poznavaoci prilika, i to oni optimistički nastrojeni, kažu da bi takvih podataka u najboljem slučaju u Ministarstvu prosvete moglo biti u jesen 2010. godine. U školama kažu da Ministarstvu šalju konkretne podatke, ali da im nije poznato zašto se oni ne obrađuju na nacionalnom nivou.

– Svaka škola svake godine Ministarstvu prosvete Srbije šalje godišnji izveštaj o svom radu. Tu su svi podaci o radu škole, i broj ponavljača i broj učenika koji su išli na popravni. Uneti su i predmeti iz kojih su đaci polagali popravne ispite. Svaki detalj je upisan. Zna se i prosečan uspeh učenika na nivou škole, pa na nivou razreda, odeljenja. Unete su i prosečne ocene po predmetima, i to na nivou odeljenja, pa razreda, pa škole. Sve je izraženo i u brojkama i u procentima. Nije mi jasno zašto tih podataka onda nema na nivou Srbije. Verovatno je u pitanju nemar – smatra Savić Minić, profesor filozofije i direktor Pete beogradske gimnazije.

Prema njegovom mišljenju, pomenuti podaci bi, uz druge podatke i informacije, ukazali na stanje u prosveti Srbije.

– Neophodna je sistematična statistika na nivou države, koja bi mogla da posluži i u reformi našeg obrazovnog sistema. Kada bi se sistematizovali i analizirali svi podaci, i to od osnovnih škola zaključno sa fakultetima, videlo bi se da li je gradivo preteško, kako nastavnici predaju, kakve su koje škole, koliko učenici znaju i kako su osposobljeni da u praksi primene stečeno znanje – objašnjava Minić.

-----------------------------------------------------------

Problem su različiti kriterijumi

Psiholog u Petoj gimnaziji Gordana Nikolić sumnja da bi statistički podaci analizirani na nacionalnom nivou pomogli prosveti. „Šta znači prosek? Jedni jedu meso, drugi kupus, a u proseku jedemo sarmu.

Prosečna ocena ne znači ništa kada su kriterijumi po školama, kao i u okviru samih škola, neujednačeni. Neko dete ima lošu ocenu jer je nastavnik prezahtevan, dok drugo mnogo manje zna, a ima bolju ocenu pošto je profesor maksimalno spustio kriterijum.

Ta statistika bi sigurno nešto značila kada bi postojali standardi znanja, ciljevi i ishodi, kada bi bilo propisano šta to učenik iz kog predmeta treba da zna za određenu ocenu. Jednostavno rečeno, pomenuta statistika bi imala smisla kada bi kriterijumi bili ujednačeni i kada bi postojala spoljna evaluacija koja podrazumeva državno testiranje znanja učenika u određenim periodima. Svi đaci u Srbiji bi u isto vreme polagali iste državne testove koje bi potom pregledale posebne komisije, umesto nastavnika koji im predaju”, obrazlaže psiholog.

Aleksandra Brkić